Милош Ковић: Борба за Косово тек почиње

Београд и Србија нису ућуткани и неће бити понижени. Хоћемо ли да будемо достојни предака и да ли ћемо својој деци смети да погледамо у очи

Милош Ковић (Фото: Соња Ракочевић)

Ово је година избора. О будућности Србије одлучиваће се не само овде, него и на изборима у САД и Црној Гори. Да ли ће грађани Србије моћи да утичу на одсудна питања, која ће се тада решавати?

Да ли ће српске власти, прихватањем сецесије Косова и Метохије, прикривеним иза „разграничења“ и сличних „решења“, заиста започети процес распарчавања Србије и стварања Велике Албаније? Хоће ли српски народ у Црној Гори престати да постоји, да ли ће се ова земља коначно одрећи свог српског идентитета и да ли ће бити претворена у оруђе окренуто против Србије, слично Хрватској или Албанији? Да ли ће САД наставити са уништавањем српског народа, започетим у Крајини и на Косову и Метохији?

У англосаксонским земљама управљачке елите смењују се ретко и веома споро. Изборне кампање су представе за народ, док се стварна моћ налази у рукама интересних група, сачињених од пословних, војних, полицијских, медијских елита. Па ипак, тамошњи сукоби су стварни. Потврђује се оно о чему сам писао у овој рубрици у октобру прошле године, у тексту Културни рат у САД. Поменуо сам, тада, могућност да би избори 2020. могли да буду праћени насиљем и упозорио на заоштрену реторику у друштву бременитом традицијом грађанских ратова.

Англосаксонци, и Американци и Енглези, отварају мрачне подруме своје прошлости. Историја САД почела је геноцидом над црвенима, који и данас траје (ако ми не верујете, посетите резервате), незамисливим, масовним злочинима над црнима (ропство је укинуто, али расистички сукоби, како видимо, и данас трају) и грађанским ратом између белих (унутрашњи обрачуни у Америчкој револуцији углавном су заборављени, али су подсећања на рат Север-Југ зачуђујуће честа). Праведан гнев и протести претворили су се, међутим, у изборно средство Џозефа Бајдена, демократа, па и „дубоке државе“. У праву су они који кажу да су се „обојене револуције“ вратиле кући.

Волим културу САД и Британије, али су унутрашњи раздори у овим земљама, с обзиром на њихову балканску политику у последње три деценије, за моју земљу веома добра вест. Британски и амерички историчари одавно су предвидели успостављање мултиполарног света. Штавише, Доналд Трамп је одгуривањем црногорског премијера Душка Марковића пред камерама, као недовољно дресираног кућног љубимца, и понижавајућим свргавањем непослушног „косовског премијера“ Албина Куртија, показао да неће нужно наставити са грешкама својих претходника.

Време је да прецизирамо наша питања. Хоће ли САД подржати политику „разграничења“ и одрицања од Срба и њихових светиња на Косову и Метохији, коју води председник Србије Александар Вучић? Хоће ли стати иза политике физичког обрачуна са Србима и уништавања њихових светиња, коју води председник Црне Горе, Мило Ђукановић? Како смо видели, има разлога да се надамо да САД то неће учинити. Али, на основу досадашњег искуства, морамо да будемо спремни на то да би одговори на ова питања могли да буду потврдни. Ако буде тако, онда идемо ка веома мрачној будућности, препуној сукоба и искушења.

И на крају, најважније: шта можемо да урадимо? Како да утичемо на српске власти да престану да се играју са голим опстанком српског народа на Косову и Метохији, са будућношћу државе Србије, а тиме и целог српског народа? Тужно, али истинито: Авдулах Хоти, нови „премијер Косова“ пре неколико дана у „Скупштини“ је одржао прави државнички говор, какав у Београду, од ових власти, нисмо чули – о неповредивости Устава и територијалног интегритета, као и о нужности да у преговорима са Србијом учествују најважнији сегменти друштва, укључујући и опозиционе странке. Остаје потпуно нејасно зашто код нас само један човек на себе прима сав терет овако судбинских питања? Зашто, у све повољнијим међународним околностима, Београд толико жури са „решавањем“ косовског питања? Време већ ради за нас. Политика се, како неко рече, састоји у чекању и коришћењу прилика.

На овим изборима власти у Србији неће бити смењене. Ипак, свако ко подржи оне који проповедају „разграничење“ и сличне игре са Косовом и Метохијом мораће да зна да неће гласати за запошљавање унука и снаја, него за распарчавање Србије, своје Отаџбине.

