Бранислав Матић: Неповерење или Треба ли веровати својим очима?

Једна од најтежих епидемија која је захватила људе је програмирано неповерење, разложно и разорно

Бранислав Матић (Фото: Корени)

Одмиче ово. Граби преко гробаља, кроз спортске хале и школе претворене у болнице, покрај запустелих попришта намештених утакмица, између бандера на којима су предизборне плакате замениле умрлице.

Шиба кроз тровачке медије помахниталих патуљака, из паклених научних лабораторија, кроз кривотворене статистике и тајне уговоре, скрајнуте извештаје о задуживању, са литургија под маскама и виртуелних причешћа. Титра у исповести српске девојке коју су напали „мигранти под заштитом државе”. Огрће се свакодневно подметаним споредним темама, терором подљудских баналности и кич-декорима. Црни магови навикавају нас на идеју да човек буде напуњен чиповима и вештачким нано-честицама, да се електронске базе података складиште у људском ДНК-материјалу, да у овом или наредном поколењу постанемо биолошко-кибернетички организми.

Одмиче ово, хтели ми да видимо или не, звали га правим именом или не. Једна од најтежих епидемија која је захватила људе је програмирано неповерење, разложно и разорно.

Неповерење у институције, у струку, у званичну верзију, у законе и стандарде, у произвођаче и продавце, у медицину и фармацију, чак и у цркву. Подразумева се да медији и политичари безочно лажу, да су електрична бројила и ваге на пијацама нетачни, да незваничне ценовнике имају и хирурзи, и жандари, и попови. Нормално је да вам снаха буде мушко, да унуке набављате преко интернета, да ваше школство нагрђује вашу историју. (…)

Систем навикавања на зло одрађује своје. Предати се свему томе горе је него скочити у клозетску јаму или пристати да будеш гмаз. У праву је Жан Дитур: „Врлина од човека захтева највећу храброст: да се супротстави духу свог времена. А тешко је и опасно да се тога придржавамо: свет није пун вукова него оваца, које су много опасније животиње.”

Опрема: Стање ствари

(Национална ревија)



Categories: Преносимо

Tags: , ,

6 replies

  1. Одмиче душегупка лажи и неповерења, душегупка човекобога ђавоиманог – а пут смо јој поравнали да одмицати може. Ономе Јединоме којем смо покајањем пут требали поравнати – одрекосмо… Распуди се стадо. Ни врата ни паше. Одрекосмо Пастиру, Вратима Путу Истини Животу одрекосмо. Ево нас сад – разДВОЈЕН, расТРОЈЕН, расЧЕТВОРЕН, расПЕТ, ШЕСТ ШЕСТ ШЕСТ… А ВАСКРСЕЊЕ? Одмиче душегупка ова, одмиче човекобог поравњеним путем непостојања…

    1
    1
  2. Ово штиво је предобро написано да неби било међу насловна.Штета и хвала господину БРАНИСЛАВУ за добро штиво

  3. Истина. Добро дошли у Србију…
    Једино ми није јасно – зашто ПРОГРАМИРАНО НЕПОВЕРЕЊЕ?

  4. … поштовани @Зоране,

    и раСРБЉЕН.

  5. @И раСРБЉЕН

    Ваљано велите, поштовани. Кроз бројеве што их наведох, раСЛОВИЛИ смо Свето Слово СРБ, Сабрање разЛогосили, разменили СУШТО за ништа…

    1
    1
  6. Elita. Inače je bio vrhunski fudbaler.

Оставите коментар