Преминуо Антоније Ђурић (1929-2020)

Преминуо је новинар и писац Антоније Ђурић (1929-2020), аутор чувене књиге Солунци говоре

Антоније Ђурић (Фото: ИН4С)

Писац и новинар Антоније Ђурић преминуо је у свом дому у Чачку, преноси РИНА. Рођен у Сјеници, 21. јануара 1929, био је српски новинар, књижевник, историчар и публициста. Гимназију је завршио у Ужицу. Због писања против комунистичког режима, робијао је седам година у сремскомитровичком затвору, у исто време као и Стеван Мољевић који је преминуо у затвору, Ђуро Ђуровић, Војин Андрић, Коста Кумануди, Драгић Јоксимовић, који је такође преминуо у затвору, Сава Банковић и Борислав Пекић. После изласка из затвора, највећи део свог радног века провео је радећи као новинар у „Експрес Политици”. Био је једини новинар у „Политикиној” кући који је јавно исказивао своја православна и српска национална убеђења.

По његовој култној драми „Солунци говоре” направљен је 1990. године и истоимени телевизијски филм, а он је био сценариста. Био је члан Удружења књижевника Србије. Ђурићева дела су „Солунци говоре”, „Крај Мораве долина наде”, „За част отаџбине”, „Обавештајац каплар Милоје”, „Жене Солунци говоре”, „По заповести Србије”, „Равногорци говоре”, „Црвена куга” (три тома), „Јуриш у поробљену отаџбину” и „Топлички устанак”.

Опрема: Стање ствари

(Политика, 19. 8. 2020)



Categories: Вести над вестима

Tags: , ,

4 replies

  1. Није носио маску, није држао “ социјалну дистанцу „, наместо карантина у затвору се слободио да би “ црвену кугу “ прездравио, Светосављем и Заветношћу се цепио, причешћивао се Истином и Правицом да “ кугу црвену и мису црну “ раскужи и расцрни – Господ да му душу насели у места праведна, пределе тихе и светле, ради Здравости којом се, и којом је исцељивао разболелу душу у Србаља… Помени Господе брата Антонија у Царству Твојему када дођеш…

  2. Бог да ти душу прости, храбри Антоније!

  3. Нек ти је лака земља честити и храбри Србине…Хтео је Господ Бог да баш данас сазнам вест о твом упокојењу, док сам размишљао о чуварима Кроато-комунистичког кадилука, који столују у Београду, кога и даље обасјава звезда петокрака са Брозовог чела…

  4. Ј уче сам размишљао о овоме ЧОВЕКУ,ДИВ ЈУНАКУ.Зимус у децембру када сам по препоруци доброга мога пријатеља оца протођакона МИОДРАГА посетио га у његовој кући у ЧАЧКУ срео сам ВЕЛИКОГА ЧОВЕКА,СРБИНА ДО ПОСЛЕДЊЕГА ДАХА,слепога старца који је седео на својој постељи и дивна домаћица његова увек му на услузи,која ме је дочекала као најрођенијега када сам им се појавио на вратима и издеклемовао им ко ме њима шаље.Причао ми је о својим делима,помало о својој СРПСКОЈ ГОЛГОТИ,неистичући се превише и његовоме ангажовању тих дана када ме позвао на скуп ДИНАРСКИХ ЧЕТНИКА у БАТАЈНИЦИ где је и он имао да одржи говор,а ја нисам могао јер за тај дан сам имао лет у другу државу. Питао сам га зашто су већина књижевника бојкотовали сахрану ДОБРИЦЕ ЕРИЋА,нашто ми је одговорио због његовога пристајања уз МИЛОШЕВИЋА,нашто сам му рекао да су многи били уз неке политичке вође и испостсвило се да су у огромној већини били на погрешној страни.Углавном нисмо се ниокочега замерили,и даље смо разговарали у доброме расположењу да бих онда на крају добио његову вероватно последње издату књигу ДУША ОД МАСЛАЧКА посвећена СВЕТИМА ПАТРИЈАРХУ ПАВЛУ И НИКОЛАЈУ ЖИЧКОМЕ ,издата прошле године на коју је написао и своју посвету мојој маленкости.Замолио бих уредништво овога портала да у догледно време посвети један чланак овоме ВЕЛИКОМЕ ЧОВЕКУ И СРБИНУ,нека му БОГ ДУШИ ПРОСТИ и уведе у своје дворе у заједницу искрених ПРАВОСЛАВНИХ ПРЕДАКА НАШИХ.

Оставите коментар