Српска православна црква није најпримјеренији назив за једну православну цркву, као што није ни руска, ни бугарска, рекао ректор Цетињске богословије
Протојереј-ставрофор Гојко Перовић (Фото: Радоје Пантовић/Спутњик)
Ректор Цетињске богословије Гојко Перовић је казао да национализам не може бити темељ црквеног идентитета, те да се о томе унутар цркве озбиљно разговара.
„Српска православна црква није најпримјеренији назив за једну православну цркву, као што није ни руска, ни бугарска. Али није на политичарима да рјешавају како да превазиђемо те националне називе и како ћемо доћи до назива и конституције цркве која нас неће национално оптерећивати. То је основни проблем. Неко је кренуо то да рјешава, а не зна ништа ни о политици а камо ли о цркви“, казао је Перовић на трибини „Религија, философија и наука у 21. вијеку“.
Перовић је објаснио да су челници власти у Црној Гори током разговора са представницима Митрополије црногорско-приморске хтјели да причају о уређењу цркве, што је неуставно и чиме политичари не треба да се баве.
„До разговора је дошло и договорено је да не буде обавијештена јавност, јер се нисмо имали чим похвалити, ни представници власти, ни представници цркве. Састанак је био као судар свјетова. Представници цркве су ишли да причају о закону, а челници власти су хтјели да причају о уређењу цркве у држави, што је неуставно и чиме политичари не треба да се баве. Добили смо једну непристојну понуду“, рекао је Перовић.
Он је објаснио да тек на крају састанка понуђена суспензија закона, те да је та понуда у ствари куповина времена пред изборе, како се та тема не би ријешила благовремено, него да бисмо са њом ушли у предизборну кампању.
„Ми то задовољство господи из власти, у оној мјери у којој смо разумни грађани, нећемо дозволити“, поручио је Перовић.
Опрема: Стање ствари
(Portal Analitika, 14. 6. 2020)
Categories: Вести над вестима
СПЦ није најпримјеренији назив?Оче Гојко?
Одавно би већ био Гојко завршен да постоји контра-обавештајна служба СПЦ тј. да није свака епархија црква за себе. Не дају архијереји Црне Горе да им неко из Патријаршије заводи ред у кући, а они понајвише воле да заводе ред у туђој тј да упадају у друге епархије.
Гојко је корпо+ративан.
#
https://tumen.bezformata.com/content/image421108839.jpg
Оче Гојко, је ли Светосавска Православна Црква одвећ националистичка и непримерена?!?! И како се разлучује и раздељује Светосавско од Србског кад је неразделно, неразлучно и једносуштно?!?! Уметнеш црногорско те разделиш ?!?! Греота оче, греота Православља ради… Бојиш ли се, оче Гојко, да у Христу уснулог Мома Кривокапића у молитви за тебе и све нас не прекинеш и отргнеш му молитвено слово са нескврних усана и језика благочестивог, од своје ускогрудне и сујетне празнословности?!?! Гре’ота, оче Гојко, гре’ ота…
Гдје је овај ректор завршавао школе? Он и њему слични би да мијењају називе древних патријаршија и најстаријих помесних цркава које су носиле имена народа који су тада постојали? Каква је то памет – као да је изникла на декретима Тридентског и Ватиканских концила? Српска црква је најстарије, прво име цркве чији је први старешина Свети Сава носио титулу – архиепископ српски. Та, Српска, Светосавска црква зато мора носити то име, као што звање архиепископа припада само Патријарху српском. У вријем оснивања Српске цркве у Српској (Западној земљи, како је још називана византијска тема Сербиа-Далматиа у којој живе Серби-Далмати) у Цариграду се не зна за етничке Хрвате, Босанце, Црногорце, Македонце, Србијанце, Рашане, Шумадинце, Цетињане, Кавчане, Савамалце, већ само за Сербе-Далмате… У Српској земљи Далмацији, Босни, Захумљу, Травунији, Диоклији и Расу (пун назив Српске земље у великожупанској српској титули Стефана Немање (Теодосије, 1236, бечко издање 1794), живе Срби, или Срби-Далмати, или само Далмати (како су становнике “теме” Сербие-Далматие називали Ана Комнина, Кекаумен, Скилица, Хонијат). Када се све ово зна, како онда цетињски ректор мисли да промијени древно име Српске цркве у неку “Цркву”, или “цркву”, или Православну цркву”, или “Православну Цркву у Црној Гори”, или можда Митрополија СПЦ у Црној Гори, постане “Митрополија Православне Цркве у Црној Гори”. То је немогућа мисија за цетињског ректора и њему сличне који тако мисле. Ректор цетињски је свјештеник Српске, Светосавске цркве у Српској земљи и мора “браните српске светиње”. Ако то не жели искрено нека – одступи.
