Џајлс Фрејзер: Апокалиптичарима измиче суштина хришћанског

Евангелисти који трче у бункере на први знак невоље промашују суштину хришћанства, која је у слободи и разрешењу, а не страху и скучености

Улаз у дом за преживљавање од 3 милиона долара у Канзасу (Извор: UnHerd)

(UnHerd, 18. 5. 2020)

Кад је Бредли Гарет из Калифорније почео с истраживањем за своју књигу Бункер: припрема за последња времена, која би требало да изађе из штампе августа ове године, није ни слутио колико је далековид био. Истраживање које је деловало као поткултурна делатност неколицине евангелиста и других чудака, који се склањају под земљу спремајући се за крај света, почело је прожимати све поре свакодневице више него је ико могао и замислити.

Заиста опчињава прилика да завирите у животе људи који у искључивању из нормалног живота иду до крајњих граница, правећи домове  у напуштеним складиштима нуклеарног оружја, десетинама метара под земљом, или оних који се спремају за слом цивилизације, гомилајући оружје и храну у конзервама. У Канзасу се чак може купити „Комплет за преживљавање“ по цени од три милиона долара, за који понуђачи кажу да вам нуди све што вам је потребно за самодовољан живот под земљом током пет година, кад почну последња времена. Све то је знатно озбиљније од ношења слабашне маске за лице кад одете у самопослугу да накупујете тоалет папир.

Иначе, Бредли је мој пријатељ, и један од најлуђих људи које знам. Али луд у добром смислу. Пре три године скоро ме наговорио да кренем с њим у једну од његових пустоловина. Намера му је била да идемо на свих седам викторијанских гробаља у Лондону – познатих као „Седам величанствених“ – и ноћимо у њиховим криптама. На крају ме је било страх и одустао сам.

Џајлс Фрејзер (Извор: UnHerd)

Али сво то усредсређивање на смрт, на последња времена, и пењање на највише зграде, где човек гледа смрти у очи, довело је Бредлија у блиски додир са смрћу, који човека подсећа на оно што је у животу најважније. „Ништа вас боље не натера да поредате ствари по важности од катастрофе“, рекао је новинару Гардијана.

И зато је велики „ресет“ који нам је можда дошао у виду вируса корона добар да нас подсети шта је најважније у животу: породица, пријатељи, пев птица, тишина, француска вина и сиреви, причешће, Бетовен, и кошење траве. Списак проширите по сопственом нахођењу.

Али они који се склањају у бункере, надајући се да ће претрајати апокалипсу, извесно промашују суштину: да ће вас увек стићи ваш лични крај света. Ту апокалипсу нико не може претрајати.

Већ недељама размишљам о Бункеру, нарочито током Ускрса, кад прича о Исусовом устајању из гроба чини толику супротност онима који траже спас затварајући се у своју варијанту гроба. Шта год васкрсење у целини значило, извесно значи и то да је живот ослобађање из трајне заточености. Зато ми делује да евангелисти који трче у бункере на први знак невоље промашују суштину хришћанства, која је у слободи и разрешењу, а не страху и скучености.

Џајлс Фрејзер (Giles Fraser, 1964), новинар и англистички свештеник, старешина цркве Свете Марије у Њуингтону у јужном Лондону

С енглеског посрбило и скратило: Стање ствари


Прим. СС: Наслов изворне интернет странице на енглеском, UnHerd, је игра речи – изговор је нпр. као код речи „нечувено“ или „прећутано“, али према начину писања значење је „не-крдо“, „не-стадо“.



Категорије:Посрбљено

Ознаке:, , , , ,

Пошаљите коментар

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s