Комнен Бећировић: Поглед из Париза на зло пролеће 2020.

Свети Сава који, сем посвећених му храмова у Црној Гори, има и својих топонима, и који је слављен покољењима, изгони се из Црне Горе

Комнен Бећировић (Фото: ИН4С)

Интервју са Комненом Бећировићем 

Како сте доживјели пошаст корона вируса која је у протекла три-четири мјесеца харала великим дијелом свијета, посебно Европом која је убрзо постала жариште пандемије, највише Италија, Шпанија, Француска, Енглеска? Како су се ствари одвијале у великој метрополи на Сени?

За више од пола вијека колико живим у Паризу никад нешто тако слично нијесам видио. Вишемилионски град претворен у пустош, без силног људства које обично врви улицама и трговима, практично без саобраћаја, затворених радњи и угоститељских објеката, школа, храмова, музеја, концертних дворана, позоришта и наравно паркова. Ријечју, Париз и остали велики француски градови поринути у сужањство звано конфинман, тако да ми је често долазио Његошев стих:

То нијесу за људе градови, но тавнице за невољне сужње.

Срећом, зграда у којој станујем подалеко од улице, има једно мирно двориште са два-три жбуна и нешто цвијећа, а сунце би изнад околних високих зграда прогријало око подне, тако да сам некако поднио своје заточеништво које је трајало пуна два мјесеца: од средине марта до средине маја. Кад сам први пут изашао на оближњи трг Отел де Вил који краси велика ренесансна палата у којој је сједиште париске општине, и угледао азурна небеса изнад Париза, просто сам се огрешио. Па још кад сам се отиснуо мостовима и кејовима ка острву Светог Луја с погледом на куле Богородичине Цркве које су остале поштеђене у прошлогодишњем пожару славнe богомољe, на готску кулу Светог Јакова, на звоник цркве Светог Жервеа, на куполу Пантеона… Посебно благодатно је дјеловало дрвеће, понајвише платани и кестенови које сам средином марта био оставио како пуштају тек прве пупољке, сада је било потпуно пролистало и озелењело.

Париз (Фото: Викимедија)

Међутим здравствена криза изазвала је у Француској, као и осталим земљама Европске уније, огромну економску кризу будући да је привредна дјелатност, како у друштвеном тако и у приватном привредном сектору, била сасвим замрла током читавог прољећа. Дошло се дотле да много људи једноставно немају чиме да се прехране па организују манифестације.

Требаће, како је скоро најавио предсједник Макрон, 500 милијарди евра и бар двије-три године па да се изађе из рецесије и дође колико толико до опоравка. Док ће, како кажу, за опоравак свјетске економије бити потребно 12.000 милијарди евра. И не само Европа, него још више Америка је погођена пандемијом која је однијела до сада преко 120 хиљада живота и изазвала бар 20 милиона незапослених. Томе треба додати хаос настао суровим уморством наочиглед читавог свијета црнца Џорџа Флојда, догађај који је уздрмао из дубина Америку, а донекле и Европу.

Испоставило се да Запад није најидеалнији и најсигурнији од свих свјетова, како га обично виде наши властодршци и њихови медијски телали.

Јесте, они и даље настављају да трубе о евро-атлантским интеграцијама, иако су на помолу евро-атлантске дезинтеграције. Европа се током харања пандемије показала доста несложна, тако да је Италија која је била жестоко погођена заразом добила племениту и обилату помоћ од Русије, умјесто од чланица Европске уније. Напротив, Чешка је, искористивши слијетање кинеског авиона у Праг, заплијенила здравствену опрему из Кине која је била намијењена Италији. Свако се био забавио о своме јаду и мислио на себе. Простор Шенген отворених граница био је током читавог прољећа укинут.

У том погледу треба подсјетити да је Нато био навелико најавио маневре које је требало да изведе према Русији око 20 априла али, како је ковид убрзо попримио огромне размјере, од тога се прећутно одустало. Чак је Трамп недавно одлучио да повуче неколико хиљада америчких војника из Њемачке, наводећи да је Њемачка у заостатку плаћања свога доприноса Нато-у. А наговијестио је да Америка треба да престане да води такозване хуманитарне ратовe, у ствари злочиначке, како их назива Вилијам Блум у својој чувеној књизи Rogue State на ту тему.

Свакако да сте пратили збивања у Црној Гори, чак сте се огласили једним запаженим текстом Пошаст антисрпства у постојбини српства, који је пренијело десетак портала.

