Младен Шарчевић: Информатика од првог, програмирање од трећег разреда

Не волим да се гурам. Не фемкам се. Нисам млада. Ако неко препозна да ово што радим ваља, ту сам, казао министар просвете Младен Шарчевић

Младен Шарчевић (Фото: Н. Марјановић/Политика)

Информатика постаје обавезан предмет од првог разреда, а програмирање од трећег основне. У школе се враћају базични спортови, међу којима је и пливање, јер се базени у мањим местима убудуће граде искључиво у школском амбијенту. Специјализована одељења за спортисте, осим у престоничкој Спортској гимназији, постојаће у још пет градова широм Србије. Акредитацију за међународну матуру имају три српске гимназије…”, први пут обелодањује Младен Шарчевић, министар просвете науке и технолошког развоја у интервјуу за Политику.

Такође, први пут јавно упоређује методологију и приступ у изради Стратегије развоја образовања до 2020. и будуће стратегије до 2030. године, као и тежину ауторских хонорара. Министар наглашава да не замера што је садашња стратегија „писана по принципу то је моје ауторско дело” и тврди да су за то домаћи експерти узели велике паре.

А колико су узели ови садашњи стратези?

Џабе раде. Нема код мене пара. Тражили смо стручњаке који ће да се лате посла да помогну држави волонтерски. Од свих које смо типовали да знају, да вреде, нико није одбио сарадњу. Лично, нисам звао никога из тима проф. др Ивана Ивића, једног од главних координатора Стратегије до 2020. године, јер се концепцијски страшно разликујемо.

Сад немамо главне координаторе, само техничке. Уместо једног великог гуруа имамо тимски рад. Методологија и приступ потпуно су другачији. Тим сам редефинисао сто пута, али смо увек имали перфектне односе са САНУ, Матицом српском, ректоратима свих универзитета, просветним заводима, студентима, школама, свима који чине систем. Експертску помоћ пружају нам Центар за образовне политике, Уницеф и пројекат Европске комисије. Реч о стотинама људи. Радимо ново, не преписујемо старо.

Како одговарате на тврдњу да стратегија не само да није испуњена него сте радили и супротно од онога што предвиђа?

Та стратегија није размишљала од чега ће да живи Србија и за кога школује децу. Има у њој много добрих ствари, али јој недостају нове агенде. Она је оквир. Живот намеће бржа решења. Предшколско није препознавала као ниво од кога образовање почиње. Нова стратегија иде ка обавезности обухвата деце од три до пет година. Национални оквир курикулума није постојао. Сад га имамо. Пре стратегије држава је, као једини послодавац, имала солидну индустрију која је затим растурена а мрежа школа је остала. Сад су послодавци у већој мери приватни. Неко треба да школује ђаке да остану овде да раде, не да иду ван земље.

Цео свет се дигитализује, не можемо мимо света… У случају да овај тим настави да ради у неком другом мандату, знаће то да реализује. Не знам да ли ће доћи неко нови да све ово поцепа и каже да ништа не ваља, као што се десило у Хрватској 2016. године. Ми нисмо рекли да стратегија коју смо затекли не ваља. Реализовали смо њен већи део и у много чему померили границе стратешких циљева.

Увели сте дуално образовање уместо да је више гимназијалаца…

Зашто људи скачу на то дуално? Ако има у једној школи бравар по дуалном и бравар по класичном моделу, први вежба у компанији у којој се обавезује да ће да ради, у томе је разлика. У новој стратегији тежиште ће бити на целоживотном учењу, које је у старој само у траговима. Најлошији однос гимназијског и стручног школовања сам видео у Србији, 78 одсто у корист стручног. Ми бисмо да буде пола пола. Стратегија каже 40 одсто ученика у гимназијама. Затекао сам 22 одсто. Којим алатима је требало да се унапреди квалитет, избегне лажни број вуковаца, оцењивање доведе у склад и уведе државна матура? Да би се повећао број бруцоша гимназија је најбоља школа. Предвиђамо до 45 одсто гимназијалаца за десет година. Како то да изведемо? Је л’ неко питао гимназијалце да ли им се свиђа природни, друштвени, општи тип… Даћемо им бољу понуду.

