Балканска безбедна мрежа: Србија набавља кинески ПВО систем ФК-3

ФК-3 спада у модерне системе ПВО и за сада га користи само кинеска Народноослободилачка армија

Кинески противваздухопловни систем (Фото: Политика)

Србија је решила питање противваздухопловне одбране (ПВО) великог домета, које је дуже од двадесет година заокупљало пажњу војних стручњака, уговарањем набавке кинеског система ФК-3. Специјализовани сајт „Балканска безбедна мрежа” објавио је ову информацију позивајући се на податке из годишњег извештаја Јавног предузећа „Југоимпорт СДПР”, фирме задужене за склапање оваквих послова у име државе.

У министарству нису желели да коментаришу набавку савременог кинеског наоружања, али нису ни демантовали ову значајну информацију, што би свакако учинили да није тачна.

ФК-3 спада у модерне системе ПВО и за сада га користи само кинеска Народноослободилачка армија.

Као и у другим областима војне технике, Кинези су и у области ракетне технологије ухватили корак са водећим произвођачима овог наоружања а то су Русија и САД. Поменути систем има домет од сто километара по даљини и 27 километара по висини. Једна батерија ФК-3 састоји се од три возила са лансерима ракета (на сваком по четири ракете) и мобилне радарске станице.

Прича о набавци ФК-3 почела је крајем јула 2018. када је у Пекингу боравила војна делегација Србије са министром одбране Александром Вулином на челу. Том приликом обишли су фирму ЦПМИЕЦ која се бави развојем средстава ПВО, а српском министру су на платоу испред управне зграде компаније показани системи ПВО, међу којима је био и ФК-3. Том приликом није било дозвољено фотографисање изложене војне технике.

У наредном периоду, приликом сусрета на највишим војним и државним нивоима, било је речи и о војној сарадњи а у домаћим медијима су, поред редовних жеља за руским системом С-300, „провејавале” информације о могућој набавци ФК-3.

С-400 (Фото: Министарство одбране)

А жеља за системом ПВО великог домета сеже у деведесете године прошлог века. Још од времена уочи НАТО агресије, тадашња СР Југославија разматрала је набавку таквог система. У то време Белорусија је понудила чувени С-300, али са наше стране није било одлучне политичке воље да се то реализује а већ нешто касније је било касно, НАТО авијација се већ припремала за напад на СРЈ. Уочи избијања рата, западне војне аташее који су напуштали Београд занимало је само једно – да ли Војска Југославије има С-300?

Није га имала. И током рата разматрале су се набавке средстава ПВО, чак су и официри ВЈ послати у Русију на обуку. Рат се у међувремену завршио, обуке на средствима ПВО су настављене у Русији све до петооктобарских промена, после којих је замрла војна сарадња са Русијом. Приоритет је постала сарадња са западним државама.

Десетак година касније, политика у Београду се мења и у, складу са проглашеном неутралношћу, поново се успоставља и све више јача сарадња и са Русијом. Војска Србије се опрема руским наоружањем. Почела је и набавка средстава ПВО из Русије – купљен је артиљеријско-ракетни систем средњег домета „панцир”. Он је, између осталог, намењен заштити система великог домета, у руској војсци штити С-400.

Уговорена је и набавка француских ракета „мистрал” малог домета, очекивало се да је следећи корак у опремању Војске Србије набавка система великог домета чиме би вишеслојна интегрисана ПВО била заокружена.

„Сада имамо ’кубове’ које модернизујемо, ’панцир’ који је у својој класи најбољи на свету а далекометни систем ПВО у нашој војсци је следећи корак”, изјавио је Вулин у интервјуу за „Политику” у фебруару.

Очекивало се да ће и такво наоружање бити набављено у Русији, ако не С-400 чије је размештање на вежби у Србији прошле јесени привукло велику пажњу међународне јавности, онда „бар” толико жељени С-300.

Вучић на командном месту система С-400 (Фото: Инстаграм)

Ипак, чињеница је да Запад не гледа благонаклоно на набавке оружја у Русији, штавише САД спроводе санкције према појединцима и фирмама који су укључени у те послове. Да ли због политичког ризика или понуде Кинеза које су, кажу упућени, за нас боље него за остале и све бољег квалитета њихових производа, тек небо једне европске земље први пут ће чувати кинески систем ПВО.

