Војислав М. Станојчић: Писмо за нашу децу и њихове деде

Не знам како су реаговали остали моји исписници на ове топле речи из срца Аце Србина, али ја сам био збиља дирнут, скоро да сам се расплакао

Писмо Александра Вучића упућено пензионерима (Фото: Инсајдер)

Јутрос, ничим неизазван, у поштанском сандучету нађох писмо које ми је послао председник Српске напредне странке. Пажљиво сам га прочитао и разумео га као наставак његове изузетне пажње према мени и мојим исписницима, када нам је из хеликоптера бацио по 100 евра у динарској противвредности (а да за то нисмо морали ни прстом да мрднемо, сем да их подигнемо са својих рачуна у пошти или банци)

Из овог веома љубазног написа Аце Србина стекао сам утисак да ме (односно, нас, грађане у поодмаклим годинама) веома поштује и цени. Каже да сам (смо) снага и темељ нашег друштва и народа.

И још: да сам се борио, жртвовао и изградио нашу дивну земљу. А као старији грађанин „наше“ Србије увек сам му пред очима као пример љубави према отаџбини.

Осетио сам се непријатно после оволиких похвала. Читао нам је затим набрајање успеха које је власт постигла у борби против вируса корона и, захваљујући својим мудрим и правовременим одлукама спречила ширење болести до катастрофалних размера, а што се све веома подробно може читати или слушати у средствима јавног информисања наклоњених Вођи. Или оних који су потпуно под његовим надзором.

Александар Вучић приредио пријем за лекаре и медицинске сестре из ковид болница (Извор: РТС)

Посебно ме је, међутим, дирнула његова изјава да га ништа неће скренути са мисије да Србију „учинимо развијеном земљом, са европским животним стандардом. Доживећете да се ваша деца и унуци враћају кући, да живе у Србији (чим изгубе посао у иностранству), то вам обећавам, то ми је животни циљ“.

Не знам како су реаговали остали моји исписници на ове топле речи из срца Аце Србина, али ја сам био збиља дирнут, скоро да сам се расплакао. Одмах затим почео сам да прекоревам себе због тога што нисам схватио да добри дух председника Српске напредне странке непрекидно лебди над нашим судбинама, а тек о нашој деци и унуцима и да не говоримо.

Ипак, још више сам се љутио на себе због питања које ми се наметало све време док сам читао ово изузетно топло и љубазно писмо:

Одакле Аци Србину моја адреса и адресе мојих млађих и старијих сапатника и, што је такође важно, ко је платио поштарину за милион и седам стотина хиљада грађана, „темеља и снаге нашег друштва“?



Категорије:Судбина као политика

Ознаке:, , , ,

5 replies

  1. Одличан Станојчић !
    Ево и деда Мрђена и његове Мире који су, као што пише Вучић, “темељи и снага нашег друштва и народа”. И они реагују на писмо :

    https://nova.rs/drustvo/pise-ivan-mrden-plavi-i-beli-koverti/

    Свиђа ми се

  2. Ипак, још више сам се љутио на себе због питања које ми се наметало све време док сам читао ово изузетно топло и љубазно писмо
    ++++
    Бака, има 97 година, не љути се, али има и свој одговор управнику логора

    Свиђа ми се

  3. Ипак, стигла до грађана његова прва верзија писма.
    …………..PRAVO PISMO ALEKSANDRA VUČIĆA PENZIONERIMA

    Ujedinjeni ćemo prevazići ekonomski izazov koji je pred nama, a to je da i pored svih nedaća, moja banda i ja pokrademo još nenormalno puno para. Učinili smo to jednom i učinićemo to ponovo.

