Нова економија: Више од 200 милиона евра субвенција државним предузећима у 2020.

Прича о јавним предузећима је прича о  упитној економској политици, о лошој социјалној политици, партијском запошљавању и неефикасном управљању

Фото: А. Васиљевић

Према буџету за ову годину више од 200 милиона евра држава ће издвојити за субвенције јавним предузећима. Највећи део, 14 милијарди динара, иде Железницама, док је 7,9 милијарди намењено ЈП Путеви Србије.

У марту прошле године Влада Србије донела је закључак по коме се отписује дуг од 1,2 милијарде евра које је Јавно предузеће Србијагас дуговало државном буџету. Ово је формални потез којим је држава признала губитак који је одавно направљен. Србијагас се задуживао, а гаранције је давала држава. Када су кредити стигли на наплату рачун је испостављен буџету, а само рачуноводствено се и даље водило да Србијагас дугује држави. Овим формалним потезом заокружена је прича која је отпочела пре више од деценије. А у њој је јавно предузеће – партијски плен.

Држава држи продајне цене испод набавних да би купила социјални мир, а предузеће се тера да испоручује робу и онима који годинама не плаћају рачуне. У њој је директор задовољан што је Државна ревизорска институција поднела само прекршајне, а не и кривичне пријаве након ревизије финансијских извештаја.

Када се слика прошири и на остала предузећа која обављају делатност од општег интереса, то је прича о  упитној економској политици, о лошој социјалној политици, партијском запошљавању и неефикасном управљању, о нетранспарентности и о томе како све на крају дође на наплату пореским обвезницима. То је прича о јавним предузећима.

Дефицит смањен, али…

Пословање јавних предузећа се последњих неколико година поправило барем када се гледају биланси.

„Нова економија“ је 2014. године имала серију текстова о пословању јавних и државних предузећа у години када је криза јавних финансија кулминирала. Дефицит буџета у тој години је износио рекордних 6,2 одсто БДП-а, док је јавни дуг достигао 67,5 одсто. Један од важних разлога за такво стање јавних финансија била су јавна, али и државна предузећа и банке који су само у тој години коштали буџет око 520 милиона евра. То је била и година почетка фискалне консолидације. Прошле године и званично је окончана фискална консолидација и не може се рећи да је била без успеха. Последње три године буџет је у суфициту, а јавни дуг се смањује. Међутим, један од три стуба аранжмана са Међународним монетарним фондом закљученим почетком 2015. године, поред зауздавања дефицита и јавног дуга и реформе јавне управе, била је и реформа јавних предузећа.

Према општој оцени, што представника Фонда, што стручне јавности, па чак и самих представника власти, у овом делу реформе су најспорије напредовале. Гледајући само финансијске показатеље могао би се стећи утисак да је све у реду. Од губитка од 520 милиона евра у 2013. години јавна предузећа су дошла до плуса од 42 милиона евра у 2018. години (ово је иначе за 80 одсто мање од добити у 2017).

Јавни превоз у Београду

Ипак, јавна предузећа и даље коштају пореске обвезнике. Према буџету за ову годину, више од 200 милиона евра држава ће издвојити за субвенције јавним предузећима. Највећи део, 14 милијарди динара, иде Железницама, док је 7,9 милијарди  намењено ЈП Путеви Србије. Такође, и даље се није далеко одмакло у решавању проблема са ЈП ПЕУ Ресавица, па ће и ове године 4,5 милијарди динара бити уплаћено за функционисање ових рудника. Ту су и мањи износи, попут 250 милиона динара помоћи ЈП Службени гласник. Ово су само републичка предузећа, а стотине локалних комуналних предузећа такође примају помоћ државе. Процењује се да се око 150 милиона евра годишње потроши на субвенционисање јавних комуналних предузећа, а од тога лавовски део одлази на ГСП Београд.

Било је нечег приоритетнијег

Ипак, изјаве званичника показују да највећи посао у сређивању јавних предузећа тек предстоји. Прво је министар финансија Синиша Мали бранећи закон о буџету у Скупштини најавио да ће провера рада јавних предузећа бити један од приоритетних области за Министарство финансија. Затим је почетком фебруара премијерка Србије Ана Брнабић изјавила да реформа јавних предузећа остаје као приоритетни задатак будуће владе, а да се њена влада није тиме довољно бавила јер је радила на другим реформама.

„Реформе јавних предузећа нису ишле довољно брзо, јер је Влада Србије радила на реформама других ствари за које је мислила да су приоритетније“, рекла је Брнабић том приликом и истакла да је реформа јавних предузећа приоритет програма „Србија 2025“. Само неколико дана касније потпредседница Владе и министарка грађевине, саобраћаја и инфраструктуре истакла је да њено министарство није задовољно ефикасношћу и конкурентношћу ЈП Путеви Србије и да очекује да ће се „реформом доћи не само до квалитетнијег одржавања путне мреже, већ и добијања профитабилног јавног предузећа, са јасно дефинисаним обавезама и одговорношћу“. У реформи јавних предузећа Влади Србије помагаће Европска банка за обнову и развој.

