Зарија Поповић: Баба Гаја (одломак)

Ова приповетка је објављена 1904. године у другом делу књиге Зарије Поповића „Слике из Старе Србије“

Гњилане 1925. (Фото: Српска омладинска културна организација – СОКО)

Зарија Поповић је био српски писац и вишегодишњи учитељ српске школе у Гњилану, рођен 1856. године у истом граду. У својој приповеци Баба Гаја изнео је један случај заузимања и отмице земље неког Траје клисара од стране његових суседа Емина и Бислима. Ова приповетка је објављена 1904. године у другом делу књиге Зарије Поповића Слике из Старе Србије.

„Каква ти њива, (…) каква ти земља, каква ти кућа, какво имање ти у Турској? Ништа неје твоје, ништа не можеш ни имати!… Најбоље продај све, па иди у Србију, сачувај главу – то је доста! Живи после колико ти дао Бог; барем знаш да ћеш од свог дана умрети, кад ти је суђено, а не овако без дана, од душманске руке… Ето данас умало несам погину (…) – Препирали смо се више од два сахата. Бре хоће бит, бре неће бит. Преорао моју њиву… еј куд је остао „Побијени Камен“! У пола њиве. Толико заузео. Ја кажем: „Моје је – ево белеге; он каже: „Не, то је моје, ево ове белеге“. Бре овако, бре онако, аја. Хоће да отме, па да отме. Реч по реч… реч по реч, и мени прекипе, те му викнем; Е па узми, Емин-ага, за мало ће ти бити. Доћи ће онај (пружи руку на Србију) брзо.. брзо… па ћеш и ти, и твоја њива, и твоја кућа – овако! (Пружи длан и духну на њ). – Хајд, бре ћавур! – викну Емин-ага и ухвати пиштољ“.

Владимир Стојанчевић, Српски народ у Старој Србији у Великој источној кризи 1876-1878, Београд 1998, 162.

Опрема: Стање ствари

(Српска омладинска културна организација – СОКО, 24. 8. 2020)



Categories: Поново прочитати/погледати

Tags: , , , ,

Оставите коментар