Полако људи. Могуће је да је изјава извучена из контекста. Овај човек се толико пута доказао својим делима и љубављу, тако да вас молим да ми не отежавамо одавде још више. Хвала.
Ни Св. Архијерејски Сабор Српске Православне Цркве не би смио да мијења оно што је Свети отац наш Сава Равноапостол установио као јединствену српскојезичну Цркву, а камо ли поп Гојко, који је као острашћени поборник некаквог “православног црногорства” са позиције ректора Српске православне богословије на Цетињу из њеног званичног имена на изворном натпису избрисао ријеч ” српски”. Теолошко образовање често не подразумијева духовничку благоразумност. Који би, наиме,благоразумни свештеник у оваквом часу таме, док душманин покушава да затре православно српство у још једној светосавској земљи, самој прадједовини Светога Саве, потезао питање избацивања српског имена из назива наше распете Цркве, на угоду Савиним мрзитељима?!
И још нешто:
Срби у Црној Гори не могу да не замјерају попу Гојку и сродним му фанариотима из редова млађег свештенства у Митрополији избјегавање истицања на челу молитвених поворки икона Св. Симеона и Саве и тврдоглаво цензорско залагање за моментано уклањање сви српских барјака које би собом донијели учесници, не само државних него и саме српске црквене тробојке са литија,као и сваке наше родољубиве пјесме, и њихово замјењивање општијим хришћанским симболима и садржајима.
Ваља променити име Црна Гора — Карадаг у Српска Црна Гора.
Тада ће промена имена СПЦ у неко друго бити обесмишљена.
По истоме резону, промена имена Цркве на територији Митрополије је де факто суштинска фаза у отцепљивању од СПЦ.
Да се слично већ није десило у Украјини можда би било теже за разумети, али ето га живи пример раскола под диригентском палицом Конст. Патријарха, америчких посланика, Сороша и фашизоидних бандероваца. Највећи раскол у Цркви од 1054-те године.
Промените име Цркве и постигли сте циљ непријатеља. Наке је свима нама Бог на помоћи.
”’Добили смо једну непристојну понуду”.
Та понуда је управо била то – да се избаци реч ‘српска’ из назива цркве.
Аман људи, Црква је Христова. У Јеванђељу лепо пише да у цркви нема ни Грка ни Јеврејина. (посланица Колошанима. г.3. Галатима 3. 1-29). Значи пре коментарисања треба прочитати Свето писмо.
Нама Србима је дат неизмерни благослов да “организујемо и водимо” део цркве Божије, да окупимо свој народ, да га окупљамо у трајању времена, али да скупљамо и народе око нас. Исто тако да не затварамо врата цркве пред отпадницима из нашег а и других народа. И Господ позива отпаднике да се врате, на крају и страда за грешнике.
Наша црква је део свете, саборне и апостолске Цркве. Без саборности и јединства нема цркве. Зато пажљиво слушајте Оца Гојка, не замерајте му, човек прича онако како јесте речима у духу Цркве и Христа.
О. Гојко треба да нам је узор, јер човек прича оно што је пре тога добро и поштено изучио, а не као што смо ми научили и што нам је нормално, да прича као лапрдави политичари.
Прича о етнофилетизму Православља, јако подсећа на иконоборство и на његове аргументе. Сваки верник зна шта пише у другој заповести, али не клања се икони као идолу, већ у свом срцу зна смисао и устројство иконе, често не разумевајући теолошка објашњења. Сличан је случај, готово идентичан са етнофилетизмом у православљу, сваки истински верник Српске Православне Цркве, зна у свом срцу кад уђе у Руску, Грчку Румунску или било коју Православну Цркву, да је ушао у своју Цркву, чак нас и озбиљне разлике попут календара и језика не спутавају јер је вера једна. одредница Српска је питање домаћинског,територијалног, историјског и духовног наслеђа православног народа одређене територије.
