Момчило Павловић: Савезничко разарање Лесковца 1944. године

Зашто је бомбардован Српски Манчестер, који до дана данашњег неће повратити славу и глас просперитетног индустријског центра читаве Јужне Србије

Момчило Павловић (Фото: Вечерње новости)

Не постоји трагичнији дан ни сат у историји Лесковца, од среде 6. септембра 1944. Између 12 и 13 часова, тог сунчаног дана, на рођендан краља Петра, 542 авиона полетело је из јужне Италије да бомбардује циљеве у Румунији, Мађарској и Југославији: ранжирну станицу у Новом Саду, мост на Сави у Београду и тенкове и трупе у Лесковцу. Лесковац је изненада са велике и безбедне висине засут тепих бомбама из бомбардера Б-24 америчке 15. ваздухопловне армије.

У трену град је одлетео у ваздух, „као да си тешким маљем ударио орах”, а прашина и црни дим дизали су се у таласима у ведро небо и видели са околних брда и планина. „Чини се невероватним да је било које људско биће присутно у граду у време бомбашког напада избегло повреду”, наводи се у једном извештају задовољних америчких пилота пошто су успешно обавили мисију 130. без изгубљеног или оштећеног авиона, јер флака није било.

До сада није утврђен тачан број погинулих. Верује се да је настрадало између 1.000-2.000 људи, од око 24.000 колико је Лесковац имао становника уочи рата. Поименице је 1995. утврђено 819 настрадалих цивила, мада је последњих година тај број повећан. Ту нису урачунати немачки војници и њихови сарадници. Међу страдалима пописано је и 97 деце узраста до 10 година од којих 32 рођено у рату, дакле до четврте године живота. Локална историографија дуго је наводила број од 3.500 настрадалих.

Савезничко бомбардовање Лесковца (Фото: Народни музеј Лесковац)

Разорено је уже градско језгро, монументална зграда гимназије, железничка станица, најлуксузнији хотел „Костић”, многи јавни објекти, приватне куће и виле лесковачких индустријалаца, трговаца и житеља у ширем центру. Од тог тренутка град више нема исту осу нити се истим правцем протеже главна улица.

Зашто је бомбардован Српски Манчестер, који до дана данашњег неће повратити славу и глас просперитетног индустријског центра читаве Јужне Србије? Према извештајима америчке 15. ваздухопловне армије циљ је био концентрација трупа и тенкова у Лесковцу. У инструктивним белешкама капетана Таранта за поменуту мисију наводи се да план за ваздухопловство 6. септембра предвиђа максимално уништење материјала и људства које непријатељ покушава да повуче са доњег Балкана.

Јављено је да је 20.000 непријатељских војника (15.000 од тога Бугара) у Лесковцу. Такође је обавештено да је на том месту и мали број тенкова. Проблем са овако одређеним бројем то јест циљем лежи у чињеници да тога дана Бугара у Лесковцу није било, јер су се дан-два раније, према партизанским извештајима, извукли из града према Власотинцу и Пироту. Тешко је утврдити тачан број непријатељских јединица, јер су трупе биле у непрестаном покрету, или ка Лесковцу, или из њега, или око њега.

Савезничко бомбардовање Лесковца (Фото: Народни музеј Лесковац)

Данас знамо да је овај град бомбардован у склопу координисане акција Балканских ваздухопловних снага и партизанског вођства, Врховног штаба на челу са Титом, и Главног штаба на челу са Кочом Поповићем и британских мисија које су се налазиле у тим штабовима. Од половине 1943. године савезничко ваздухопловство је помагало партизански покрет, достављало оружје и други материјал, а савезници су спасли Тита заробљавања у немачкој операцији на Дрвар. На састанцима у Казерти од 6. до 14. августа, а посебно 6. августа, на састанку између југословенске делегације са Јосипом Брозом Титом на челу и савезничких врховних команданата на Средоземљу (Вилсона, генерал-пуковника ваздухопловства В. Елиота, бригадира Меклејна и других), утаначено је координирање партизанских операција у Југославији са ратним ваздухопловством за Балкан.