Када буду објављени резултати избора, одбрана Косова и Србије тек ће да отпочне. Из Апела за одбрану Косова и Метохије, који је показао какво је расположење нашег јавног мњења, израстао је Покрет за одбрану Косова и Метохије. Он је нестраначки и има само један циљ, видљив из његовог имена. У њему су најистакнутији српски интелектуалци: Мило Ломпар, Часлав Копривица, Слободан Самарџић, Богољуб Шијаковић, Слободан Антонић, Матија Бећковић, Данило Баста, Јован Делић и многи други. У њега сада ступају наше најугледније јавне личности.

Са оснивачког сабрања Покрета за одбрану Косова и Метохије (Извор: Снимак екрана/Хелмкаст)

Београд и Србија нису ућуткани и неће бити понижени. Хоћемо ли да будемо достојни предака и да ли ћемо својој деци смети да погледамо у очи? Само то је важно. А то зависи само од нас.

Опрема: Стање ствари

(Политика, 16. 6. 2020)

Прочитајте још



Категорије:Преносимо

Ознаке:, , ,

7 replies

  1. Завјет

    Не тјерај ме да откидам
    Прелијепи србски цвијет
    Пркосно и гласно ридам
    Неспреман за нови свијет

    Знам они су у зло пошли
    Па се спремам натенане
    Бели су анђели дошли
    Србско Косово да бране

    Слушајмо стараца савјет
    Док нам се осипа племе
    Памтимо Косовски завјет
    Чувајмо Божије сјеме

    Момчило

    Свиђа ми се

  2. @“Како да утичемо на српске власти да престану да се играју са голим опстанком српског народа на Косову и Метохији, са будућношћу државе Србије, а тиме и целог српског народа?“

    -Realno govoreci, samo vecom pretnjom od one koja mu dolazi sa zapada.
    Trenutno, ne samo da ne postoji veca pretnja, nego ne postoji nikakva.
    Sami za sebe,apeli tu slabo pomazu.

    Свиђа ми се

  3. Аутор нас позива да не гласамо за владајућу странку. Добро, прихватамо јер и ми мислимо исто. Остаје питање да ли не треба да гласамо уопште. Ако је то циљ онда то отвара још питања.
    Запад ће да призна ове изборе макар и са само два исправна гласа. Ништа их неће спречити ни поколебати да свог мезимца подрже на власти и тако преко њега и других плаћеника наставе са геноцидном политиком у Србији и отимањем дела наше територије као крајњег циља.
    Шта касније да радимо. Јел имамо неки план? Да ли можемо да молимо Русе да помогну. Да упутимо отворено писмо председнику Русије које би верујем, потписало милион душа, да га замолимо да спречи на неки начин овог нашег издајника. Толики број потписа иза једног писма нико не би могао да игнорише. Да позовемо Путина да се укључи у разговоре као једини на страни Србије. Другог ионако нема!

    Свиђа ми се

  4. @Dobrivoje
    Није ваљда да сте толико необавештени. Па господин Ковић је политички саветник ДСС, а ДСС излази на изборе. Дапаче, никада нису имали дилему гледе изласка. Е сад, мало је незгодно да г. Ковић користи косовски проблем да позове на изборе, али у суштини то је то. А ђе је ту логика, немојте ме питати.

    Свиђа ми се

  5. @ Kosta Dori
    ……………мало је незгодно да г. Ковић користи косовски проблем да позове на изборе, али у суштини то је то. А ђе је ту логика, немојте ме питати.
    ++++
    Да ли, је изабрао праву страну ?
    Показаће време.
    https://vidovdan.org/info/rasulo-u-dss-milosa-jovanovica-i-pokret-metla-napustaju-milos-kovic-i-intelektualci/

    Свиђа ми се

  6. Као у најпознатијем делу Роберта Луиса Стивенсона „Чудни случај доктора Џекила и господина Хајда“ и г. Милош Ковић има два лика на јавној сцени. Један лик је текстописац срцепаратељних родољубивих текстова којима брани србство, КиМ, морал итд., а други лик председава Политичким саветом узурпираног ДССа. Тај други лик годинама зна да је суштина политике узурпатора Милоша Јовановића у једној реченици „лако ћемо ми сменити садашњу власт, али шта ћемо после!?“, па пошто он (мали МЈ) не зна то – онда власт не треба мењати него јој се придружити. Што би рекао Хрушчов – ћутање је знак одобравања. Милоше Ковићу, доста више фолирања. Твоје придруживање Покрету за одбрану КиМ је лицемерно, а твој тврдња да борба за Косово тек почиње је скаредна!

    Свиђа ми се

  7. Заиста нисам знао да је г.Ковић саветник ДСС. Живим изоловано и тек понекад, на послу, пређем ове „наше“ сајтове. После свега написаног стварно нисам паметан… најбоље је да ћутим…

    Свиђа ми се

Пошаљите коментар

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s