Јелена Тасић: Свештеници са „аусвајсом“, верници се „шверцују“

Како православни хришћани у Србији дочекују васкршње празнике у доба пандемије вируса корона

Фото: EPA/KOCA SULEJMANOVIĆ

Православни хришћани у Србији свој највећи празник – Васкрсење Христово – дочекали су у маратонском полицијском часу због борбе против вируса корона са до сада најдужом забраном слободе кретања од 84 сата.

Председник Србије Александар Вучић лично је обавестио поглавара СПЦ да нема ништа од предлога Светога архијерејског синода о ограниченом укидању мера због литургије на Васкрс.

То значи да ће свештеници у недељу на богослужења поново долазити са „аусвајсом“, како грађанство назива „радне налоге“ за слободно кретање, док ће верници по сопственој савести одлучити да ли ће кршити прописане мере или ће се „шверцовати“ као шетачи кућних љубимаца.

Да ће са православцима бити проблема било је јасно још чим је Вучић по ноћи, друге недеље Великог поста, најавио увођење ванредног стања на делу државне територије због пандемије „најсмешнијег вируса“, како су пре тога поједини српски стручњаци проценили ковид-19.

Планетарном борбом против короне, у коју се 15. марта укључила и Србија, забрањују се сва јавна окупљања, укључујући и заједничке молитве, које чине важан део црквеног живота током Васкршњег поста у православном свету. Као посебан проблем, одмах се наметнуло питање причешћа, које је за Цркву посебно деликатно, јер задире у суштину вере.

Сударање државних мера борбе против пандемије и верских убеђења није олакшала ни чињеница да је пре проглашења ванредног стања Вучићу на „ноге“ дошао као подршка сам патријарх Иринеј.

Званично све традиционалне цркве и верске заједнице у Србији, укључујући и већинску СПЦ, подржавају мере Кризног штаба, позивајући вернике да се држе препорука лекара и струке. Синагоге су затворе и пре увођења ванредног стања, све исламске заједнице на територији Србије, укључујући и КиМ, одмах су обуставиле заједничке молитве петком у џамијама и рад верских објеката.

У Београдској надбискупији се од почетка априла мисе служе без верника, у директном преносу на друштвеним мрежама, што је био случај и на Ускрс, који су западни хришћани прославили 12. априла у својим домовима.

Патријарх Иринеј се тек ове среде, мимо Синода и то у најави разговора за један београдски дневни лист званично изјаснио за „Васкрс у кући“, мада се чини да се бар у Архиепископији београдско-карловачкој примењује његов ранији пастирски став да се: „храмови неће затварати, а да је на сваком вернику да сам одлучи да ли ће ићи у цркву и причешћивати се.“

СПЦ се због окупљања верника на богослужењима у броју већем од прописаног, који је са десет смањивао на пет, два и на крају нула, као и због традиционалног причешћивања „из једне чаше“ истом сребрном кашичицом, нашла на удару медија, дела јавности, државних службеника, кризних штабова…

Синод је покушавао учесталим саопштењима да остане на линији државних мера, али и да појасни црквену визуру богослужбеног живота, што није спречило „шаренило“ у пракси унутар саме Цркве.

Епархије СПЦ у расејању придржавају се закона и правила држава у којима живе, што је у старту на примеру Немачке и источне обале САД значило затварање храмова.

На простору бивше СФРЈ, укључујући и Србију, епархије су појединачно и неусаглашено прописале правила за освећивање васкршње водице, понашање и причешћивање верника… Вирус корона ставио је на искушење не само вернике него и свештенство, јер се страх показао као реална људска категорија и за људе у мантији.

По Београду се прича да има свештеника који не желе да служе током пандемије, док су многи још ревноснији на богослужењима, а има и оних који су потпуно затечени ситуацијом и раскораком између препорука и праксе. Иако на сајту СПЦ има фотографија на којима свештенство носи заштитне маске и хируршке рукавице на служби, многи богослови и духовници се са тим не слажу, а поједини црквени сајтови „тврђих струја“ у СПЦ чак су и згрожени таквим понашањем.

Верници који долазе у београдске храмове држе се прописане међусобне удаљености, неки носе рукавице, а има и оних са маскама. У појединим црквама, у којима због короне и правила нема верника, постављени су разгласи, а оне који то желе свештеници причешћују у црквеној порти.

Примити свештеника или не, била је ових недеља дилема многих Београђана. Свештеници су освећивали васкршњу водицу само у кућама верника који су желели да их приме, уз претходни телефонски договор, што је важило за кућно причешћивање.

Распоред богослужења током Великог поста радним данима у многим епархијама био је прилагођен полицијском часу, са изузетком Страсне седмице, суботе и недеље, јер је током последњих неколико викенда забрањена слобода кретања, што ће бити случај и сад на Велику суботу и сам Васкрс.