Наравно да сам пратио и то болно разисторију Црне Горе односно расрбљавање Српске Спарте које се одвија већ пуно година, у ствари од доласка ДПС а на власт, а које се наставља сламањем вишевјековне српске Црне Горе започето под претходним тоталитарним режимима. Ја сам том феномену посветио, прије четрнаест година, један обиман текст насловљен Црна Гора на Прокрустовој постељи тоталитарних зала, фашизма, комунизма и мондијализма.

Као што знате, Прокруст је био онај разбојник из грчке митологије који имао крчму покрај пута и у њу свраћао путнике на преноћиште присијецајући ноге онима којима би постеља што им је нудио, била кратка, а истежући их онима којима је била дугачка.

Фото: Небојша Поповић/Спутњик

Дошло се дотле да је практично, зарад латинице, укинута ћирилица а тиме истиснут из Црне Горе Вук Караџић, један од великана европске културе; да се ствара неки накарадни црногорски језик жестоком ијекекавизцијом и употребом неких израза за које не постоје слова у азбуци па се прибјегло стварању два нова слова; да се Немањићи, творци једне сјајне цивилизације, приказују као окупатори, и да се Свети Сава који, сем посвећених му храмова у Црној Гори, има и својих топонима, и који је слављен покољењима, изгони из Црне Горе; да једна комунистичка кукрага којој се даје простор у режимским медијима, називље плаћеницима Русије владаре династије Петровића која је заувијек заокружила идентитет Црне Горе и уздигла је на највишу разину историје; да се Његош, један од највећих свјетских генија модерног доба, словенски Данте, како га назва француски писац историчар Жан-Пол Бес у истоименом дјелу, игнорише, преправља, ставља у запећак, малтене назива посрбицом и чак крвничи од стране једне националне мањине; да се жестоко ударило, ево већ пола године, на Митрополију Црногорско-приморску која је била кроз вјекове стуб црногорске државе, у циљу отимања њених добара и њеног укидања па се иде дотле да се хапсе и приводе у полицију њени свештеници и великодостојници, Митрополит Амфилохије и Владика Јоаникије, као да су обични изгредници. Врхунац је достигнут у понедјељак 22 јуна када су држали у полицији током читавих шест сати, нашег осамдесетрогодишњег Митрополита, једног од највећих јерарха данашње хришћанске васељене!

По питању подржављења, фамозним безаконим законом, добара Митрополије црногорско-приморске, властодршци су развили причу да су та добра присвојена, чак отета и украдена Црној Гори од стране Српске Православне Цркве па стога морају да се врате.

Не видим шта је отето или украдено кад су Немањићи, јер је Дукља односно Зета, пошто онда није било Црне Горе, ушла у састав њиховог краљевства, касније царства, развили цивилизацију на том простору. Узмимо, међу задужбинама које су Немањићи саградили, само манастир Морачу посвећен Успењу Свете Богородице, који је преко осам и по вјекова састајалиште, средиште, духовна престоница три племена, Доње и Горње Мораче и Роваца. Без светилишта на Морачи, читава покољења би била очајала. Управо у том смислу, краљ Никола пјева у свом Морачком колу:

Над Морачом ђе ускаче
скок бијели Светигоре,
побожних су Немањића
руке Богу дигле дворе.
То је ћаба Морачана,
ту се купе, Бога моле,
ту вијеће вијећају,
душманима да одоле.

Сем тога, морачка лавра коју је велики њемачки истраживач Бернхард Шварц назвао бисером Црне Горе, је свјетски позната својим неимарством и сликарством, посебно својом фреском Гавран Храни Пророка Илију.

У ствари Морача је, не само манастиром, већ читавом својом природном и цивилизацијском баштином јединствено добро на европском континенту, као што сам то показао у свом врло опсежном раду Морача у очима европских и руских аутора XIX и XX вијека, доступном на линку. Иначе је најдуже поглавље у мојој књизи Борба за спас Мораче изашлој у издању Светигоре 2017. Па упркос томе и умјесто да се Морача упише међу највећа добра човјечанства под заштитом Унеска, власт која се непрекидно заклиње у Европу и њене стандарде, већ деценијама то спречава и труди се свим силама да морачко-ровачку баштину ђаволише, предајући је водама потопа.

