Марко Павловић: Пад Бриселског рајха – извештај из италијанског карантина

Италија на два фронта. Из карантина у Италији, специјално за “Стање ствари”, Марко Павловић 

Марко Павловић (Фото: Лична архива)

Тринаестог марта 2020. године по први пут сам се огласио за „Стање ствари „ из карантина у Италији и пренео своја искуства. Непуне две седмице касније, пишем нове редове, како бих поново обавестио редовне читаоце портала о развоју ситуације у Италији, која је далеко лошија него у Србији.

Тада сам упозоравао људе у Србији да Италија није преко света, нити да је вирус обична прехлада, па да се као таква може и третирати.

Само неколико дана касније – иако су ми се многи смејали, говорећи ми да сам обичан паничар – Србија је увела ванредно стање а Италија пооштрила мере.

Вече када сам објављивао претходни текст у Србији је било 35 заражених особа, данас их је, по званичној статистици готово 10 пута више.

Данас је у Италији око 74 000 позитивних на корона вирус а 7503 смртна случаја.

Шта се десило између 13. и 25. марта? 

Осим драстичног пораста жртава од вируса, италијанска влада пооштрила је мере, јер прве које је увела нису уродиле плодом.

Након првих рестрикција, остале су велике „рупе“ у закону које су људи свакодневно користили, па су улице биле пуне оних који трче (јер је физичка активност била дозвољена), оних који шетају псе итд. Данас је све то забрањено.

Физичка активност се одвија у кругу куће и дворишта, „шетња“ пса такође.

Полицијски час није уведен као у Србији и ако се данас, за разлику од пре две недеље, види веома мали број људи, толико мали да патроле полиције успевају да зауставе и провере готово све. За разлику од Србије, особама старијим од 65 година није забрањен излаз из куће иако се не препоручује.

Фирме које су имале дозволе за рад затворене су у понедељак 23. марта, како би се контакт међу људима свео на минимум. Остао је отворен само прехрамбрени сектор када је производња у питању.

Оно што је охрабрујуће јесте чињеница да се број умрлих у последња три дана смањује из дана у дан и ако су цифре још увек велике (причамо о бројкама од 600 до 700 људи дневно).

Незванична информација која кружи јесте да ће се ванредно стање у земљи укинути тек крајем јула. Да ли је тако или не – не могу да прогнозирам, ипак је то дуг период а овде смо видели преокрете за неколико сати или дана, али сигурно је да карантин неће стати 3. априла како је то првобитно најављено.

Оно што охрабрује и што је различито од претходних дана, поред броја излечених, јесте и чињеница да је влада одобрила свакој области, свакој општини и свакој месној заједници, да може да уводи промене за своју територију водећи се статистиком.

Шта то значи?

Ако једна мала МЗ попут оне у којој ја живим (15 000 становника) установи да је број оболелих драстично смањен, број излечених повећан итд, онда има право да укине поједине мере, на 24 сата или чак на 7 дана, са правом да укинуте мере врати у било ком моменту у случају да се ситуација погорша. Тако да председник МЗ може да путем званичног сајта обавести становништво да је у одређеном временском периоду дозвољено шетати улицом (одржавајући сигурносну раздаљину), посећивати паркове и слично.

Крах солидарности ЕУ

Не бих желео да неко извлачи моје речи из контекста, али са ширењем пандемије ЕУ је доживела свој први прави тест и на том тесту је пала.

Све оно што је ЕУ, а можемо слободно читати Немачка или Бриселски рајх, пропагирала деценијама пало је у воду. Не постоји европска солидарност, не постоји европска једнакост, не постоји европска унија. Постоје само поједине чланице чија је вековна жеља доминација над целим континентом у војно-економском смислу, које користе параван звани ЕУ за остваривање својих властитих циљева.

Већ сам писао да је прва земља која је пристигла у помоћ Италији била Кина, у наредним данима њиховим корацима кренуле су такође Куба и Русија. За Русију не треба да нас чуди, Италија је увек била њен савезник у ЕУ, званично или незванично, јер подсетићу вас да се – без обзира на санкције које је Италија готово под силом увела Русији – италијанска роба наставила продавати на руском тржишту без проблема.

Док је Италија тражила помоћ својих најближих савезника из ЕУ, Брисел је ћутао. Ниједно писмо солидарности, о хуманитарној помоћи која је следовала као пуноправној чланици и да не причамо.

Да споменемо да је преко 800 000 заштитних маски, које је Италија наручила и платила, остало блокирано на територији Немачке уз образложење да су и тамо потребне – или ће бити потребне. Тек када се ова брука прочула, Немачка која управља монструмом звани ЕУ одобрила је даљи транспорт робе за Италију, уз образложење да је Министарство трговине зауставило робу како би проверила да ли је роба домаћег или страног порекла… (?).

Поједине чланице НАТО савеза, као шлаг на торту, забраниле су да хуманитарна помоћ за Италију прелеће преко њиховог ваздушног простора. Из овога можемо да извучемо закључак да је питање живота и смрти на Апенинском полуострву у ствари питање политике, а не лоше организације ЕУ и страха појединих чланица да испоруком материјала неће остати залиха за властито становништво, како су покушали да нам замажу очи.

