На последњи напад на Храм Светог Саве нема реакција из бошњачких политичких кругова

Олтар богомоље у Блажују (Фото приватна архива аутора)
Страх и узнемирење код малобројних Срба који живе у Федерацији БиХ изазивају све чешћи вандалски напади на православне храмове и српска гробља. Они, по правилу, остају нерасветљени и некажњени. Вандализма нису поштеђене ни српске цркве које се налазе у Сарајеву и околини. У последњих петнаестак година само Храм Преображења Господњег у сарајевском насељу Пофалићи скрнављен је и пљачкан чак 40 пута.
Kрајем прошле седмице у илиџанском насељу Блажуј, у којем тренутно има тек стотинак српских домаћинстава, а пре рата их је било хиљаде, непознати починиоци провалили су у црквену салу у близини српског гробља и опљачкали је, а само два дана касније покраден је и Храм Светог Саве. Тај храм изграђен је далеке 1897. године и сведочи о постојању православних хришћана у овом крају. У последњем рату у БиХ претрпео је знатна оштећења, а обновљен је и освештан у октобру 1999. године.
Из храма у Блажују, који је био на мети вандала и током овогодишњих божићних празника, као и неколико пута раније, однесене су вредне ствари – свети тасови, крстови, кандила и неки други предмети карактеристични за православне храмове. Лопови су оштетили и улазна врата цркве, на којима су, како сазнајемо у парохији блажујској, остали трагови њихове крви и алата који су користили приликом разваљивања.
Протојереј Миљан Рађеновић за „Политику” каже да су блажујски Срби, који су претрпели све ратне страхоте и остали ту да живе, „уплашени и забринути” и да се недовољно безбедно осећају и сви свештеници. У ранијој изјави за медије и парох блажујски јереј Дарко Даниловић рекао је да су људи узнемирени, како због честих провала у храм, тако и због скрнављења српских гробаља, у суседном Осијеку, на пример.
„Kада дођу на гробље да прислуже свеће својим најмилијима, неретко на њиховим гробовима затекну исписане увредљиве графите, оскрнављене надгробне споменике и ко зна шта све не”, казао је Даниловић.
На последњи напад на Храм Светог Саве нема реакција из бошњачких политичких кругова. Ћуте и у Странци демократске акције, која годинама суверено влада у Сарајеву, где Српској православној цркви не желе да врате имовину која јој је давно отета. Опљачкани храм посетио је само начелник Општине Илиџа Сенаид Мемић, који је у разговору с јерејом Даниловићем и парохом Рађеновићем „изразио жаљење због настале ситуације” и обећао да ће „општина помоћи у куповини видео-надзора”.
Мирослав Лучић, председник Скупштине града Источно Сарајево, у којем живе и многобројни Срби који су након рата протерани са Илиџе, сматра да напади на православне богомоље у федералном Сарајеву представљају покушај застрашивања малобројног српског народа који живи на том подручју и да се томе мора стати на крај.
„Сведоци смо тога да су се напади дешавали и у претходном периоду, да су оскрнављена православна гробља, а да за та недела нико никада није одговарао. Оваква вандалска дела не смеју остати некажњена, а носиоци власти у Kантону Сарајево морају, коначно, показати спремност да заштите наше сународнике, али и православне светиње”, поручио је Лучић, уз напомену да ће од одређених институција званично затражити „да се заштите српско становништво и цркве у Сарајеву”.
Д. Станишић
Део наслова и опрема: Стање ствари
Categories: Вести над вестима
Погледајте на Јутјуб каналу „Свет на длану“ како мигранти форсирају Дрину ка Републици Српској. И то организовани од Срба из Србије!
И чему онда чуђење кад неко скрнави наше цркве и гробља?
((S)putniki)
Б(о)рате,
Мигранти и куда нису никаква тајна — мада нема јавне (приче). Осим покоји билборд добродошлице.
На том снимку, уколико је о Дрини р(иј)еч, прелаз је са леве на десну обалу. Уколико се не ради о неком меандру, то би значило обрнут смер кретања од вести Спутњика.
«Коме Дрина лево тече»
Или им наплаћују «по газу».