Ангела Меркел: Не знамо да ли ће либерални систем победити

Још нисмо успели да пружимо апсолутни доказ да ће либерални систем ускоро победити. То ме брине, упозорила Ангела Меркел

Ангела Меркел на састанку Европског савета (Фото: ЕПА)

За немачку канцеларку Ангелу Меркел кризе нису ништа ново. Немачко председавање Европском унијом почело је 1. јула и логично је да су наде Европљана усмерене ка најјачој економији. Док економска криза и пандемија вируса корона потресају свет, ЕУ чека и спровођење Брегзита, али и заузимање става према геостратешким изазовима између САД, Русије и Кине. У интервјуу за „Гардијан” и пет других европских новина прво питање упућено Ангели Меркел је било да ли је нервозна због великог притиска који чека Немачку.

Она је на то питање одговорила подсећајући да је њено прво председавање Саветом као канцелара било 2007. и да су ЕУ и тада потресале бројне кризе: Француска и Холандија су гласале против Устава ЕУ, уследили су међународна финансијска криза, турбуленције око евра, па мигрантска криза. „Изнова и изнова се показало да Европа још није довољно отпорна на кризе”, констатовала је канцеларка. На питање да ли ће садашња ситуација утицати на опстанак ЕУ, Меркелова је одговорила типично немачки: „Уместо да пречесто постављамо егзистенцијална питања, требало би да се бавимо свакодневним послом”.

Говорећи о Европи након финансијске кризе 2008. године, Меркелова је подсетила на доба мултилатералности, када је Г20 започео састанке на нивоу шефова држава или влада. „Данас није таква ситуација. Данас морамо да учинимо све што можемо како бисмо престали да западамо у протекционизам. Ако Европа жели да буде саслушана, онда треба да пружи добар пример. Рачунам на то – иако немам никакве илузије о томе колико ће преговори бити тешки”, закључила је она.

Поводом критика америчког председника Доналда Трампа да Немачка не издваја довољно новца за НАТО, Меркелова је одговорила да у Немачкој знају да морају више да троше на одбрану, да су постигли знатна повећања у последњим годинама и да ће наставити тим путем, али је уз то нагласила да америчке трупе у Немачкој помажу да се заштите не само Немачка и европски део НАТО-а, него и интереси САД. Говорећи о идејама да Европа преузме стратешку аутономију и оствари суверенитет, Меркелова је рекла: „Одрасли смо у сазнању да САД желе да буду светска сила, ми бисмо морали дубоко да размислимо о томе”.

Амерички државни секретар Мајк Помпео у посети америчким војницима у бази Графенвер у Немачкој, 7. 11. 2019. (Фото: Јенс Мејер/АП)

На питање о руским претњама, источној Европи, канцеларка је одговорила да Немачка препознаје дезинформацијске кампање, као оружје хибридног ратовања и метода дестабилизације – које су руски образац понашања. „С друге стране, постоје добри разлози да се и даље настави са конструктивним дијалогом с Русијом. У земљама попут Сирије и Либије, земљама које су у непосредном окружењу Европе, стратешки утицај Русије је велики. Стога ћу и даље тежити сарадњи”, рекла је.

Свој задатак на челу ЕУ Ангела Меркел је описала као „рад на либералној Европи која је укорењена у основним правима појединца”. „Кина је постала главна економска сила. Пример Кине показује да чак и недемократска држава може бити економски успешна, што је велики изазов за наше либералне демократије”, навела је канцеларка и подсетила и на изазов исламистичког тероризма, посебно напад на САД 11. септембра 2001. и разочарање које је уследило након арапског пролећа. „Укратко, још нисмо успели да пружимо апсолутни доказ да ће либерални систем ускоро победити. То ме брине”, констатовала је Меркелова.

О владавини права у ЕУ и на питање да ли сада европско законодавство крши национално законодавство или обрнуто, канцеларка је одговорила да без сумње европско право има предност над националним правом. Коментаришући недавну одлуку Уставног суда Немачке да Европски суд мора да ревидира своју одлуку о Европској централној банци, Меркелова је рекла да до сукоба европског и националног права може да дође „ако европски ниво дефинише шире границе, шире, рецимо, од немачког парламента.

Поводом односа са Кином и отказаног самита ЕУ–Кина нагласила је да ЕУ дели заједничке интересе, попут сарадње у деловању против климатских промена, да се већ неко време преговара о уговору о улагањима, али да не иду напред. Такође је навела да би с Кином требало разговарати и о развојним политикама у Африци, где Кина у неким областима следи другачији пут. „Истовремено, самит нас приморава да развијемо заједничку европску позицију у односу на Кину.

То није лак задатак. Требало би да развијемо политику која одражава наше интересе и вредности. Уосталом, поштовање људских права, владавина закона и наша забринутост за будућност Хонгконга стоје између Кине и нас и поводом тога им се обраћамо отворено”, закључила је Ангела Меркел.

Биљана Митриновић

Опрема: Стање ствари

(Политика, 7. 7. 2020)



Категорије:Вести над вестима

Ознаке:, , , , , ,

Пошаљите коментар

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s