Припадници МУП после увођења полицијског часа и других бројчаних правила обилазили су православне храмове широм Србије без КиМ, али је због окупљања верника до сада приведен само хорепископ Епархије рашко-призренске у егзилу Наум (Мирковић), који пуштен да брани са слободе у кривичном поступку који је против њега покренут.

Хорепископ Наум (Мирковић). Фото: Снимак екрана/Јутјуб

Полиција је 4. априла у катакомби Светој Јустина Ћелијског у Барајеву легитимисала део верника ЕРП у егзилу, док су се остали разишли преко околних њива и ливада, страхујући да ће завршити у импровизованој болници на Београдском сајму. Последње две недеље полиција је обилазила, али никог није дирала у црквама у Србији, док су у Црној Гори прошле недеље приведени на информативни разговор митрополит црногорско-приморски Амфилохије (Радовић) и десет подгоричких свештеника.

Ако је веровати изјавама председника Републике, у недељу на Васкрс неће бити хапшења свештеника и владика, мада не треба заборавити да је реч о политичару коме се 1999, као радикалском министру информисања, десило да му на „најцрвеније слово“ у црквеној години буде убијен уредник Дневног телеграфа, а да за то нису биле директно одговорне НАТО бомбе.

Можда је ово подсећање сурово, јер је садашњи председник Србије од октобра 2019. носилац највишег одликовања СПЦ, што је патријарха Иринеја и актуелни Синод коштало озбиљног размимоилажења са већим делом српског епископата, који је сад још више убеђен да је то „орден понижења Цркве“.

Ако је веровати изјавама председника Републике, у недељу на Васкрс неће бити хапшења свештеника и владика, мада не треба заборавити да је реч о политичару коме се 1999, као радикалском министру информисања, десило да му на „најцрвеније слово“ у црквеној години буде убијен уредник Дневног телеграфа, а да за то нису биле директно одговорне НАТО бомбе.

Иако га је патријарх одликовао за очување КиМ у саставу Србије, Вучић је пандемију искористио да, мимо Устава Србије, уведе ванредно стање и „државне границе“ затвори и на административним прелазима са јужном српском покрајином.

На њима је уведен карантин и за грађане Србије са КиМ, који су на терену слуђени двоструким полицијским часом, који су одвојено расписали Београд и Приштина.

Вучић је мере борбе против короне средином недеље усагласио са Милорадом Додиком и РС, али не и са „привременим институцијама самоуправе“ у Приштини, која је од среде прописала по сат и по слободног кретања дневно по пунолетној глави становника Покрајине. Можда неко мисли да је то „други пар рукавица“ и да нема везе са Васкрсом у доба короне. За кућу попут Цркве, чији је први задатак да сведочи Јеванђеље и истину, то није могуће раздвојити.

Можда зато поједини српски духовници подсећају да: „Ништа није без разлога, да Господ допушта искушења, па и ово са вирусом корона да би свако показао шта му је у срцу, а да ће Исус Христос, чије васкрсење нису могли да спрече ни запечаћен гроб ни Пилатови стражари, васкрснути и под полицијским часом.“

Како је у Бугарској, Грчкој, Грузији…

Иако поједини богослови, пре свега руски, упозоравају да би пожељни модел „Васкрса у кући“, који заговарају државне власти, могао да буде „крај хришћанства“, он ће се у недељу применити у већини православних земаља. Изузетак су Бугарска, Грузија и Белорусија, чије су власти најавиле да неће забрањивати посете црквама на Васкрс. Грчка православна црква је због непопустљивог става владе о богослужењима прославу Васкрса померила за ноћ између 26. и 27. маја. Због пандемије за ходочаснике и посетиоце затворени су Света Гора, манастири на Метеорима, синајски манастир Свете Катарине.

Епископ ваљевски Милутин (Извор: Манастир Каона)

Владика Милутин

Због пандемије Сабор СПЦ је остао без једног архијереја. Од компликација изазваних вирусом корона почетком априла преминуо је у 71. години владика ваљевски Милутин (Кнежевић). Отишао је тихо, монашки као што је живео од своје 14. године. Епархија ваљевска званично је негира тврдње градских власти и појединих медија да је узрок појаве короне у Ваљеву посета свештеника из Италије овој епархији. Како је саопштено, покојни владика Милутин „корона вирус добио је тако што је као вредни пастир ходио и служио у својој епархији, онако како је већ више од пола века служио Богу и роду“.

Опрема: Стање ствари

(Данас, 19. 4. 2020)



Categories: Преносимо

Tags: , , , , ,

Оставите коментар