А ти се махни својих лукаво- прелестних фанариотлука којима Фанар преко вас,својих адепата,разара историјско Православље, поништава каноне и црквена предања,када год то одговара његовом гордом властољубљу и среброљубљу. Прогледај, сине светосавски, тргни се и погледај на ствари видом предањским Светих Апостола и Равноапостола наших,закључно са Св.владиком Николајем и о. Јустином!
Пред Богом,наравно, “нема Грка и Јеврејина”, али у Његовој небоземној Цркви, овде на земљи још увек има свих нас, и Грка и Словена и Грузина и Влахословена…То јест има историјски изграђених црквених помесности које на земном плану обједињује не толико народност колико Богом благословени језик црквеног богослужења и мисије по којој се дата помесна Црква у свештеној историји Једне, Свете, Саборне и Апостолске Цркве и прозвала на земним просторима свога деловања, дакле, по језику датог народа, у нашем случају Српском Црквом (како се види из најстаријих србљачких служби још у 13.в.). О Св. Педесетници Свети Дух, сједињујући у Цркву Христову Апостоле и све оне који преко њих поверују у Христа Спаса, није у тој Цркви њене чланове научио неком надљудском, анђелском језику који би укинуо и заменио језике свих појединих народа земаљских, него је,напротив,благодатним даровима оспособио Апостоле да проговоре свим тим различитим језицима различитих народа,али у њиховом новом, препорођеном, светодуховском виду који је кадар савршено преносити датом народу наук Христовог Јеванђеља. Св.педесетничко сједињење људи у Саборној Цркви Христовој Духом Светом засновало ју је на земљи као полиглотску,многојезичну, изграђујући је и устроиавајући на свештеноисторијском плану,међу конкретним људима на начелу њихове конкретне једнојезичности, најпре јеврејске,грчке и латинске,а потом и сваке друге. Благодарећи томе,том светодуховском крштењу многих конкретних земаљских језика, дотада незнабожачких, крштавали су се и духовно на земљи у својим једнојезичним Црквама, срасли у Једну Саборну Цркву Христову, и незнабошци, стасавајући у зреле и висококултурне хришћанске народе,сабиране око Христа векогима,док не наступише времена отпадије. Зато је свака прича наших позападњачених теолога о потреби денацификације Цркава,пород протестантсих и папистичких умова западног маловерја и безверја међу православнима била и остала беспредметна.
@ vizantinac
О. Гојко треба да нам је узор, јер човек прича оно што је пре тога добро и поштено изучио, а не као што смо ми научили и што нам је нормално, да прича као лапрдави политичари.
++++
Лепо од њега.
Па у писму свом председнику тврди : „ …..у граду Бијелом Пољу, налази се древна црква светих апостола Петра и Павла. За њене богослужбене потребе је у 12. вијеку, ондашњи хумски кнез, дао рукописати јеванђеље, које се чува до данас. Овај импозантни писани споменик и драгуљ црногорске културе, зове се Мирослављево јеванђеље,
Од када то у 12. веку постоје Црногорци, црногорска култура и драгуљи црногорске културе. На ком је факултету то преучени о. Гојко тако добро и поштено изучио како Ви тврдите ?
https://iskra.co/region/otac-gojko-perovic-sta-to-ima-agresivno-sa-svetosavljem-u-crnoj-gori/
Добро и поштено изучио је он и у чему греши патријарх
………..“ Patrijarh Irinej više je u saglasju sa stavovima kralja Nikole i dinastije Petrovića i vremenom od pre 100 godina nego sa savremenim Crnogorcima. Kako je kralj Nikola sve Crnogorce u njegovo doba doživljavao kao Srbe u nacionalnom smislu, a Crnu Goru kao srpsku kraljevinu, tako i patrijarh srpski ne može da razume da u današnjoj Crnoj Gori postoji više nacionalnih i političkih i ideoloških profila”, kazao je Perović.
https://istokrs.com/drustvo/gojko-perovic-patrijarh-nije-u-pravu-crnogorci-nicu-srbi/
@ vizantinac
Византија. Први пут је тај назив употребио Немац Хиеронимус Волф у 16.веку. Иначе, Визант је село поред Цариграда. Чак и Вики каже за њега – Bio je lazov, prevarant i divljak (varvarin), koji je izmisljao nazive i imena za drzave, npr. “Vizantija”.
Е, сад да видимо који си то ти vizantinac!
