Политика: Светиње СПЦ у Црној Гори нису казина

Да Мило Ђукановић не треба да се бави историјом и канонским правом, нити да оснива цркве, већ да буде председник свих својих грађана, оценио историчар Милош Ковић

Молитвено окупљање у Подгорици, 12. 1. (Фото: Митрополија црногорско-приморска)

Патријарх српски Иринеј ипак неће посетити Пљевља 26. јануара, потврђено је јуче „Спутњику” из Патријаршије. У Патријаршији кажу да им није стигао никакав званични позив за долазак његове светости патријарха Иринеја нити у Пљевља, нити у било који други град у Црној Гори, за прославу дана Светог Саве.

Владика милешевски Атанасије (Ракита), под чијом су надлежношћу Пљевља, наводи за „Спутњик” да је патријарх увек добродошао у Милешевску епархију, а да се такве посете патријарха договарају и усаглашавају с надлежним епархијама.

„Ипак се надамо да ћемо патријарха Иринеја видети у Милешевској епархији у скорије време“, додаје владика Атанасије.

Из општинског одбора Демократског фронта у Пљевљима раније су најавили да очекују долазак патријарха на Светосавску академију 26. јануара.

Из Владе Црне Горе тим поводом саопштили су да нико неће спречавати српског патријарха да дође у Црну Гору на било коју светковину коју организује Српска православна црква.

Страсти после усвајања Закона о слободи вероисповести не смирују се, дакле, ни у верским, ни у политичким круговима Србије и Црне Горе. Из кабинета Николе Селаковића, генералног секретара председника Србије, јуче је саопштено да власти Црне Горе нису поступиле по препоруци Саветодавног комитета Савета Европе да, по усвајању закона о верским слободама, наставе с реституцијом, односно повраћајем црквене имовине.

Никола Селаковић (Фото: Министарство правде/РТВ)

Селаковићев кабинет тако је одговорио на раније наводе из кабинета председника Црне Горе да је СПЦ још 2012. године изгубила спор пред Европским судом за људска права, којим је тражена реституција црквене имовине.

„Савет Европе је свој став по питању реституције црквене имовине изнео у Мишљењу о спровођењу Оквирне конвенције за заштиту националних мањина у Црној Гори од 7. марта 2019. године“, објашњавају из Селаковићевог кабинета на питање Танјуга како виде тврдње званичне Подгорице у погледу тога.

„Саветодавни комитет, најпре утврдивши да није постигнут напредак у повраћају (реституцији) имовине црквама и верским заједницама и позвавши власти да се у изради Закона о слободи вероисповести консултују с представницима свих верских заједница, властима Црне Горе, између осталог, упутио је препоруку да усвоје закон о верској слободи и да накнадно наставе с повраћајем верске имовине“, каже се у одговору кабинета Николе Селаковића на наводе из кабинета председника Црне Горе.

У размени ставова званичног Београда и Подгорице, придружио се потпредседник Главног одбора Српске напредне странке Марко Ђурић. Он је јуче изјавио да је доношењем Закона о слободи вероисповести Мило Ђукановић напустио концепт грађанске Црне Горе коју је обећавао и промовисао истовремено с промоцијом црногорске државности, када је говорио о томе да ће њеним обнављањем Црна Гора постати грађанска, мултикултурална и демократска држава.

Фото: Танјуг

Према његовим речима, у Црној Гори је у току стварање једне националне државе у којој ће сви остали грађани бити у другом плану, и зато је разумљива забринутост и огорченост православног и српског живља у Црној Гори.

Коментаришући речи црногорског председника у интервјуу за Танјуг, Ђурић каже да „не може да се начуди” његовој тврдњи да је имовина СПЦ отимана од државе Црне Горе и то у време док је он био на функцијама премијера и председника.

У Црној Гори се, према Ђурићевом мишљењу, догађа театар апсурда са циљем да се изврши асимилација српског народа у Црној Гори.

„Сматрам да је то опасан преседан и за дешавања на Косову и Метохији, а видели смо и да можда неки екстремисти у неким другим бившим југословенским подручјима размишљају о томе како би отели и распарчали српску црквену имовину, на основу мустре коју пише режим у Подгорици“, поручио је Ђурић.

Да Мило Ђукановић не треба да се бави историјом и канонским правом, нити да оснива цркве, већ да буде председник свих својих грађана, каже историчар Милош Ковић и додаје да црногорски председник, бранећи Закон о слободи вероисповести, нетачно тумачи црквену историју стару 800 година.

Ковић каже да су „бесмислице и измишљотине” наводи Ђукановића да се Црна Гора не може обавезивати традицијом СПЦ од 800 година, којом се, између осталог, оспорава Закон о слободи вероисповести у Црној Гори, а коју, према тврдњама црногорског председника, својим законима СПЦ не признаје ни држава Србија.

Милош Ковић (Фото: Соња Ракочевић)

Он, такође, оцењује да Ђукановић има сва демократска права да бира између традиције Светог Саве и Светог Симеона и традиције Јосипа Броза Тита и Едварда Кардеља, али да нема право да отима светиње српског народа.

„То нису споменици и нешто што може да поклони Мирашу Дедеићу или да то претвара у казина“, каже Ковић за Танјуг.

Део наслова и опрема: Стање ствари

(Политика, 22. 1. 2020)

Прочитајте још



Categories: Преносимо

Tags: , , , , , , , ,

Оставите коментар