Милош Ковић: Пре или касније, за Ђукановића ће рат против СПЦ бити фаталан

Добијали су битке, али нико није добио рат против Српске православне цркве, рекао професор Милош Ковић

Народ је литијама победио страх (Фото: SPUTNIK/Небојша Поповић)

У недељу 30. августа, док буде гласала на својим 11. парламентарним изборима, Црна Гора неће само гласати за нове посланике у својој скупштини. Већ ће, бирајући те посланике, изабрати и пут којим ће даље да иде. Избор никада није био јаснији. Али то не значи и да је његов исход предвидив.

На једној страни су митрополит Амфилохије и епископ Јоаникије. На другој, већ 30 година актуелни вођа Мило Ђукановић, и премијер Албаније Еди Рама који му се захваљује што постоји, баш овакав какав је.

Предизборни инжењеринг

На једној је страни народ Црне Горе, сабран у литијама за одбрану светиња од Мила Ђукановића и његове намере да их приватизује. На другој су фантомски гласачи који се увозе из иностранства да би одбранили режим Мила Ђукановића.

Баш као и 2006, када су управо ти гласови на референдуму превагнули у корист независног Монтенегра. Тада је у последњи час у бирачки списак било додато преко 20 хиљада особа, а Ђукановићева страна и поред тога победила је једва, за тачно 2.095 гласова. А сада се у бирачком списку налази 53.531 особа више него што у Црној Гори има пунолетних грађана. Предизборне анкете предвиђају неизвесну борбу, али каква је вредност анкета које не бележе и став ових фантома који ће гласати у недељу.
А у недељу дакле, на једној страни, стоји манастир Острог. На другој је, као трајни симбол вредности на којима почива њихова алијанса, она злогласна жута кућа са севера Албаније. Из које Рама пружа подршку свом партнеру Ђукановићу и његовом премијеру Душку Марковићу да после 30. августа остваре своје претње и да српску цркву протерају из Монтенегра.

Шта ће Црна Гора одлучити о својој судбини? Шта је чека 30. августа и у данима који ће уследити? И како ће реаговати НАТО?

Ово су питања о којима су у „Новом Спутњик поретку“ говорили историчар Милош Ковић и проф. др Часлав Копривица са Факултета политичких наука.

Велика неизвесност

Једино предизборно истраживање чији су резултати обелодањени, Центра за демократију и људска права (ЦЕДЕМ) из Подгорице, ДПС-у даје 35,3 одсто подршке, што је 6 одсто мање него на претходним изборима 2016. године, а „Дојче веле“ у једној анализи указује да „опозиција у збиру има подршку од укупно 52 одсто, у односу на ДПС и његове мање партнере, који заједно имају 48 процената“.

Указујући да је „црногорски режим направио читаву инфраструктуру невладиних организација које су му блиске“, Часлав Копривица износи претпоставку да је ситуација за власт заправо још неповољнија него што се представља јавности.

Јер, напомиње, „народ је литијама победио страх. Оне се могу схватити и као незванични плебисцит, не само за одбрану светиња већ и против оне власти која се дрзнула да донесе закон о национализацији имовине Српске православне цркве, чија је сврха обрачун с православљем и протеривање Српства из Црне Горе. Притом, на масовне литије режим није успео да одговори скуповима својих присталица на којима би се окупило више од 500 људи. То је непобитан, емпиријски показатељ стварног односа снага, о ком говори и то што многи гласачи ДПС-а учествују у литијама, што значи да је изборна база владајуће партије стањена.“

„Никада до сада наша црква није овако јасно исказала свој став“, коментарише Милош Ковић. „И када Мило Ђукановић и Душко Марковић кажу да је ово сукоб са СПЦ, ред је да им поверујемо. Ово јесте сукоб између Цркве и једне клике која је заузела државу. И која прети речником какав није коришћен још од 1945, када је преко 100 свештеника, на челу с митрополитом (Јоаникијем Липовцем), убијено у Црној Гори. А таквом реториком представници режима исказују лојалност својим западним господарима и менторима, осећајући да Запад стоји иза њих у овоме што раде. Они се позивају на антифашизам, а заправо су, по ономе што раде, законити синови Секуле Дрљевића и Савића Марковића Штедимлије.“

