И док срце куца, докле се крећеш, / Болесних умова не слушај скаске / Не гради куле на живом песку / Постани Човек – умри без маске!

„Најважније је данас да сачувамо
своје здравље и живот“
анонимни српски политичар с почетка XXI века

Умирали су и твоји преци
У збегу, од глади, од ножа, пушке,
У боју љутом, на пољу, на реци,
Лила је крв низ груди мушке.

Умирали су од рана гнојних,
Грипова шпанских, скорбута, плина –
Крвава плућа од отрова бојних,
Прадеде, деде, оца и сина.

Умирали су од радости, туге,
Са Смислом, храбро, уз љубав, сету…
Када су очи препуне Дуге,
Маске падају и у овом свету.

Судбину рођеног избећи нећеш.
Са свега Смрт ће скинути маску,
Засјаће Истина у пуном блеску

И док срце куца, докле се крећеш,
Болесних умова не слушај скаске –
Не гради куле на живом песку –

Постани Човек – умри без маске!

Опрема: Стање ствари

(Фејсбук профил Александра Мирковића)

Категорије:Преносимо

Ознаке:Александар Мирковић, корона вирус, маске, смрт