Никола Самарџић: Србија приморана да трећи пут призна губитак Косова у последње две деценије

Резолуција 1244 наложила је управо то коначно решење, и никаква је основа порицања стварности

Никола Самарџић (Фото: Ана Блажић Павловић)

Ако је могуће кретање којим се враћа у прошлост, поједностављено, прво наступају последице па узроци.

Заборав је механизам опстанка.

Зато се понекад учини, да пузимо по површини. Под нама су провалије претходних одлука, и мишљења.

Вероватно је исти заборав део објашњења, како се друштво и у овим последњим данима опходи зрелије од лидера које је једном половином бирало, а другом половином одбило, или пропустило, да се изјашњава.

Лешинарење над жртвама Олује, и свим жртвама које су Олуји претходиле, окончано је још једним поразом политике од које се и Вучић, у последњим секундама, дистанцирао, преносећи одговорност на Дачића.

Слободан Милошевић и Фрањо Туђман (Фото: Б92)

Таква транзиција била је банална и због наше колективне неспособности да у истој прошлости оставимо оне који су за њу најодговорнији.

Сад један другог џепаре.

И није пораз, него само болно суочавање са стварношћу у којој да суседима више не можемо наметати како ће да мисле и коме да се моле, или не моле.

Можда је Вучић подметнуо Дачића да му лично Пуповац саопшти чињенице о стварности, и будућности о којој ће се Београд питати само ако буде преузео одговорност за прошлост, и нудио одговорност за будућност.

Није се случајно Пуповац вратио на исти однос према Београду који је одржавао у најтежим данима агресије ЈНА и паравојних банди на целу Југославију, не само на Хрватску.

Милорад Пуповац и Борис Милошевић (Фото: Dragan Matic/Cropix)

И даље смо у реповима исте агресије ЈНА и паравојних банди на остатак Југославије, и у току је агресија на остатке Србије.

Приметно је да се важни политички лидери од такве стварности дистанцирају. То би била добра вест у сумраку лоших, и сумраку сваке здраве памети.

Ако је једна Олуја, привремено, посустала, пред нама је нова. Србија је приморана да трећи пут призна губитак Косова у последње две деценије.

Први 1999, други 2008. Резолуција 1244 наложила је управо то коначно решење, и никаква је основа порицања стварности.

Русија нема паметнија посла него да, као некад у Пољској, отвори прво поглавље Трећег светског рата.

Патријарх Иринеј, Милорад Додик и Александар Вучић на годишњици обележавања ‘Олује’ (Фото: Топ портал)

Да ли ће одбијањем да преузме одговорност не само за преузете обавезе него и за прошлост која је живља него икад, Вучић окренути против себе све релевантне европске и америчке саговорнике, подразумевајући наредног америчког председника, мање је важно у слици будућности у којој нема јасних перспектива већ три деценије.

Традиционална политика Београда и сва ова губитничка патологија, биће поражене и исходом избора у Црној Гори, без обзира на то ко ће победити.

Званична и опозициона тумачења Олује изоставила су договоре Милошевића и Туђмана о подели Босне.

Крајишки Срби били су колатерална жртва и Загреба и Београда. Дејтонска Босна, којој је такође четврт века, подељена је, нефункционална и несрећна.

У овом тренутку званична и опозициона Србија не располажу формулама те квадратуре круга. Кругове које смо цртали, сад не смемо да бришемо.

Наслов и опрема: Стање ствари

(Данас, 7. 8. 2020)



Categories: Преносимо

Tags: , , , , , ,

13 replies

  1. Како се брзо испусте ствари из свести. Мислим (ту) на поштен св(иј)ет. 
    Ајдемо месец дана само назад — сад бисмо увелико били узнапредн(ован)о CorONInsanесани под карантином, да није скочила. Фокусираност. Кад се глава из телефона извади. 

    Фокус може да се поправи и преко Немца и Чеха.

    Осим као код Николиног С. („Ubi bene ibi patria“ је латинско тумачење типа) типа фокуса. Рекох, код поштена света је тип (фокуса) о коме говоримо. 

    …»7. Ваљало би да се приликом садашњег ширења НАТО поново успостави
    територијална ситуација од Балтичког мора до Анадолије, каква је постојала у време Римског царства, кад је оно било на врхунцу моћи и заузимало највеће територијално пространство. 8. Због тога Пољска мора да буде окружена са севера и са југа демократским државама као суседима, а Румунија и Бугарска да обезбеде копнену везу са Турском. Србија (вероватно због обезбеђивања несметаног војног присуства САД) трајно мора да буде искљученаиз европског развоја. …» 

  2. Сад ако неко пита аутора овог текста шта је хтео да каже, залепиће му се етикета паланачког менталитета који није у стању да схвати мудре речи великих људи. Ипак, све заудара на наручену и лоше срочену критику свих прошлих и свих будућих потеза Срба. Један професор универзитета би морао да буде дорастао писменом задатку из области обесмишљавања свега српског. Самарџић није у стању да то што мисли каже на начин који не смара читаоца. То наравно није никаква штета, јер ово није ни намењено народу или било коме конкретно. Ово је скрибоманија по задатку.
    Самарџићу, нити си ти паметан толико да слудиш Србе, нити су Срби толике будале да ти омогуће да и даље празниш црева по њима. Кад се увериш да је тако, бићеш изненађен да си се затекао у септичкој јами. Ти си и сад ту, али се правиш да си много важан и да то није тако.