Имамо гимназијска одељења за талентоване за математику, филологију, спорт, физику, информатику, биологију и хемију, двојезична… Шта недостаје до најављених 13 типова гимназија?

Ове године уводимо одељења за ученике надарене за историју и географију. Имаћемо и специјализоване смерове у гимназијама за разне типове уметности. Из уметничких гимназија ђаци ће моћи да наставе школовање на факултетима, рецимо, драмских, музичке уметности, али и политичких наука. Идемо на развој креативних индустрија од нивоа гимназијских одељења у којима ће се полагати општа матура. У даљој будућности можемо имати и економске гимназије. Средње медицинске, пољопривредне и техничке школе добро функционишу, нећемо их дирати.

Последња новост је да су прошле недеље две наше гимназије добиле акредитацију за међународну матуру, „International Baccalaureate (IB) Diploma Programme”, за по једно одељење. То су нишка „Светозар Марковић” и Десета београдска гимназија „Михајло Пупин”. Одраније то има и новосадска „Јован Јовановић Змај”. Међународна матура је највиши ниво гимназијског образовања у свету, репер квалитета и успеха државе. Ту каснимо за Словенијом 28 година, чак и за Македонијом 24 године.

За упис у специјализована одељења пријемни је обавезан и то није проблем за осмаке?

Наравно. Имамо намеру да дођемо до квоте од пет одсто талентованих. Све се ово ради зато што су до сада деца која су талентована била занемарена. Ниво њиховог образовања треба да се подигне од плана и програма, до квалитета наставе и наставника, да би на универзитет долазили с очекиваним компетенцијама. Не можемо више да пунимо гимназије спуштајући уписни праг.

Да ли остаје да ће матурантима улазница за факултете бити искључиво државна матура јер би их пријемни додатно оптеретио?

Зато сам направио радну групу у којој су од почетка људи из средњег и високог образовања и сва спорна питања смо решавали заједно. Било је скептичних професора факултета, али они на пријемном не могу да траже више од онога што су деца учила у средњој школи. Заједно с наставницима у средњим школама припремаће тестове за матуру. Они који су били најгласнији за пријемни, на пример, с Медицинског и ЕТФ-а, сад су тиму па нека траже биологију, хемију, физику, математику на највишем нивоу на државној матури. Софтвер за прегледање тестова ради ФОН.

Према списковима који су вам достављени, колико ће наставника добити решење за сталан посао у првом кругу?

Прво ћемо решавати ситуације с најдужим стажом на одређено, и у тој групи за први круг јавило се око 5.000 људи. За њих ће конкурс бити расписан до краја месеца. Није реч о запошљавању нових кадрова него оних који чекају, десет, петнаест и деветнаест година. Мења им се статус, с одређеног на неодређено радно време. Све се ради под великом контролом у сарадњи с репрезентативним синдикатима, удружењем директора, радним подгрупама у школским управама. Има доста филтера. Неће бити запошљавања испод жита, већ по прописима.

Је л’ се видимо у овом кабинету и после избора?

Видимо се, боже здравља, приватно, у „Руђеру”. Не волим да се гурам. Не фемкам се. Нисам млада. Ако неко препозна да ово што радим ваља, ту сам. Ако не, имам и другог посла. Али, док год ово радим, радим пуним капацитетом.

Миленија Симић-Миладиновић

Део наслова и опрема: Стање ствари

(Политика, 27. 1. 2020)



Категорије:Вести над вестима

Ознаке:, , , ,

1 reply

  1. Знате ли министре колико школа н ма ни грејање а камо ли интернет? Знате ли да ових дана у једном шумадијском селу сељаци акцијом „од куће до куће“ скупљају новац да купе прозоре за школу.А вама пуна уста информатике и роботике

    Свиђа ми се

Пошаљите коментар

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s