Незадовољство овог дела академске јавности траје отприлике две године, а прерасло је у други протест због одлуке да се поништи избор за декана
Фото: О. Тошковић
Протестујући на платоу испред Филозофског факултета, део наставника, сарадника и студената Филолошког факултета у Београду затражио је јуче од просветних власти да се не мешају у њихову аутономију и повуку одлуку којом се спречава дуго чекани избор декана једне од најпознатијих академских установа у земљи.
Незадовољство овог дела академске јавности траје отприлике две године, а прерасло је у други протест због одлуке Министарства просвете и актуелне управе факултета у својству в. д. да пониште конкурс за избор декана.
Јуче је зато организована протестна шетња до Министарства просвете, где је од Младена Шарчевића, министра, затражено да одмах разреши дужности своју специјалну саветницу проф. др Љиљану Марковић, бившу деканку факултета, јер тврде да је она „својим поступцима осрамотила и читаву академску заједницу”.
Побуњени академски радници захтевају од Анђелке Митровић, в. д. декана, да хитно закаже седницу Наставно-научног већа Филолошког факултета на којој ће се гласати о предлогу за новог декана како би се, како тврде, легално започета и спроведена процедура његовог избора што пре окончала.
Незадовољни професори и сарадници подсетили су и јуче да је недавно, три дана пре заказаног изјашњавања Наставно-научног већа о кандидатима за декана, привремена управа факултета, предвођена професорком Митровић, померила то гласање за неколико дана, а да је затим просветна инспекција наложила да се избор обустави.
Савет Филолошког факултета одбио је да поступи по решењу просветне инспекције, јер се оно не поклапа са мишљењем тог тела из децембра 2019, па је в. д. декана Анђелка Митровић, мимо овлашћења, обуставила конкурс, иако је та одлука само у надлежности Савета.
Фото: О. Тошковић
Један од кључних момената јучерашњег протеста био је када је проф. др Леон Којен на платоу прочитао отворено писмо које је група професора у пензији, са њим на челу, послала проф. др Иванки Поповић, ректорки Универзитета у Београду (УБ), Сенату и Савету у коме упозоравају на „скандале и злоупотребе” који на Филолошком факултету трају неколико година.
Професори Ранко Бугарски, Даринка Гортан Премк, Владета Јанковић, Леон Којен, Љубомир Поповић, Драган Стојановић и Ђорђе Трифуновић апелују на челнике најстаријег универзитета у земљи да „најодлучније затраже од Министарства просвете да поништи неодрживо решење Просветне инспекције и тиме да свој допринос сређивању прилика на факултету”.
„Сваки други исход имао би несагледиве последице по однос између власти и академске заједнице у Србији, јер би, а то сигурно нико не жели, озбиљно угрозио аутономију универзитета, без које ни УБ ни други универзитети у Србији не могу успешно да одговоре својим сложеним задацима“, истичу пензионисане снаге српске академске заједнице.
У писму подсећају на неправилности у раду факултета: крајње неуредно финансијско пословање, енормна примања малог броја запослених, недозвољено акумулирање кључних функција, многобројне случајеве плагијата. Заједно са окупљенима на јучерашњем протесту, они за то делом окривљују „смишљено негован организациони хаос, који је довео Филолошки факултет у стање потпуног институционалног и правног расула”.
Тај факултет годинама није био у стању да донесе нови статут, усклађен са Законом о високом образовању и Статутом УБ, редовно изабере чланове кључних тела и конституише их, тако да и даље, на пример, нема етичку комисију, којој би могли да се пријаве плагирање и други облици неакадемског понашања.
„Није никаква тајна да највећу одговорност за такво стање сноси проф. др Љиљана Марковић, која је била декан факултета од 2016. до 2019. године, а затим в. д. декана до јула ове године, када је разрешена дужности после јавне опомене коју јој је, због више повреда кодекса професионалне етике, изрекао Етички одбор УБ. То тело није могло да се бави њеним готово невероватним финансијским огрешењима, на које је још 2018. указала Државна ревизорска институција, као што се није могло позабавити ни чињеницом да се њена научна каријера великим делом заснива на фиктивним публикацијама и плагијатима. Докази о томе постоје, али их Етички одбор УБ, као другостепени орган, може разматрати тек после етичке комисије факултета, а ова још не постоји. Треба ли уопште рећи да је постављење Марковићеве за специјалног саветника у Министарству просвете изазвало чуђење и огорчење академске, и не само те, јавности“, запитали су пензионисани професори окупљени на протесту.
Окупљенима су се обратиле и проф. др Ива Драшкић Вићановић и студенткиња Тамара Ристић, која је рекла да академци у знак протеста дижу свој глас и придружују се професорима у захтевима за очувањем законитости рада и аутономије универзитета.
Драгана Јокић-Стаменковић
Део наслова и опрема: Стање ствари
Categories: Вести над вестима
Оставите коментар