Савезничко бомбардовање Лесковца (Фото: Народни музеј Лесковац)

Том приликом је одлучено: а) да ће Маршал Тито питати своје команданте на бојишту које специфичне циљеве они могу напасти. Ратно ваздухопловство за Балкан размотриће тада како може помоћи и какве даље мере може преузети. Тада ће се урадити координирани план тако да ће се одређеног датума извести општи напади на непријатељске комуникације у целој Југославији (операција Ретвик)…

Маршал Тито ће учинити све што је могуће да достави обавештајне податке из Југославије. Те податке је и раније достављао Коча Поповић, командант Главног штаба Србије који је у серији радиограма који су публиковани тражио и бомбардовање Лесковца и других градова и циљева у Србији.

Разорно бомбардовање Лесковца и страдање великог броја цивила несразмерно је постигнутом војном циљу. Овај текст опомиње на незаборав. А колико би значила посета неког америчког званичника да положи цвеће на спомен-чесму страдалим цивилима.

Опрема: Стање ствари



Categories: Преносимо

Tags: , , ,

1 reply

  1. „Меклејн је Титу донео на тацни оно што му је Черчил „завршио“, а то је била апсолутна подршка у борби против Драже Михаиловића, кога су до тада подржавали савезници као „првог герилца Европе“.

    „Најзад, сер Фицрој је проговорио: „Све је почело у Черчиловој резиденцији у Чекерсу, у Бакингемшајру, једне јулске ноћи 1943. године. (24. јула 1943. године, прим. коментатор)
    Премијер ме је изненада позвао кући из Каира, где сам тада служио у специјалним ваздушним снагама. Био сам као громом погођен овим позивом, јер се знало да у Чекерс сер Винстон зове само одабране и то по нарочитом задатку, шездесетак километара далеко од његовог загушљивог ратног кабинета у бетонском подземљу Вајтхола. Када сам пристигао, затекао сам тамо друштво од ког ми се завртело у глави. Главом шеф Империјалног генералштаба, туце британских и америчких генерала и међу свима командант бомбардерског састава британске авијације, ваздухопловни маршал сер Артур Харис, кога су у војсци доцније назвали Bomber, или још чешће Butcher (касапин) Harris, управо због масивних бомбардовања цивилних циљева која је предузимао последњих година рата. Харисово присуство те вечери постало ми је јасније тек кад сам сазнао циљеве свог новог задатка.“

    „Заиста, Београд је први пут бомбардован 20. октобра 1943. као таргетирана мета за низ масивних ваздушних удара, који ће уследити током целе 1944. године. Затим су узастопце бомбардовани Ниш (15 пута), Краљево (6 пута), Нови Сад (3 пута), Смедерево, Ћуприја, Параћин, Крагујевац, Ковин, Панчево, Прокупље, Рума, Сремска Митровица, Косовска Митровица, Приштина, Никшић, Цетиње, Пријепоље… Лесковац и Подгорица су сравњени са земљом… (попис није коначан, прим. коментатор)

    Ови напади били су део Черчиловог плана за сламање Србије у корист комуниста, чија је ударна песница постао Balkan Air Force а директни извршитељ Фицрој Меклејн, који је те бурне ноћи у Чекерсу добио најшира овлашћења. Уместо бригадира Ора, кога је већ именовао командујући генерал Мејтленд Вилсон, Черчил је без много дискусије поставио на место шефа Савезничке мисије код Тита самог Меклејна, који је дотад фигурирао као један од саветника у британској мисији. У Чекерс је Меклејн ушао као капетан а изашао као бригадир (чин у енглеској војсци виши од пуковничког, у рангу нашег бригадног генерала) да би, како доликује, заузео предвиђено место које је желео његов свемоћни покровитељ.
    Био је то једини такав случај у целом Другом светском рату.“

    Извор: http://www.pecat.co.rs/2019/04/covek-koji-je-bombardovao-srbiju/
    Напомена: други/трећи део фељтона значајним коментарима допунио Душан Буковић

Оставите коментар