Ројтерс: прва позната куповина система ФК-3 у Европи
Србија је купила од Кине нову генерацију ракета средњег домета земља-ваздух навођених радаром, што је, наводи агенција Ројтерс, нови знак продубљивања сарадње између Пекинга и Београда.

Куповина ракетног одбрамбеног система ФК-3 је увршћена у годишњи извештај државне компаније „Југоимпорт СДПР”, који је приложен прошле недеље Агенцији за привредне регистре Србије, а у који је Ројтерс имао увид.

„Југоимпорт СДПР у извештају наводи да је реализовао 163 споразума о увозу из 31 земље у вредности од 620,3 милиона долара у 2019. години. У то спада и набавка дронова из Кине и прва позната куповина у Европи система ФК-3.

„Највећи део увоза се односи на модернизацију авиона МИГ-29, набавку система дронова…(и) система противваздушне одбране ФК-3,” наводи се у овом извештају.

Крајем јуна, Србија је набавила шест кинеских борбених дронова наоружаних ласерски навођеним ракетама, што је прво такво размештање беспилотних летелица у Европи.

Милан Галовић

Опрема: Стање ствари

(Политика, 4. 8. 2020)

Прочитајте још



Categories: Вести над вестима

Tags: , , , , , ,

3 replies

  1. Nije besmislen potez, time skrecemo paznju Kine na nas, postajemo neka vrsta saveznika.Od njih smo kupili i bespilotne letelice, a i VBR Sumadija deluje kao verzija kineskog WS-2, proisteklog iz zajednickog rada Kineza i Belorusa (beloruski „Polonez“).Pitanje je integracije PVO.Licno sam bio za kineske lovce J-10A ili B, najjeftiniji-jednomotorci, imaju ruski motor (Rusi su nam nudili remontni centar za MiG-29 sa kojeg su motor i radar kineskog lovca (B verzija ima kineski motor, ali to je rak rana kineske vazduhoplovne industrije, pa je i to, verovatno, verzija ruskog motora, kao i kineske rakete i radar)), radar i rakete.Zanimljivo da se pojavila vest o zameni Galeba G-4 i Orla, sto pokazuje da se odustalo od njihovih modernizacija, i to avionima Su-25 (sto nije bas adekvatna zamena) ili americkim T-7, pa ne bilo cudo da se uz rusko i kinesko oruzje, nadje i americko u skladu sa politikom sedenja na svim stolicama, sto je nocna mora za logistiku, ali nije nepoznata praksa u svetu, Indija je primer, Egipat, a to su za nas supersile.Najbolja zamena za G-4 i Orla bi bio Jak-130 koji ima ulogu i trenaznog i jurisnog aviona sa odredjenim lovackim sposobnostima.Pre Mi-35 bih kupio Mi-8 AMTSh, jednim udarcem dve muve, transportni helikopter za 37 opremljenih vojnika i optoelektronika i oruzje Mi-35.Ne bih modernizovao BVP-80, jer se u ratu pokazalo da su BVP-i kolektivni grobovi pesadije (ruski naziv).Umesto BVP, koje bih prodao, modernizovao bih tenk T-55 na nivo BTR-a kojih jos ima, najavljivane su i neke modernizacije i prodaje, po uzoru na ruski BTR-T i pre svega izraelski Achzarit (imaju Kinezi BVP na bazi T-55 – VN-11), jer je vaznija oklopna zastita vojnika, posto nam je regrutna baza sve manja, nego da BVP stupa u borbu sa bilo kim.Srbiji trebaju radari, a postoje pasivni poput ruskоg 86V6-a VEGA koji hvataju radaska lucenja aviona, raketa…na dometima do 400km.Bacio bih se na rad na sredstvima ometanja, neka taj ETF pokaze da sluzi necemu, koja su sve znacajnija za zastitu PVO i PVO-a…

  2. Како се нико са запада не буни ?Само ви бацајте паре, ратови се више неће водити механичким средствима, поготово неће бити атомски. Већ се воде електронски и биолошки рат , следи вакцина , а ово наоружање је прошлост. Смешно.

  3. Потпуно расипање новца и вероватно корупција. Војска Србије је потпуно маргинализована и док Србија има овакву власт, или сличну, војска у правом смислу јој и није потребна. Могли су да набаве још макета за сликање, скупих макета.

Оставите коментар