Манастир Морача (Фото: Новица Ђурић)

Или узмимо примјер Његошеве капеле на Ловћену коју је Аустрија срушила у Првом свјетском рату, како би се скинуо ореол Ловћена као свесрпског светилишта, српског Олимпа, како вели краљ Никола, а коју је његов унук краљ Александар који се толико проклиње од стране Монтенегрина, дао обновити у свој слави и љепоти. Наравно да монтенегринска изврнута психа упорно оптужује краља Александра да је он срушио Капелу, упркос признању саме Аустрије да је то она учинила, како о томе свједоче документа која сам открио у Бечу, прије скоро пола вијека. У вријеме када су црногорски Брозови послушници разарали врх Ловћена у циљу подизања Мештровићевог усташко-бољшевичког зиндана у коме чаме Његошеве мошти. Позната је Брозова изјава да је краљ Александар хтио да Капелом на Ловћену вјенча Србију и Црну Гору, а он је хтио да их рушењем Капеле развјенча, што је сасвим успио и даље успијева преко свога потомства.

Иначе, своја истраживања у Бечу, сажео сам у један опсежни рад који можете наћи на следећем линку.

Ви који сте цио вијек у Европи, шта кажете о тим сталним заклињањима у Европу, хвалоспјевима Европи од којих се ори Црна Гора?

Рекао бих да је то оно што се у науци зове условљени рефлекс. Међутим, Европа је стара грешница још од времена Крсташких ратова када je приликом Четвртог крсташког похода 1204, од стране Латина заузет и опљачкан Цариград и тиме широм отворена врата продору Турака у Европу чији ће знатан дио, посебно Балкан држати у петвјековном ропству. Свакако би балкански и остали хришћани у турском царству били захваљујући Русији много раније ослобођени да није било сметњи које су неке европске земље правиле Русији. Што се десило управо за вријеме руско-турског рата од 1789-1792 када су руске војске под командом Суворова, биле на путу да заузму Цариград, Енглеска је послала флоту у Фински залив да бомбардује Петроград па је Русија морала да заустави офанзиву и да закључи неповољни мир у Јашију.

Или Кримски рат (1853-1856) који су водиле Француска, Енглеска и Сардинија против Русије ради спашавање болесника на Босфору. Мало је познато да су Кримски рат веома подржавали Маркс и Енгелс чијег ће кобног учења постати жртва управо Русија.

Затим руско турски рат (1877-1878) кад је руска војска доспјела у предграђа Истанбула, тачније у Сан Стефану па су европске силе опет похитале да зауставе Русију, наметнувши јој такозвани Санстефански мир на Берлинском конгресу 1878 на коме је Црна Гора призната као независна држава. Мада Монтенегрини тврде да је она имала тај статус већ као Дукља. Да не говоримо о походима Тевтонских витезова, Наполеона и Хитлера на Русију, Октобарска револуција била је велика подвала Запада Русији самим тим што су хиљаде комунистички настројених руских емиграната на челу са крволочним Троцким, упућени у Русију. А сам сатана Лењин послат је из Швајцарске специјалним возом кроз Европу да поведе крваво коло у Русији.

Што се нас Срба тиче, политика Аустро-Угарске кроз цијели XIX вијек која је кулминирала окупацијом Босне и Херцеговине 1907 те у спрези са неколико европских држава отимањем 1913 ослобођеног Скадра на коме је изгинуло хиљаде Црногораца. Од германских сила дошла су нам оба свјетска и геноцид над крајишким Србима који су били бедем Европе наспрам Турске. Европа је одиграла кобну улогу у крвавом распаду Југославије, фаворизујући у Босни своје вјековне непријатеље муслимане. Као што је то учинила на Косову пруживши помоћ шиптарским терористима и учествујући у злочиначкој агресији НАТО-а на српски народ. Хришћанска Европа против саме себе будући да је Косово превасходни простор на коме се највише пројавио геније хришћанства, да употребим ријеч Шатобријана, како сакралном умјетношћу косовских храмова, тако Косовском епопејом која иде у врхунске домете свјетске поезије. Додајем да, док је бијеснио стравични рат НАТО-а са небеса убијајући и рањавајући хиљаде људи, рушећи материјална и културна добра, загађујући природу опаким осиромашеним уранијумом, истовремено се одвијао жестоки медијски рат. Колико је Европа задужила нас Србе, често се сјетим пјесме Ђуре Јакшића Јевропи, сем што би се данас могло узвикнути, умјесто Јевропо тиранко!, као што то чини пјесник, Европо крвнице!