Ана Брнабић (Фото: Танјуг)

Регионална директорка ЕБРД-а Зузана Харгитаи је на једном скупу немачких инвеститора најавила да ће ова институција у сарадњи са ММФ-ом „подржати припрему документа о политици државног власништва, да би дефинисали шта држава жели да постигне када је власник јавних предузећа“. Она је истакла да ЕБРД већ ради на програмима унапређења корпоративног управљања у Србијавозу“+, док је у ЕПС-у почела применом таквог програма. „Мислимо да је Влада Србије спремна за реформске кораке и побољшање управљања у државним и комуналним предузећима“, оценила је том приликом Харгитаи.

Директори под контролом

Међутим, још 2014. године званичници, у неким случајевима исти као и данас, говорили су да се иде у корпоративизацију предузећа, да се мора увести професионални менаџмент, да се директори бирају на конкурсима, па је закон донет и више пута  мењан, али не увек и примењиван. Рецимо у том закону стоји да „период обављања функције вршиоца дужности директора не може бити дужи од једне године“. Код нас пак највећа и најважнија јавна предузећа годинама воде вршиоци дужности директора. Рецимо, на челу поменутог Јавног предузећа Путеви Србије, које управља изградњом и одржавањем путне мреже, од 2011. године као вршилац дужности се налази Зоран Дробњак.

На челу ЈП Електропривреда Србије, вероватно најважнијем јавном предузећу које запошљава више од 25.000 људи и од којег у великој мери зависи енергетска безбедност земље, налази се од 2016. године такође вршилац дужности директора Милорад Грчић. Ово су само најочигледнији, али не и једини примери кршења закона, а ова широко распрострањено в. д. управљање јавним предузећима је према речима стручњака и смишљено како би се директори држали под контролом извршне власти, иако и директоре и чланове надзорног одбора такође поставља Влада. Али није само в. д. стање проблем, већ и квалитет кадрова, а томе најбоље сведочи то што још једно огромно државно предузеће Инфраструктура железнице у овом тренутку чак и нема генералног директора, јер се претходни, Мирољуб Јевтић, налази у притвору због истраге о корупцији. Или в. д. директора Коридора Србије који је јавно поднео оставку због учествовања у саобраћајној несрећи на наплатној рампи, а који се тачно годину дана касније и даље налази на тој позицији. Управљање јавним и државним предузећима биће свакако важан део истраживања о јавним предузећима које ће спровести „Нова економија“ у наредне две године.

Милорад Грчић (Фото: НСПМ)

Поред јавних предузећа, важан део привреде чине и предузећа у државном власништву, али која се налазе у форми друштва са ограниченом одговорношћу или као акционарска друштва. У овом делу држава је постигла можда и најбоље резултате. Од више од 500 предузећа у реструктурирању 2014. године остало је да се приватизује још 77. Највећа предузећа, која су и највише коштала државу, на овај су или онај начин приватизована. Не улазећи у квалитет приватизације, ЈАТ је нашао стратешког партнера Етихад и постао Ер Србија, РТБ Бор је такође нашао стратешког партнера и већинског власника у кинеском Зи Ђину, а имовину Железаре у Смедереву купио је кинески Хестил. ПКБ је продат Ал Дахри из Уједињених Арапских Емирата. Остале су још компаније из петрохемијског сектора, а Азотара је већ „решена“ одласком у стечај. Ова предузећа су или добијала огромне директне субвенције државе или индиректне тако што нису плаћала порезе и доприносе или струју и гас, што, како смо видели на почетку, опет дође на наплату у буџет.

Губици јавних предузећа притискају привреду

Према подацима Агенције за привредне регистре за 2018. годину, с обзиром на то да још нису предати финансијски извештаји за 2019. годину, у Србији је пословало 637 јавних предузећа. У њима је било запослено 117.507 радника или 10 одсто запослених у читавој привреди. Али ова предузећа нису само због тога толико важна за перформансе целе привреде. Наиме, она управљају са 16,4 одсто укупне пословне имовине и располажу са 22,4 одсто капитала целокупне српске привреде. У 2018. години су учествовала са шест одсто у укупним пословним приходима привреде и поред тога са 3,3 одсто у нето добитку и 8,1 одсто у нето губитку. Нажалост, у јавним предузећима је акумулирано чак 457,7 милијарди динара или 12,5 одсто укупних губитака у привреди. Само у ЕПС-у, Србијагасу и ЈП Путеви Србије на крају 2018. године било је акумулирано више од две милијарде евра губитака из претходних година.

Наслов и опрема: Стање ствари

(Нова економија, бр. 68, март 2020)



Категорије:Вести над вестима

Ознаке:, , ,

Пошаљите коментар

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s