    Poštovani,

    Vi ste k…. na biciklu i teret na budžetu, ali istovremeno ste i bunar mojih glasova.
    Borili ste se i izborili, ostali ste nekako živi i pored svih sranja koje sam vam lično priredio, kako devedesetih, tako i tokom poslednjih osam godina. Svaka vam čast, nikako da umrete. Vi, stariji građani Srbije, uvek ste mi pred očima kao primer kako izgleda budala, koja je ceo život radila i mučila se, sad mesečno prima tek toliko da preživi, a povrh svega glasa za mene. I vas ima raznih. Ovi sa višim penzijama i ispravnim moždanim vijugama me ne zanimaju. Obraćam se vama, penzionerskom talogu, koji ćete i na predstojećim izborima glasati za mene.
    Znam da ste morali mnogo da se žrtvujete kako biste sačekali moju pobedu nad koronom. Koliko je meni bilo lako da vas zaključam u kućama, toliko je vama bilo teško da to podnesete. Neki ćete sigurno i da umrete od posledica boravka u zatvoru, ali ipak gledajte da se to desi posle 21. juna. Kada posle 21. juna umrete, budite spokojni, zahvaljujući našim naprednim biračkim spiskovima i posle smrti glasaćete za mene. Zahvaljujući meni, Srbija je jedina evropska zemlja koja je pretvorena u koncentracioni logor, a zahvaljujući vama na prethodnim izborima ponovo ću odneti ubedljivu pobedu.
    Trebalo bi da budemo ponosni na ove rezultate i sačuvane živote, jer mrtvu osobu možeš samo izvesti na glasanje, a živu možeš naterati da na glasanje izvede još njih deset, možeš je ucenjivati radnim mestom, možeš je naterati da daje procenat od plate stranci, možeš joj zapaliti stan, sve je bolje kad si živ, a za to što nas posle ove neviđene pandemije još uvek ima živih, zaslužni ste, osim mene i vi.
    Sad sledi pasus istrgnut iz svakog konteksta, u kom se uvlačim u dupe našim dragim lekarima i medicinskiim radnicima, istim onim koji su mislili da njima tapšete u osam, a tapšali ste zapravo meni i policijskom času. Istim onim koje školujemo da bi pomrli u epidemiji, istim onim koji su epidemiju dočekali bez zaštite, poštujući sveto pravilo da pare idu prvo u džep meni, šta preostane mojima, a medicinarima šipak. I u krajnjoj liniji, istim onim medicinarima kojima sam obećao povećanje plata, a uvalio im k…., plus ih naterao da se, pre neki dan, sa maskama na licima blamiraju dok ih ja, bez maske kao i uvek, javno pravim budalama.
    Treće, nastavljam da lažem o tome koliko smo uložili u zdravstvo, a zapravo smo toliko uložili da smo bili ubeđeni kako biste svi pomrli da vas je dokačila korona. Zato smo vas i zatvorili. Pogledajte samo kako je lepo okrečena nova stara nova zgrada Kliničkog centra Srbije, zaslugom gradonačelnika Beograda, ljubitelja vrabaca. U neposrednoj blizini nalazi se i kapela kliničkog centra, konačno odredište mnogih među vama. Zamislite samo svoj leš u blizini tako lepo okrečene zgrade bez doktora, kakav je novi stari novi klinički centar Srbije.
    A stiže još investicija.
    Sada bi svi trebalo da se okrenemo ka sledećem velikom poduhvatu – ekonomskom oporavku naših najbogatijih sugrađana i pomoći porodicama vrha mog kartela da stanu na noge i još brže krenu napred.
    Želim da vas i ovog puta sa najvećom sigurnošću uverim da vi i ljudi koji zavise od vas, tačnije vaši nezaposleni sinovi, kćeri i unuci, koji nisu uspeli da se dokopaju inostranstva, NEĆE MORATI na bilo koji način da se žrtvuju. Osim ako ne žele da se obese, ali NEĆE MORATI, već samo svojevoljno. Vaše penzije su svetinja i ostaće netaknute (važi samo za penzije manje od 20.000 dinara, prim. vuč.).
    A planiramo da penzije budu i uvećane do kraja godine. Zezam se, naravno da ne planiramo, nego samo serem, zbog narednog pasusa u kom ću da vas ucenjujem.
    Obezbedio sam vam 4000 dinara jednokratne pomoći i još sto evra, jer sam se izlanuo, pa nisam kasnije mogao da vrdam. Sve ovo je rezultat marljivog zaduživanja naše banana države kod belosvetskih zelenaša, ali je i zasluga vas, neopevanih budala, koje uporno glasate za mene iako vas j…. na sve moguće i nemoguće načine. Srbija je danas snažnija za još jednu moju istorijsku pobedu i apsolutno je nespremna za bilo kakve nove izazove. Uprkos najsmešnijem, pardon, najstrašnijem virusu u istoriji čovečanstva, naša posvećenost budućnosti moje bande ostaje nepromenjena. Nećemo dozvoliti da nam pandemija isprazni džepove, tako što ćemo mi vama pojačano prazniti džepove, dok ih sasvim ne ispraznimo i dok ne iskijate i poslednju paru od onih sto evra i 4000 dinara, koje vam dadoh. Naša deca, kad kažem naša, mislim na moju i decu mojih saradnika, zaslužuju patike od 600 evra, džempere od 2500 evra. To neko mora da plati, a taj neko STE VI.
    Nikakav Đilas, virus, ili neki treći izgovor neće nas okrenuti od misije da Srbiju iscedimo do kraja. Doživećete to da se naša deca školuju u najskupljim inostranim školama, da naša deca uživaju na luksuznim jahtama u međunarodnim vodama, dok vaša deca peru čaše u najjeftinijim inostranim restoranima. To je moje obećanje vama. To je moj životni cilj.
    Ujedinjeni ćemo prеvazići ekonomski izazov koji je pred nama, a to je da i pored svih nedaća, moja banda i ja pokrademo još nenormalno puno para. Učinili smo to jednom i učinićemo to ponovo.
    Uveravam vas da neću stati i bla bla bla, ako ste ovo pismo uspeli do ovde da pročitate, onda niste moja ciljna grupa, stoga – dućkajte ga. A za penzionere koji čitaju prvo poslednju rečenicu u pismima: svi na izbore, 21. juna, zaokružite KEC KO VRATA!

