Славко Живанов: Вучићева мочвара и косовски Рубикон

Свакоме ко учествује на овим изборима требало би да буде јасно да тим, својим, чином гурају Косово и Метохију из Србије

Адам Стефановић, Бој на Косову, 1870.

С масовним учешћем на коронским изборима Српство почиње да мре

Склопивши пакт са ђаволом за обухват безобалне власти, неутољиве моћи и бескрајно много новаца, продао је Косово и Метохију. Продао је и ресурсе, природна блага, девастирао, разорио, утамничио, похарао Србију уздуж и попреко. Устоличио јањичаре и буразере од зла оца и још горе мајке. Србију завио у црну лаж и пропаганду, а грађане и становнике подвргава лоботомирању и испирању мозга. Толико је дима и смрада створио, толико је корова расадио, толику је мочвару од Србије направио да све мање људи може да сагледа у какву нас смрт све одводи. Наравно, овде најмање речи има о биолошкој смрти, говоримо заправо о пресудној, судбинској тачки до које смо стигли у Вучићевој испоруци плаћене робе англосаксонцима. Ту робу су Енглези, Американци, Немци, и још понеки платили подршком Вучићу, и поштено би било да је наплате од Вучићевог приватног богатства, од његове имовине и дедовине, а не од крви и костију милиона Срба. Поштено би било да међусобно рашчисте шта имају и колико имају, а да им српски народ поручи да су правили рачун без крчмара, и да од њиховога наума ништа бити неће…

Такозване политичке странке

Гледали смо, већ годину дана, игроказе хоћу-нећу, глуматање доброг дела опозиције, вежбање за потпуно уклапање у симулиране изборе. Неки су купљени, неки уцењени, неки су само дозлабога глупи, а има и оних покварених. Сви они пришли су Вучићу гледајући само једну димензију ових избора – гледали су себе, свој ћар, препаковање и препозиционирање за неку следећу битку. Питање које се све време помаљало, а данас је потпуно наткрилило питање избора, питање статуса Косова и Метохије, игноришу сви учесници на изборима. Безмало пре годину дана истакли смо да је потребно: „не само да опозиција истраје на бојкоту избора, већ да не учествује у раду Народне скупштине Републике Србије, која ће морати, у некој форми, да верификује Вучићев правно обавезујући међународни споразум о признавању Косова. Опозиција не сме том чину да присуствује, али то није довољно. Она не сме само да застане на тактичком маневру гласања против или неучествовања у раду. Опозиција мора да обезбеди делегитимизацију Вучићевог режима и делегитимизацију Скупштине, ако жели да сачува могућност да се Косово и Метохија не отргну од Србије. Скупштина Србије не може легитимно да донесе одлуку о признавању Косова, какву год већину Вучић у њој имао, уколико значајан део демократске опозиције бојкотује изборе, односно укаже на непостојање елементарних, темељних и минималних демократских начела, права и слободе. У том случају, Народна скупштина није одраз демократске политичке воље грађана, него пука трансмисија личног режима ауторитаристе. Одлуке такве скупштине не би обавезивале демократску Србију. Након таквог обрта, ни коначни пад ове штеточинске и фашистоидне власти не би се дуго чекао“.

Међутим, мноштво опозиционих комби-странака купљених новцем или спуштањем изборног прага, уцењених што од Вучића, што са западне обале северног Атлантика, потрчало је ка изборима уздајући се у кратко памћење бирача и своју пословичну вештину посипања пепелом. Покушаће да се оправдају тиме што ће гласати против, биће уздржане или ће побећи из Скупштине, али већина која у тој Скупштини буде гласала и испоручила НАТО-вцима Косово и Метохију црпеће легитимитет који су јој генерисали сви учесници избора.

Остане ли без Косова и Метохије својевољно и гласањем у сопственој Скупштини, или каквом другом велеиздајничком работом, у Србији почиње да умире једна супстанца коју многи зову Српством. Ту вертикалу многи данас не примећују зато што је виде и зато што постоји, а ако буде посечена осетиће се њен нестанак попут смрти некога најближег којем нису процењивали вредност сматрајући је толико обичном, природном и подразумевајућом. Тек кад нестане, када је нема, схвате такви, плитки и заслепљени људи колико је била вредна.

Истина, многи у Србији једва чекају да Вучић заврши свој прљав посао па да они, мање упрљани и обележени, наставе да харају Србијом тамо где је Вучић стао, а има и оних који не би стали, и неће стати, него ће преостало да крчме.

Грађани и/или бирачи

И то би био један „пар рукава“, један кључ који откључава браву која Вучића води до преко потребног и насушног легитимитета за коначни велеиздајнички чин. Мало он, мало Американци, или мало он, а мало више Американци, обезбедили су довољан шарениш политичких фирми за изборе. Али, да би дошао до пуног легитимитета Вучић мора да отме још један кључ који поседују само бирачи. Може да прогласи још педесет опозиционих листа које ће учествовати на изборима, али требаће му и довољно масован излазак бирача. Ако то изостане, сви учесници на изборима биће нелегитимни. И већинска коалиција која ће победити, а и овај среброљубиви башибозук од ватерполиста до бранитеља Врачара, заветовских сергејова и рестартованих бољшевика, монархиста и осталих састојака српског партијашког котла за претапање.

Извор: Србин.инфо

Други кључ у рукама је грађана и бирача и ваљало би да сви они заједно буду зрелији и одговорнији према себи од већине партија које харају Србијом. Осим тога, све те странке наћи ће некакво уживајуће место под сунцем за себе, генерације своје породице и свој интерес, а народ који су преварили плаћаће најскупљу цену сам. Свакоме ко учествује на овим изборима требало би да буде јасно да тим, својим, чином гурају Косово и Метохију из Србије, односно Косовски завет прогањају из своје душе, односно пљују на кости предака и стотине и стотине хиљада ћеле-кула које су тирани, окупатори и завојевачи затрпали у српској земљи и кршу, бацили у јаме или утопили у рекама. Такви газе част и витештво свих оних који су вековима свесно жртвовали најдрагоценије што су имали, опредељујући се и равнајући се оном Његошевом: „Свак је рођен да по једном умре, част и брука живе довијека“.

За недељу дана Срби треба да уступе злотворима да сами учествују на изборима, па кад се преброје, и кад се тачно измере, чик нека крену куд су одавно наумили.

Опрема: Стање ствари

(Између сна и јаве, 15. 6. 2020)



Categories: Преносимо

Tags: , , , ,

2 replies

  1. @“Осим тога, све те странке наћи ће некакво уживајуће место под сунцем за себе, генерације своје породице и свој интерес, а народ који су преварили плаћаће најскупљу цену сам.“

    -Nekako, na zalost, sve ide ka ovome.
    Mozda nas samo to i moze osvestiti.
    Pa ako preostane jos neke energije, da se razviju neke nove, bolje i zdrave generacije

  2. Коме није јасно, нека прочита још једном. Ако и после тога одлучи да изађе на изборе, нека ми се не обраћа са причом о томе како му је стало до Србије. Ја више немам разумевања.

Оставите коментар