@Брат
“Пред Богом,наравно, „нема Грка и Јеврејина“, али у Његовој небоземној Цркви, овде на земљи још увек има свих нас, и Грка и Словена и Грузина и Влахословена…”
Да ли је небоземна Црква и на небу и на земљи? Претходна реченица сама себе негира, тако да је бесмислено коментарисати.
Шта тачно значи “фанариотлук”? Тај турцизам ми је непознат.
@Грешан
Наравно да су црногорци у садашњој дефиницији нвовековна комунистичка измишљотина. У том тексту О. Гојко лепо образлаже, да упростим, да не постоје црногорци без Светог Саве. У том тексту “црногорац” је хомоним и у том значењу кога представља О.Гојко, црногорци заиста баштине светосавље исто као и ми војвођани, личани, шумадинци, босанци, македонци и сл…
@Popo
Потпуно тачна изјава.
Угао гледања:
Волф и сви остали гледају Византију пежоративно, као нешто што не припада Риму, јер су западњаци сами прогласили да су они “Рим”. Узурпатор је увек узурпатор. Мој угао посматрања је Константинов град. Ја не желим да будем Римљанин као они, мој “Рим” је хеленска култура, римско право и симфонија цара и цркве, тј Византија. “што одбацише зидари, постаде камен темељац.”
Ето, користим тај презрени израз да се јасно разлучим од узурпатора.
п.с. Хеленска култура, није грчка култура, него има много шире и јасније значење.
Заслугом фанарских стипендија и неопапистичке јеретичке заразе фанарске у народу Св. Симеона и Саве добили смо покољење православних Срба са високим теолошким и другим образовањем, који се стиде светосавског србског имена али се не стиде да се називају грчким,византијским именом. А имали су од кога и чути и видети каква је надземаљска срећа родити се по Божијем благослову као православни Србин, а деловати и живети по благословима римског и фанарског намесника Божијег као латиномудрени иноплеменик.
&vizantinac – Tвој латиницом (малим словима) потписани варлаамовски ум не схвата како је то Црква “небоземна”, благодатним енергијама онебесњивана и истовремено утврђена на камену вере Христове на земљи којом непоколебиво корача кроз историју, као што вероватно не схвата ни предањске изразе као што су “земаљски анђео” и “небески човек”. Једини начин да се то доживи и појми је , твојим рационалистичким речником речено, деварлаамизација у духу Светог Саве, ГригоријаПаламе и Марка Ефеског.
Боље је видети да ли тзв. Црногорци (који себе зову монтенегринерима) могу да буду нација. Без имена, језика, писма, вере, историје, културе, митологије, књижевности, предака, морала, стида…врло тешко. Само ово последње им није довољно. Комунистички пројекат стварања вештачке нације који је спроводио Ђилас и који се на крају живота покајао за то и тражио да га сахране као Србина (сахранио га владика Јоаникије) ипак је запатио клицу канцера у српском ткиву. У најблажу руку је парадокс да се сада један црквени великодостојник залаже за оно што је чак и главни инквизитор на крају живота одбацио а у међувремену су у то име стрељали 80% црногорских свештеника и самог владику. Да ли је ‘грешка’ садашњег имена цркве, која се још од пропасти западног римског царства борила за опстанак између Источне Ромеје и Ватикана, одржавала црквено-народне саборе и бирала архиепископе све док свети Сава није у потпуности успео да је консолидује и тиме спасе српски народ од нестанка, да ли је та грешка настала јер није могло да се 1500 година унапред предвиди деловање комунистичког инквизитора у стварању нације са циљем да се управо та црква уништи. И сада имамо ту нацију без иједног националног атрибута као полугу за уништење цркве у Хрватској, Босни, КиМу (као и претходно у Македонији и Румунији) а на крају и самој ‘ужој’ Србији.
@ vizantinac
Наравно да су црногорци у садашњој дефиницији нвовековна комунистичка измишљотина.
++++
Поштовани,
Да Вас подсетим, тема је била Ваша тврдња: „О. Гојко треба да нам је узор, јер човек прича оно што је пре тога добро и поштено изучио …… „ а ја сам Вас подсетио шта је тај Ваш узор добро и поштено изучио.
Поновићу још једном његову „ науку „ да од 12. века постоје Црногорци, црногорска култура и драгуљи црногорске културе.
Нисте ми одговорили и на ком је факултету то преучени о. Гојко тако добро и поштено изучио ? или је то научио „ предањем „ од неког блиског ?
