Европски суд у Стразбуру: Одбијен захтев за забрану спровођења Закона о слободи вероисповести

Адвокатска канцеларија Радић поднела је крајем јануара захтев за издавање привремене мере којом би се забранило спровођење Закона о слободи вероисповести до одлуке Уставног суда

Европски суд за људска права у Стразбуру (Фото: Мишел Кристе/Ле Фигаро)

Европски суд за људска права одбио је захтев Адвокатске канцеларије Радић из Београда да се Црној Гори забрани спровођење Закона о слободи вероисповести до доношења одлуке Уставног суда о уставности закона или до закључења темељног уговора са Српском православном црквом, саопштила је црногорска влада.

У саопштењу владине Службе за односе с јавношћу се наводи да је Адвокатска канцеларија Радић крајем јануара поднела иницијативу Европском суду „за издавање привремене мере којом би се државним органима Црне Горе забранило спровођење Закона о слободи вероисповести, до доношења одлуке Уставног суда Црне Горе по поднетим иницијативама за оцену уставности и законитости или до закључења темељног уговора између СПЦ и државе Црне Горе“.

Суд у Стразбуру је одбио овакав захтев, о чему је званично обавештена Канцеларија заступника Црне Горе пред Европским судом за људска права, додаје се у саопштењу.

Црногорска влада оцењује да најновија одлука Суда у Стразбуру „представља још један доказ да су примедбе које се износе на рачун Закона о слободи вероисповести искључиво политичке и идеолошке природе и да немају утемељења ни у домаћем ни у међународном праву“.

Скупштина Црне Горе је крајем прошле године усвојила Закон о слободи вероисповести којем се оштро противи Српска православна црква у Црној Гори сматрајући га „антицрквеним, дискриминаторским“ и припремом за „отимање“ имовине те цркве.

СПЦ шетњама широм Црне Горе протестује против владиних решења и тражи повлачење закона и разговор о спорним решењима. Уставном суду Црне Горе је поднето неколико иницијатива за оцену уставности закона.

Премијер Душко Марковић позвао је раније ове седмице митрополита црногорско-приморског СПЦ Амфилохија на разговор о примени закона и закључењу темељног уговора са СПЦ у Црној Гори.

Митрополит је одговорио да „није време да се прича о уговору“, уколико се „не препозна спремност владе да делује против спорних делова текста закона“.

„Поред оваквог закона, сваки уговор, макар био саткан и од најбољих правних формулација, не би имао никакво позитивно дејство на односе цркве и државе“, сматра митрополит Амфилохије.

За СПЦ најспорнији су делови закона који се односе на подржављење оне црквене имовине за коју не постоје докази да је била у поседу цркве до 1918. године.

Влада Црне Горе у саопштењу подсећа и на пресуду Европског суда за људска права из 2012. године по тужби СПЦ која је тужбом захтевала реституцију црквене имовине у Црној Гори.

Суд у Стразбуру је тада одбацио тужбу СПЦ, којој се придружила у својству умешача и Република Србија, као очигледно неосновану и неприхватљиву, утврдивши да подносиоци тужбе нису имали „постојећу имовину“ нити „легитимно очекивање“ за повраћај имовине чију су реституцију захтевали“, наводи се у саопштењу.

Део наслова и опрема: Стање ствари

(Бета/Н1, 2. 2. 2020)



Categories: Вести над вестима

Tags: , , , , , ,

Оставите коментар