Милош Ковић (Фото: Соња Ракочевић)

„Режим је у дефанзиви, јер види да је ефекат страха и прикључивања победнику, на коме је до сада почивао, литијама поражен. Садашња реторика грађанског рата отуда представља покушај режима да осоколи своје неодлучне присталице и да својим деморалисаним бирачима, онима који се двоуме, пошаље поруку да су и даље јаки, да се боре и да побеђују.“

Увоз гласача 

А ако то није довољно, ту је – уз традиционалне методе предизборног инжењеринга као што је куповина личних карти – и  увоз бирача из иностранства, црногорских држављана из дијаспоре који би требало да су изгубили право гласа јер им се пребивалиште не налази у Црној Гори у последње две године као што закон предвиђа. Портал „Балкан инсајт“, који свакако није просрпски настројен, извештава о масовном доласку Албанаца из дијаспоре на гласање, а указује и на бизаран случај да у општинама Улцињ, Плав, Гусиње и Петњица има више гласача него становника, укључујући и малолетне…

„Нема никакве сумње да над изборима лежи озбиљна сенка нерегуларности“, уверен је проф. Копривица.

Часлав Копривица (Фото: Прес центар УНС-а)

„Одлучујући фактор у том смислу представља контигент из окружења Црне Горе – Албанци с Косова и Метохије и Албаније, као и Бошњаци из Србије и БиХ, као и пробрани Црногорци из Србије, они за које се зна да ће гласати за актуелни режим“, указује „Спутњиков“ саговорник, и подсећа на случај референдума 2006. године – „када је Европска унија дала прећутну подршку режиму да ради шта хоће у последња два сата гласања“ – и председничких избора 2013. „после којих је Филип Вујановић чак био спреман да призна пораз, али му Ђукановић то није дозволио и натерао га да прогласи своју победу над Миодрагом Лекићем (званично, разлика је тада била мања од пет хиљада гласова у корист Вујановића). Зато се не сме допустити да народна воља поново буде украдена.“

Одбрана народне воље

Имајући све то у виду, каже проф. Ковић, „мислим да Мило Ђукановић неће признати пораз ако га доживи, и да ће употребити све методе изборних и постизборних махинација којима је овладао у протеклих 30 година. Ако опозиција победи, уколико режим види да му је кренуло по злу, очекујем да ће бити изазвати неки инциденти, како на сам дан избора, тако и у данима који следе. И то може да буде веома опасно. Тим пре што не очекујем да ће противници режима, виде ли да побеђују и да им се то оспорава, седети скрштених руку. Јер, бранећи светиње, они заправо бране голу егзистенцију.

“С друге стране, напомиње Часлав Копривица, „Ђукановић и његов режим без сумње имају подршку НАТО-а у ономе што намеравају да ураде. Није без значаја, уосталом, што њега отворено подржавају и они који се, попут Раме, сликају иза лика идеолога Велике Албаније, јер знају да је Ђукановић добар подизвођач њихових радова. Управо зато и званични Београд има све право да јасно изрази свој став о ономе што се догађа. Но много је значајније оно што ће се на самом терену догађати од недеље у 20 часова, а може да се догоди свашта, и Србија не сме да седи и немо посматра како хунта у Подгорици, која је литијама већ делегитимисана, крши и ломи и изборну вољу и физичку егзистенцију наших сународника у Црној Гори.“

„Добијали су битке, али нико није добио рат против Српске православне цркве“, закључује Милош Ковић. „Пре или касније, за Мила Ђукановића ће се рат који је повео против СПЦ показати фаталним.“

Никола Врзић

Опрема: Стање ствари

(Спутњик, 29. 8. 2020)



Categories: Преносимо

Tags: , , , ,

1 reply

  1. Ко се год дрзнуо да удари на Св.Василија Острошког Чудотворца,није добро прошао ко не верује нека пита Мила.

Оставите коментар