У међувремену, пламен анти-европског духа у Италији се проширио. Тај пламен гори већ годинама, а одбијање сваке помоћи и изолација Италије од остатка Уније, само је била досипање уља на ватру.

Јавно мњење се за ове две недеље у Италији драстично променило.

Да данас одржимо референдум за излазак из Европске уније, изашли бисмо без проблема.

Надам се да ће народ наставити да тако размишља и када све ово прође.

Прелепа акција „#окачизаставу“ довела је до тога да се тробојка види на готово свим терасама и прозорима. Плаве крпе за избледелим звездицама још могу да се виде на званичним институцијама.

Извор: Марко Павловић

Интернетом се брзо проширила вест о формирању покрета „Stop Europa #Italexit“ , чију страницу у овоме моменту прати око 850 000 људи. Оно што је лепо у целој причи јесте да можемо путем социјалних мрежа да уочимо колеге или пријатеље који су били за ЕУ да данас деле управо статусе овог покрета.

Међутим, оно што би могао бити још већи проблем јесте управо раст оваквих покрета. Италија већ деценијама има покрете и партије који се залажу за излазак из ЕУ и који поред те тачке, као и свака друга партија, имају свој програм и предлог за све области, док један овакав покрет носи само једну једину идеју, рођену из моменталног револта према одређеној ситуацији и самим тим склон је грешкама, као и манипулацији непријатеља. Не бих волео да Италија изгуби своју историјску шансу да изађе из ЕУ и да јој као једна од држава оснивача зада смртносни ударац.

Све ово ми личи на оснивање покрета „5 звездица“, који је данас на власти, а који је пре неколико година блиц акцијом преко интернета прикупио комичар Бепе Грило (који је све, само не непријатељ ЕУ или оно што зовемо десничарем или умереним десничарем попут Салвинија), преузео програме традиционалних партија – јер је разумео да је време да се са ЕУ своде рачуни, све то добро маскирао у једну причу о покрету који није ни левица ни десница него народ и данас те особе имамо на власти. Клањају ЕУ, клањају Немачкој, клањају ЦЕБ-у, НАТО-у, САД итд, у суштини ништа се није променило.

Сваког дана можемо видети све више и више клипова на интернету или фотографија где народ Италије скида и баца на земљу заставе уније, а на њихово место качи заставе Кине, Русије и Кубе.

Италијани скидају заставу ЕУ са јарбола испред фирме и каче заставу Кине

Верујем у народ Италије, верујем да ће са ЕУ да се седне за сто и да се сведу рачуни, њен распад је већ у току, само треба издржати и сачекати прилику. Охрабрује ме и макар декларативни преокрет Србије у другом правцу, јер је Србија као кандидат стављена на исте муке од ЕУ која јој се клела да ћемо, када извршимо све реформе и продамо све што у земљи може да се прода, и ми бити део те породице. Потребна нам је била епидемија да бисмо разумели да ЕУ отима, а не даје.

Прочитао сам и изјаву бившег министра одбране Драгана Шутановца „Да ли вам је сада јасно зашто морамо у ЕУ што пре“?. Прокоментарисао бих, за крај, да ми је можда највећа срећа у овој несрећи то што сам сигуран да се политика Драгана Шутановца и његове „екипе“ никада више неће вратити на власт у Србији, јер је политика ЕУ осуђена да заврши на сметлишту историје.

Србији и Италији желим слободу, народу здравље и да се што пре извучемо из ове ситуације.

До неког следећег пута, желим вам све најбоље.

Из карантина у Ређо Емилији
Марко Павловић

Прочитајте још



Categories: Противу дезинформација

Tags: , , , , ,

2 replies

  1. Само овдашњим клошарима политичарима, олошима, је стало до ЕУ јер би да наместе своје позадине у Бриселу за 10000-15000е па да уживају док нас овде ЕУ јаше као магарце.
    Свакоме је јасно, ако има мозга, да је ЕУ пројекат нацистичке Немачке(https://zekaonica.blogspot.com/2018/10/blog-post_74.html), да је овако текао „2.Св.Рат:https://zekaonica.blogspot.com/2019/02/blog-post_27.html….и да Срби тамо немају шта да траже.
    Сада се све оголило, само је важно да Немачка одржи 4.Рајх по сваку цену, да сви остали послуже као параван за ту немачку велику идеју.
    Али, руска војска на хуманом задатку у Италији, показала је да је 4. Рајх труо, да је обична лешина која је затровала целу либералну Европу.
    И треба, сами су хтели!

  2. … уз извињење на скраћењу цитата:
    „Све ово ми личи на оснивање покрета „5 звездица“,… (који је све, само не непријатељ ЕУ…), преузео програме традиционалних партија … све то добро маскирао … у једну причу о покрету који није ни левица ни десница него народ и данас те особе имамо на власти. Клањају ЕУ, клањају Немачкој, клањају ЦЕБ-у, НАТО-у, САД итд, у суштини ништа се није променило.“

    1) Суштина је остала иста, зато стање и јесте све горе.

    2) Сваку сличност са нашим Куртом и Муртама треба схватити као озбиљно упозорење и надати се да није и последње. За коњоводце јахача апокалипсе конкурс је стално отворен.

Оставите коментар