Пошто сте Ви стручњак када тврдите: „ Да су црногорци у садашњој дефиницији нвовековна комунистичка измишљотина „ молим Вас, будите љубазни па ме информишите по којој су они дефиницији црногорци од 12. века ?
Љубазан поздрав !
@Станко
Аман Станко,нико се не стиди србског имена. И ја сам Србин, личан у Бачкој, учесник 3 рата са свим живим мушким сродница учесницима бар 2 рата, и прецима великомученицима, нето порески обвезник ове државе. Пишем ћирилицом и познајем латиницу и с њом пишем енглески и немачки језик.
Појам Византија сам покушао да објасним, он у мом поимању обухвата збир свих култура (србске, руске, грчке, левантске итд.).
Овде се потписујем именом и презименом са све сликом. Овај потпис јесте латинични али то је због тог налога на “wordpressu-“, који користим за друге ствари у пословима са иностранством, па ми аутоматски генерише и потпис. Не коментаришем често па због тога не отварам више налога. На крају крајева и латиница је део србске баштине.
Једини благослов по коме делујем је благослов локалног проте у мојој сеоској цркви и сеоској парохији, где плаћам и прописани парохијал. Сигуран сам да он нема везе са патријархом цариградским.
@Светосавац
Да ли си ти сигуран да разумеш то што си написао?
@Грешан
Нема смисла “стављати у уста” о. Гојку нешто што уопште није изјавио. Ако нисте разумели текст, онда не вреди ни расправљати. Написао сам да је црногорац “хомоним”-реч која се исто пише и изговара а има различито значење. Црногорац у комунистичком значењу представља становника Социјалистичке републике Црне Горе, са тежњом да постану и нација у држава која ће формирати и имати неку нову, небитно коју основу, а која неће бити светосавска. У тексту како о. Гојко пише јасно образлаже да су црногорци део србског народа који је заснован на Светосављу и обраћа се садашњим вођама (не нама). Јасно их “гађа” да су црногорци светосавци а не комунисти или неки нови пагани. Наравно да црногорци нису постојали у 12. веку, али то ни није тврдња већ ово што сам претходно навео. Разумном довољно.
Даље, назиц СПЦ постоји тек од 1920. до тада и никад пре тога се нија тако звала
. Пре се звала Жичка архиепископија, па Пећка патријаршија, па Карловачка митрополија, па још низ имена у разним историјским околностима, али то не пориче суштину да је део Христове цркве дат Србима на управљање и организацију и да то успешно чине ево већ 8 векова. И не само то, није СПЦ настала у 12. веку, већ много пре. Св. Сава Освећени је пророковао у 5. веку улогу и значај Св. Саве Србског. Значи да имамо и пророштво још 7 векова. Имамо и белешке св. апостола који су по србским крајевима у 1. веку проповедали Христоса по Далмацији, Македонији, вероватно и по другим деловима.
Срби су христови од апостолских времена до данас, а тако ће и остати и до свршетка времена.
Јеромонах Теодосије Хиландарац, кога научници (др Ирена Шпадијер и др.) са новом аргументацијом везују за вријеме послије Лионске Уније, дакле послије 1274.г. , у својој Служби Светоме Сави (дакле, у Савином 13.веку) пева:
“Словес Твојих ученијем, Србска Црква украси се!…”
И још:
“Србска великаја црква са свештеними и са кнези људи и са васеми верними празнујуштими ва памет добрују пастиру и учитељу и веселешти се зовет…
Подобаше Србсцеј земљи Саву имати архијереја ….Паче инех, часtњејши Саво, бист убо тебе ради Србскаја васеславнаја Митрополија (=Архиепископија, Црква)…”
И још:
“…Похвало србска… црков Духу Светоме ваместнаја показа се… Апостол јако от Христа посла се
….Цркви же Христове светитељ бив….први седалиште србскоје украсил јеси ….Апостолског престола прејемник бив…”
Дакле, од самих својих почетака наша помјесна светосавска српскојезична Црква носи и чува своје Српско име. До Светога Саве, који се изборио за српски језик богослужења и проповеди Цркве Хрстове међу Србима, империјална охолост византијска већ је претежно била истиснула из епископија Охридске Архиепископије, укључујући и Драчку митрополију, словенски српско-бугарски епископат и словенску богослужбену праксу и насљеђе Светих Седмочисленика, неумољиво грцизирајући и Србе и Бугаре или их препуштајући у Приморју латинском инвазионизму.
