Милош Ковић: Уместо што оснива цркве, Мило би требало да буде председник свих грађана

Ђукановић има право да бира између Светог Саве и Светог Симеона и Јосипа Броза Тита и Едварда Кардеља, али нема право да отима светиње српског народа, каже професор Ковић

Свечано откривање споменика Јосипу Брозу у Подгорици (Извор: РТЦГ)

Mило Ђукановић не треба да се бави историјом и канонским правом, нити да оснива цркве, већ да буде председник свих својих грађана, каже историчар Милош Ковић и додаје да црногорски председник, бранећи Закон о слободи вероисповести, нетачно тумачи црквену историју стару 800 година.

Ковић каже да су „бесмислице и измишљотине” наводи Ђукановића, изнети у интервјуу Танјугу, да се Црна Гора не може обавезивати традицијом СПЦ од 800 година, којом се, између осталог оспорава Закон о слободи вероисповести у Црној Гори, а коју, према тврдњама црногорског председника својим законима СПЦ не признаје ни држава Србија.

Он, такође, оцењује да Ђукановић има сва демократска права да бира између традиције Светог Саве и Светог Симеона и традиције Јосипа Броза Тита и Едварда Кардеља, али да нема право да отима светиње српског народа.

„То нису споменици и нешто што може да поклони Мирашу Дедеићу или да то претвара у казина. Данас се у Манасији, Раваници, Хиландару, Острогу, врше службе као пре 600 или 800 година. Ђукановић то не разуме, а народ у Црној Гори, не само српски, је ту да га на то подсети”, каже Ковић за Танјуг.

Истиче да је данашњу Митрополију црногорско-приморску, чија је имовина на удару Закона о слободи вероисповести, као Зетску епископију основао Свети Сава, а у време проглашења Пећке патријаршије добила је, како каже, статус митрополије.

Милош Ковић (Фото: Соња Ракочевић)

Према Ковићевим речима, постоји нејасан период историје митрополије после пада српске државе под турску власт, али од обнављања српске Пећке патријаршије 1557. године, Митрополија припада Патријаршији и једна је од најистакнутијих у оквиру ње.

После укидања Пећке патријаршије 1766. године, Митрополија одбија да то прихвати и иступа као настављач традиције Пећке патријаршије, а владике из куће Петровића инсистирају на томе да је њихова црква српска.

„Сви извори из тога доба говоре о њиховом дубоком уверењу и осећању да припадају српској традицији”, подвлачи историчар.

Ковић подсећа да „Историја Црне Горе“, коју је написао Свети Петар Цетињски, односно Петар I Петровић, почиње од Косова и да се у њој инсистира на „српству Црне Горе”.

Ту исту историју је, каже, преузео Петар II Петровић Његош и допунио је добом владавине Светог Петра Цетињског и послао у Санкт Петербург као документ о историји Црне Горе који, такође, почиње од Косова.

„Немамо ниједног значајнијег пророка и заступника косовског завета у нашој историји од Његоша”, наглашава Ковић.

Сматра да, када Ђукановић спомиње Црногорску православну цркву, може да говори само о цркви коју је он основао и напомиње да Црногорци у време Петровића не постоје као етничка група.

„Историја Црногораца као етничке групе и нације може се пратити од 1941. године и појаве црногорских усташа под командом (Секуле) Дрљевића и (Савић Марковића) Штедимлије. Ту националну политику Црногораца као посебне националне заједнице наставио је Тито”, каже Ковић.

Подсећа и да је управо митрополит црногорско-приморски Митрофан Бан председавао седницом Светог синода на Цетињу 1918. године када је донета одлука о успостављању јединствене Српске православне цркве.

Секула Дрљевић и Савић Марковић Штедимлија (Извор: ИН4С)

„Не постоји црногорска националност нити било шта слично у време књаза Данила, књаза Николе, Његоша, Светог Петра Цетињског, Светог Саве… Ако Ђукановић говори о црногорској нацији, родоначелници те нације су Дрљевић и Штедимлија. Није случајно укључио стихове Дрљевића у црногорску националну химну”, каже Ковић.

Упитан зашто Ђукановић помиње период од 1986. до 2000. године као период наводне узурпације имовине црногорске државе од стране СПЦ, Ковић одговара да је Црна Гора једина европска земља у којој Берлински зид није пао и да је у њој скоро три деценије на власти клика на челу са Ђукановићем, а која последњих 20 година, како каже, води изразито антисрпску политику.

„Ако га већ занима историја, нека размисли како ће историја да упамти његово име. Да ли као једног од вођа српског народа у Црног Гори и председника државе или као отпадника од српског народа и слуга великих сила и страних окупатора”, поручује Ковић. Оцењује да је после свођења српског језика, који говори више од 60 одсто грађана, на статус хрватског језика, који у Црној Гори говори мање од један одсто становништва, Ђукановић ударио на светиње што је, сматра Ковић, изазвало масовне и величанствене протесте.

„Верујем да Ђукановић не схвата у какве је светиње ударио, као ни његови налогодавци, чији би траг требало тражити у његовим стално понављаним мантрама о евроатлантским интеграцијама”, оцењује Ковић.

Мишљења је да је оно што се догађаја у Црној Гори део шире појаве, односно, покушаја „растурања јединства” православне цркве.

„То што се дешава у Црној Гори, видимо и у Украјини, а то се, изгледа, спрема и у Северној Македонији и видећемо до чега ће то довести. Иза тога стоје земље НАТО пакта, САД и њени сателити”, закључује Ковић, јавља Танјуг.

Део наслова и опрема: Стање ствари

(Политика, 21. 1. 2020)



Categories: Преносимо

Tags: , , , , , , , , , , ,

1 reply

  1. И док професор Ковић брани право Срба на постојање у ЦГ, портал mondo.rs финансиран парама грађана Србије (Телеком је спонзор овог портала) преноси ,,интервју“ са Миловим верним саборцем Тарзаном Милошевићем, тренутним амбасадором ЦГ у Србији.

    https://mondo.rs/Info/EX-YU/a1271787/Tarzan-Milosevic-ambasador-Crne-Gore-intervju-za-Mondo.html

    Том приликом новинари Тарзана не питају за:
    1) заступљености Срба у администрацији ЦГ на ниво око 1%;
    2) протеривања српског језика и ћириличног писма;
    3) катастрофалан положај Срба;
    4) његово присуство у хотелу приликом покушаја убиства снајпером српског привредника из ЦГ Давидовића,
    већ причају о вечности, евроинтеграцијама, лепоти Београда, итд.

    Уз све поштовање умећу и користности Бебе Поповића, имам утисак да ће Вучић у врло блиској будућности морати да бира или Беба или српски народ.

Оставите коментар