  3. Зашто, кад кажеш Никола Самарџић, мислиш на Данас ?

  4. „Заборав је механизам опстанка.“ Молим?! Зар су то ријечи једног историчара?! Поражавајуће! Доста нам је заборава, самозаборава и самопорицања!

    Шта смо ми то сусједима наметнули и кад? Агресија ЈНА?! Па није Русија, обезглављена и у јаму бачена мешетарила по Пољској, него Совјетски Савез, побогу! Трећи губитак Косова?! О чему овај?

    Имамо ли ми државног тужиоца?

    Ништа ти, мој проф’соре, не знаш ни о Крајини, ни о Дејтонској Босни, а ни о Републици Српској коју ниси ни помен’о.

    Несрећо!

  5. Какве баљезгарије!
    Ово би требао да буде трактат о нашој ГРЕШНОСТИ?
    Зашто овакве сподобе живе у Србији?
    ЗАШТО???

  6. Nakon polovine drugog pasusa, prestajem da čitam. Mediokritet, po pravu nasleđa nasađen na univerzitet, je zapravo nepismen, premda svoje odsustvo veštine pisanja naizgled vešto krije kolumnistično-komunističnim stilom čestih pauza i slamanja pasusa, stilom kruga dvojke. Dvojka je.

  7. Србија је приморана .Тачка.Нема даље.Има , али у бунар.
    Није то историја , мој професоре . Од постања до данашњих дана ништа се у историји било ког народа није сводило на такве закључке.Жива је то материја , мрда , врда , не пристаје на коначност и ограниченост. Никад се не зна из ког ће грма да излети неки нови зец .
    Младима се не приступа на такав начин.Толика тачка гаси надахнуће ,рађа депресију и дефетизам , трајно љуља и колеба. На крају , Ваш лични проблем је што на такав начин доживљавате српску стварност , а Ваша радна обавеза као просветног радника је да омладину образујете у духу правих вредности и врлина и духовно оснажујете .
    Понекад најстрашнији порази постану снажна народна васкрснућа .Поражени су много пута у науци коју предајете бивали славни победници. Али то би требало да говорите Ви ,а не ја , Шта мислите , како се десило да ја при читању историје пронађем наду , а Ви безнађе ? Да ли је то због тога што Ви знате више од мене или због тога што на исте догађаје гледамо из различитих углова? Ваш поглед би морао да има више ширине. Ви сте престонички универзитетски професор историје , а ја провинцијална професорка српског језика и књижевности у основној школи која је под старост побегла од дечје граје у школску библиотеку.Оно што Ви можете да пружите младости ове земље је много важније и веће од мог евентуалног доприноса.Зато никад немојте да стављате тачку на историју. Бар не док Вам је дато да се обраћате младима .
    Има један Десанкин стих који ми увек измами осмех наде и ината .Оног доброг , српског :„ Србија је велика тајна . . .“
    И не ставља се тачка , него три тачке.

  8. Зашто се у предају Косова не рачуна и погром из 2004? По овој логици би морао. Исто тако и многи други догађаји као и продаја српских општина. Али очито даље не може. Ако је све већ готово, зашто се тражи признање Србије? А оно напросто није могуће и то сви знамо, као што смо мислили да знамо да је Косово изгубљено још 1999.

  9. Овако пише професор са Филозофског факултета Београдског универзитета, са једне од кључних катедри? овако неписмено, конфузно, твитерашки, петпарачки, незанимљиво, необразовано, муфљуски, глупаво, неотесано, неповезано и бесмислено? Онда се не треба чудити што су нам политичари малоумни идиоти са купљеним дипломама – све и да су ‘студирали’ код овог полуписменог пајаца тешко да би ишта научили. Какав пораз памети и елементарне људске пристојности… тужно.

  10. Докле ће овај произвођач србомрзаца и србомрзља да загађује овај простор и то за наше паре?’????
    До кад ће Србију држати на коленима уз помоћ оваквих жандара?
    Свети Владика Николај (Велимировић) својевремено је написао да човек о три ствари не би требало да говори:
    -о Богу док не постигне веру у Њега,
    -о туђем греху док претходно не сагледа свој и
    – о сутрашњем дану док, пре тога, не види крај данашњем.
    Политичари и још неки уз и из политике, умишљени да су и они ништа друго него богови, срљају из греха у грех подржавајући звери и грешнике убеђени у своје светло и берићетно сутра, несвесни глиба у којем су свакодневно и по цео дан.
    Живот ће их оповргнути у тој заблуди, пре или касније…њих или неког њиховог…

  11. Tužni i usahli drugosrbuljci ispodprosiječnih intelektualnih spososbnosti. Nisu ni mogli svojim kapacitetima da ostvare bolju trampu,nego po koju kolumnu i platu iz budżeta,eventualno tapšanje po ramenu nekog anonimusa iz evropske birokratije u zamijenu za totalni prezir i gađenje cijelog naroda. Great deal.

  12. Ниџо, бре, а кол`ко те плаћају за то што брљаш по србском трајању. Да ли ти и отац био такав историчар ка` шта си ти, јадо?! ****!!!!

  13. Да ли је можда прочитао документе (1244) које „тумачи“?
    Ако је и прочитао, не показује да је разумео.

Оставите коментар