Марко Владисављевић: Социоекономске последице пандемије – запослени у Србији под већим ризиком

Анализе структуре запослености пре пандемије указују нам да су ризици по запосленост радника у Србији већи него у другим земљама

Фото: Dmitry Kalinovsky/Shutterstock

У доба пандемије ковида 19 владе земаља вагају два супротстављена интереса. Први интерес је брига о јавном здрављу, услед које се спроводе мере изолације и социјалног дистанцирања, како би се спречио колапс здравственог система и смањио морталитет. Други интерес је очување економске активности, које је угрожено управо услед спроведених мера. Велики број међународних организација и стручњака сагласан је у оцени да ће мере које се спроводе услед пандемије ковида 19 имати значајне економске последице. Међународна организација рада навела је да ће криза, према првим проценама, имати утицај на око 81 посто светске радне снаге, а у Европи се предвиђа смањење часова рада од око 7,8 одсто, што је еквивалентно смањењу од око 15 милиона радника.

Велики број економиста указује на то да економске последице неће бити исте за све раднике. Бранко Милановић указује на то да је тражња за одређеним пословима повећана (нпр. здравство), други – такозвани неесенцијални послови (нпр. туризам, фабрички радници, итд.) морали су бити обустављени како би се спречило ширење заразе. С тим у вези, постоје и велике разлике између послова који могу да се раде од куће, путем интернета, од оних који не могу. Из институционалне перспективе, рањивост послова, и у доба кад привреда није у кризи, већа је за раднике који раде без сталног уговора, самозапослене, раднике који раде скраћено радно време или у малим предузећима. Коначно, смањивање агрегатне тражње за одређеним производима и услугама, које ће се наставити и након проласка првог налета пандемије, неће бити исто за све секторе.

Марко Владисављевић (Фото: Политика)

Међународна организација рада (МОР) поделила је секторе делатности у пет група према ризику с којим се суочавају радници у овим земљама. Сектори с ниским ризиком су они који су у јавном власништву, јер држава као највећи послодавац има велике могућности задуживања у сврху одржања радних места и нивоа зарада радника. Додатно, тражња за услугама у сектору државе остаће непромењена (образовање, државна администрација) или повећана (здравство). С друге стране, сектори с највишим ризицима су они који подразумевају директан контакт између пружалаца услуга и потрошача (туризам, трговина, саобраћај, уметност) или где велики број радника ради заједно на радном месту (прерађивачка индустрија, пословање некретнина, административне активности, грађевинарство).

Узимајући у обзир претходно описану класификацију МОР-а, запосленост у Србији има веће учешће послова с великим ризиком него што је то случај с просеком у Европи (у скупу земаља за које су доступни подаци: ЕУ 27, Норвешка, Швајцарска, Велика Британија и Србија). Док у Србији 50 одсто свих послова спада у гране с високим ризиком, европски просек је око 45 процената.

Додатно, Србија има високо учешће запослених који раде без сталног уговора (уговора на неодређено) – чак 23 одсто, као и високо учешће радника који раде у фирмама које имају до десет запослених (40 процента, наспрам 30 процената у Европи), где се налази међу пет земаља с највишим учешћем. Једина позитивна карактеристика у контексту пандемије јесте чињеница да Србија има доста ниско учешће запослених на скраћено радно време, свега два одсто, у односу на просек од 19 одсто у Европи, а што се тиче учешћа самозапослених, Србија је на нивоу европског просека од око 13 процената.

Из наведених података произлази да је структура запослености из перспективе пандемије у Србији доста неповољнија у односу на развијене европске земље, а запослени у Србији су додатно под већим ризиком, узимајући у обзир високо учешће радника без сталног уговора, који могу бити лако отпуштени или који раде у малим фирмама чије пословање може бити угрожено. Ови радници често не могу да се ослоне на мрежу система социјалне сигурности, па је њихова егзистенција у току ове године (а могуће и наредне) у великој мери упитна.

Из те перспективе треба размишљати и о „оптимистичним” оценама кретања БДП-а Србије у овој и наредној години. Ако узмемо те оцене као тачне, свакако треба имати у виду да је кретање БДП-а нешто што важи за просек земље, а занемарује чињеницу шта ће се десити с појединцима, посебно оним који су под највећим ризиком услед пандемије. Анализе структуре запослености пре пандемије указују нам да су ризици по запосленост радника у Србији већи него у другим земљама, те да постојећи сет економских мера свакако није последње што треба урадити да би се умањили ефекти постојеће кризе.

Текст написан у сарадњи с професором Кристијаном Перуђинијем са Универзитета у Перуђи

Марко Владисављевић је научни сарадник у Институту економских наука

Наслов и опрема: Стање ствари

(Политика, 24. 5. 2020)



Categories: Преносимо

Tags: , , , , ,

1 reply

  1. Добар и лако разумљив чланак младог аутора М. Владисављевића. Било би добро да се са овом анализом упознају бројни грански и струковни Синдикати у Србији. И да се позабаве неким одредбама из Закона о раду и његовој примени у данашњим условима.

Оставите коментар