То свакако не значи да у Европи и уопште на Западу нема великих савјести.

Наравно да има али су оне пред пошашћу једноумља могле тешко да дођу до изражаја. Колико нам је нама Србима у Француској, што је био случај и у осталим западним земљама, било потребно надчовјечанских напора да се у тој оргији зла чује у медијима глас нас Срба и наших француских пријатеља!

Апокалиптични рат НАТО-аа против Србије 1999, поновио се против Авганистана 2001, против Ирака 2003, против Либије 2011, све под лажним изговорима наиме да су авганистански талибани срушили Трејд Ворлд Центар у Њујорку, да Садам Хусеин посједује нуклеарно оружје, којим угрожава Америку, да Гадафи бомбардује свој сопствени народ. У ствари, што се тиче Либије чији сам случај посебно пратио, ондашњи француски предсједник Никола Саркози дуговао је Гадафију 50 милиона евра позајмљених за своју изборну кампању па је, да избјегне враћање дуга, лансирао Нато на Либију. А вјероватно је било и неког договора међу западним лидерима како расподијелити 300 милијарди долара либијског новца похрањеног у западним банкама. Сем тога, требало се докопати либијских нафтних поља. Напомињем да је Саркози први покренуо питање признања косоварске државе, тог чудовишног недоношчета НАТО-а и Учеке.

Истицање застава НАТО и Црне Горе (Фото: Стево Васиљевић/Ројтерс)

У сваком случају Либија, прави рај у сахарској пустињи, претворена је у пакао који траје ево и након скоро читаве протекле деценије. То је случај и са Сиријом у којој су одувијек коегзистирале разне расе и религије, а у којој је Запад подпаливши исламистичке групе, посебно бојовнике Исламске државе, закувао страховити грађански рат, наравно у име људских права и демократије, а у ствари да Сирију ставе под своje и докопа се њених ресурса. Данас Сирија представља стравични призор рушевина. И још би био страшнији удар на Сирију да се Русија није умијешала и спријечила тотално уморство те земље.

И овдје је Европа радила против саме себе, изазвавши многе милионе избјеглица са Блиског и Средњег Истока и из Африке које треба збринути и које пријете промјени структуре европског становништвa која је већ у току. У том смислу руска списатељица Јелена Чудинова, која живи у Француској, објавила је прије неколико година пророчки насловљену Нотр Дам џамија 2048.

Ето, најкраће, каквој се Европској унији и каквом НАТО се свакодневно у Монтенегру поју хвале, да не кажем молитве, у чему је, да узмем само један примјер, свакако најдаље отишао шеф црногорске дипломатије, Срђан Дармановић, казавши једном приликом да је Нато нешто најбоље у историји! А недавно је изјавио да би се тензије које наводно Србија изазива у Црној Гори, могле ријешити путем механизама НАТО-а! Само што још не каже да би Нато могао да интервенише по његовски против стотина хиљада учесника на литијама.

У сваком случају, за надати се да злом прољећу неће, како код нас тако у свијету, услиједити зло љето, бар што се тиче пандемије, будући да полицијски терор који бијесни ових дана у Црној Гори најављује, бојати се, супротно.

Опрема: Стање ствари

(ИН4С, 25. 6. 2020)



Categories: Преносимо

Tags: , , , , , , ,

2 replies

  1. Ponositi, hrabri, veliki čovjek Komnen Bećirović!
    Sve ove godine junački se bori da istina o stradanju srpskog naroda makar malo dođe do ušiju francuskog naroda, isto tako čuva od potopa rijeku Moraču, mislim da nijesmo svjesni koliko je Komnen uradio za spas Morače i koliko se istinski borio za srpsku stvar u Parizu!

  2. Хвала вам пријатељу из камених Цуца. Јесте, ево већ пола стољећа како водим битке за одбрану неких наших највиших вриједнодсти, Ловћена и Мораче од зла домаћега, као и Косова и истине о српском народ од зла туђинскога. Већ 1990, видећи како се океан зла ваља на нас Србе, упутио сам са једне од највећих свјетских трибина, листа Монд, вапај Правда за Србе који, нажалост, остаје и даље актуелан. И ево настављам, као овим текстом, иако су се године набројиле многе, али не долази у обзир да се баци копље у трње.

Оставите коментар