Црна Гора: Држава дискриминисала припаднике Војске ЦГ који су учествовали на литијама

Заштитник указује да у датој ствари јесте постојао дискриминаторски однос, прије свега, за неједнако поступање у односу на остале припаднике ВЦГ, наводи Ана Мрваљевић

Дарко Мрваљевић (Фото: Ин4С)

Поводом удаљавања са дужности Дарка Мрваљевића, подофицира Војске Црне Горе, због учешћа на литијама, огласио се Заштитник људских права и слобода Црне Горе, саопштила је Даркова супруга Ана Мрваљевић.

„Заштитник указује да у датој ствари јесте постојао дискриминаторски однос, прије свега, за неједнако поступање у односу на остале припаднике ВЦГ који су учествовали на литијама.

Заштитник даље наводи да је било повреде члана 9 Европске конвенције за заштиту људских права и основних слобода. Овим чланом Конвенција омогућава да свако има право на неко увјерење (вјерско или било које друго) и право да то увјерење испољава, казала је Мрваљевић.

Заштитник такође сматра, додаје она, да је дошло до повреде члана 11 Европске конвенције који истиче да је држава дужна да штити искључиво мирне скупове (политичке, вјерске и друге).

„Закон о ВЦГ не прави разлику између присуствовања протестима, политичким скуповима и другим активностима који нису у вези са вршењем службе у Војсци. Припадник ВЦГ може учествовати у скуповима ван радног времена, без униформе или дјелова униформе. Мој супруг је био на литијама ван радног времена, искључиво у својству грађанина. Дарко је у служби у Војсци од 1993. године, док од 2008. има чин чтеца у Православној цркви. Заштитник је мишљења да статус чтеца, последњих 12 година, у Војсци није био упитан, јер ни на који начин није ометао професионално обављање у војној служби, већ је доведен у питање тек по учешћу на литијама, појаснила је она.

На основу члана 79 Закона о ВЦГ, лицу у служби Војске учешће у црквеним обредима није забрањено, каже Мрваљевић.

„Даље, Правило службе ВЦГ не садржи одредбе које регулишу правила понашања изван вршења војних дужности. Учешће на литијама није имало никакве везе са службом у Војсци, већ је било искључиво подршка СПЦ због тзв. Закона о слободи вјероисповијести. На основу наведеног Заштитник је мишљења да је дошло до мијешања државних органа у односу на вјероисповијест. Држава, у том случају, мора имати неутралан став. На основу свега наведеног Заштитник закључује да је код оптуженог дошло до повреде остваривања права на слободу мисли, савјести и вјероисповијести из члана 9 и повреде права на мирно окупљање из члана 11 Европске конвенције за заштиту људи права и основних слобода“, закључила је она.

Наслов и опрема: Стање ствари

(ИН4С, 21. 9. 2020)



Categories: Вести над вестима

Tags: , , , , , ,

Оставите коментар