@ vizantinac
Нема смисла „стављати у уста“ о. Гојку нешто што уопште није изјавио. Ако нисте разумели текст, онда не вреди ни расправљати. Написао сам да је црногорац „хомоним“-реч која се исто пише и изговара а има различито значење.
++++
Ништа ја о. Гојку не стављам у уста и нисам рекао да је изјавио него написао. Требало је само мало добре воље да прочитате његово писмо упућено М. Ђукановићуи све би вам било јасно. А написао је да је Мирослављево јеванђеље импозантни писани споменик и драгуљ ЦРНОГОРСКЕ КУЛТУРЕ, у 12 веку када није ни постојала Црна Гора.
У другом посту тврдите: „ О. Гојко лепо образлаже, да упростим, да не постоје црногорци без Светог Саве „ а он је већ на путу да напише да је и Свети Сава био црногорац, само му треба повода и времена.
Шта сте ви написали о црногорцима је ваша ствар и није предмет мог интересовања.
@ vizantinac
Именом vizantinac а поготово употребом на међународним сајтовима се управо постиже оно што су на Западу желели – да се одвоји Исток (и Срби) од римског наслеђа иако су одатле дошли многи императори. Ево, сада је дискусија о Аја Софији и престоном граду, легатима двојице Срба али ми не учествујемо у томе јер смо прихватили ту западну парадигму. Истина је да је хришћанство међу Србима од самог почетка, прогоњено али и легализовано од њих (Диоклецијан, Константин) а и сам св. Сава је изданак лозе ко-аутора Миланског едикта (Ликиније). Није згорег подсетити се да су и апостол и јелинизам (хеленизам) српски термини.
Није само Лаж о Косову највећи непријатељ, исто се односи и на Лаж о Ц. Гори и Црногорцима, Лаж о Ћирилу и почецима хришћанства међу Србима и на Лаж уопште. Сетимо се да су у бившој јужној Србији (С.Македонији) бугарски агенти убеђивали локалце да се изјашњавају не као Бугари већ завичајно, као Македонци, само да би их одвојили од српског стабла. Канцер (и то неизлечива форма) се примио и ево шта имамо данас. Парадокс је, а то је мање познато, да је својевремено назив за Србе у данашњој Бугарској био – Бугари, због малобројних Азијата који су се умешали с њима. И ту знамо шта се временом догодило. Сада имамо слично коришћење завичајног назива ‘Црногорци’ а често и погрдан назив ‘шиптари’ за Србе са и око Косова. После њих су можда на реду баш твоји ‘Војвођани’.
@vizantinac
који каже: ”…Даље, назиц СПЦ постоји тек од 1920. до тада…”
У овим условима, општег напада на јединство Православља, сасвим је неважно како се СПЦ звала, него како се сада зове.
Промена имена води у суштинску промену положаја и статуса СПЦ у Карадагу, при чему је следећи корак откидање четири епархије СПЦ од СПЦ.
Ту никаква квази-историјска мудровања не помажу да се сакрије огољена чињеница да ”мењачи” имена свесно (или по мери своје *незнавености*) воде у раскол СПЦ.
Митрополит Амфилохије је био код Папе, а , такође, и Мило Ћукановић!
Митрополит је, зарад ”сестринства” са РКЦ/Ватиканом, ”прихватио” сугестију
да се тај национални/народни атрибут – СРБска – избаци из назива, а Мило
Ђукановић сугестију да то надомести заменом у ЦРНОгорска.
Митрополит је својевремено био у Ватикану са епископом Иринејом Буловеићем,
2003., да уговори долазак Папе Војтиле у СРЈ /Србију и Црну Гору/,
и сада плаћа цену тог сатанског позивања Папе.
Позивали су Папу Војтилу, који је ”благословио” напад НАТО сатаниста на Србију
и Црну Гору 1999., али Господ Бог није дозволио да тај сатаниста крочи ногом
на земљу Светога Саве и опогани је.
Када се, због тога, буде посуо пепелом, јавно покајао, пред народом – СРБском
Православном паством, можда ствари крену у жељеном правцу и престану прогони
СПЦ и СРБског народа у ЦГ.
Оно што није ничије, то може бити свачије. Ако Црква није Срп(б)ска, онда може бити и Албанска и Шиптарска и Црногорска и Хрватска…Ово је подмукао начин да се Црква раздвоји од Срп(б)ског корпуса и учини наднационалном или анационалном. Екуменизам најподмуклије врсте..