    Srdačno
    Aleksandar Vučić
    https://www.6yka.com/novosti/marko-vidojkovic-pravo-pismo-aleksandra-vucica-penzionerima?fbclid=IwAR2GzeFuSmDPXdeZpxmS0oYKV4KGWIYXt8t8GRzvjCHRzYkXjH7Lkzxx6pU

    Свиђа ми се

  4. Ево реакције још једног пензионера – Ивана Стојковића, архитекте и бившег фудбалера Партизана :

    https://direktno.rs/vesti/drustvo-i-ekonomija/277470/vucicu-pisao-arhitekta-i-fudbaler-partizana-dok-si-ti-ponosan-na-nas-mi-se-tebe-stidimo.html

    Свиђа ми се

  5. Nisamni u ludilu mogao da poverujem da ce moja Srbija postati banana republika,demokratija iz J.Amerike,gde se sve povinuje velikom vodji,njegovi mediji slave ga od ranog jutra stvarno ponekad pozelim da cujem neke vesti ali uzalud uvek iskoci neko ko dnevno dobija onih 100 evra i do ludila hvali diktatora,nisam verovao da ce vodjin omiljeni klub vecito biti prvi u nasem prvenstvu i vecito zadnji u Evropskom,nisam verovao,ali sad verujem da jedan covek moze biti vlast,opozicija i HBO,sada verujem,borio sam se za slobodu medija,kad ono zuta stampa i rijaliti,nisam hteo da mi dete ode u inostranstvo i da ne zeli da se vrati,ali stvarno ne zeli,ne zelim da verujem da mi MMF odredjuje cenu minimalca,ali ipak mi odredjuje,mislio sam da je onaj zagorac posledji dozivotni vladar,kad ono nije,hteo sam da kao covek gace,majce i carape kupujem kao i svaki Evropljanin u prodavnici,kad eto ti ga kao i pre 25 godina pazarim na buvljaku,ocu na more,ali kako kad sa platom ne mogu da kupim kartu do banje,a vaucer 5000 din malo i za dva dana,i da ne smaram vise,najgore od svega je sto ce mi se gori od mene smejati u ponedeljak 22.kada budu slavili pobedu ne znajuci da slave sopstveni poraz.

    Свиђа ми се

Пошаљите коментар

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s