ЕУ тражи хиљаду милијарди евра за „зелени план“

Председник Европске комисије Урсула фон дер Лајен поручила је да „зелени договор” подразумева велике инвестиције 

Урсула фон дер Лејен говори пред Европским парламентом у Стразбуру 14. 1. (Фото: Жан Франсоа Бадија/АП)

Еколошки договор је добио подршку европосланика, али многи сумњају да ће се наћи новац потребан да Европа до 2050. постане климатски неутралан континент

амо дан пошто је Европски парламент великом већином гласова прихватио амбициозни Европски зелени договор, чији је циљ да Европа до 2050. године постане климатски неутралан континент, Немачка је саопштила да планира да до 2038. године постане прва земља која је затворила не само све своје нуклеарне електране већ и термоелектране на фосилна горива.

Иако су планови Европске комисије (ЕК), којима се предвиђа да се у првој фази до 2030. преполови емисија штетних гасова, добили подршку свих главних парламентарних фракција у Европском парламенту, многи се питају да ли је могуће обезбедити билион евра за такав радикални привредни заокрет ка коришћењу обновљивих извора енергије, који најављује председница ЕК Урсула фон дер Лајен. Иако Европска комисија предлаже да чак четвртину наредног европског буџета издвоји за заштиту животне средине како би се умањиле последице климатских промена, многи сматрају да новац за сада постоји само на папиру.

Битка за нови седмогодишњи европски буџет биће веома тешка, поготову када у заједничкој каси више не буде новца Велике Британије. Брисел инсистира да чланице уплаћују више у заједнички буџет – 1,11 одсто националног БДП-а, а Европски парламент предлаже чак 1,3 одсто. Али, Немачка, која зна шта се све дешава са новцем који заврши у Бриселу, не одступа од предлога да се у европски буџет издваја само један одсто БДП-а.

Фон дер Лајенова је поручила да „зелени договор” подразумева велике инвестиције које ће се претворити у могућности улагања. По тој формули, до фамозних билион евра са којима би Европа постала „зелени континент” дошло би се на следећи начин: скоро половина ових средстава обезбедила би се из европског буџета, чланице ЕУ би донирале 100 милијарди, а 300 милијарди евра би из џепа извукао приватни сектор.

Термоелектрана Белчатов производи око 20 одсто струје у Пољској (Фото: Викимедиа)

Оваква рачуница не улива поверење бившем белгијском министру финансија Јохану ван Овертвелдту, који се налази на челу комисије за буџет Европског парламента. Он за портал „Политико” каже: „Тај предлог само носи цедуљу са ценом од билион (хиљаду милијарди) евра. Потпуно је нејасно из којих извора ће се обезбедити толике паре. Противим се рециклирању обећања и новца.”

За сада, једино што је Европска комисија конкретно понудила чланицама ЕУ како би у наредном периоду затварале руднике угља и термолектране јесте 7,5 милијарди евра. Овај новац би се обезбедио из наредног седмогодишњег буџета ЕУ и налазио би се у посебном фонду за праведну транзицију, који би био намењен државама и европским регионима који највише зависе од коришћења фосилних горива.

По идеји ЕК, ова средства, која би се користила углавном за преквалификацију радника, требало би да генеришу додатних 100 милијарди евра инвестиција. Из овог фонда највише би требало да добије Пољска (две милијарде евра), која се иначе није обавезала да ће спроводити Европски зелени договор. Немачка би могла да рачуна на 877 милиона евра, Румунија 757 и Чешка 581 милион евра.

Да би могле повући новац из фонда, државе би требало да у дијалогу са Европском комисијом израде територијалне планове за праведну транзицију, у којима ће бити утврђене територије којима је потребна помоћ. За сваки добијени евро из транзиционог фонда ЕК, региони би требало да издвоје 1,5 до три евра из такозваног кохезијског фонда.

Европска комисија наводи неколико критеријума за расподелу 7,5 милијарди евра који се односе на интензитет емисије штетних гасова који изазивају ефекат стаклене баште, као и на број запослених у индустрији у том подручју, производњу угља, тресета, али и нафте из уљних шкриљаца.

Прича како ће фонд за праведну транзицију привући додатних 100 милијарди евра, за Свена Гиголда, стручњака за финансије немачких Зелених, изгледа као прављење куле у облацима. Како каже за „Дојче веле”, читава та финансијска конструкција личи помало на такозване Јункерове фондове из претходног мандата ЕК, који су стварани с идејом да ће европски новац за оживљавање посустале привреде бити каменчић који ће изазвати праву лавину инвестиција из других извора.

Миленко Пешић

Опрема: Стање ствари

(Политика, 18. 1. 2020)



Categories: Вести над вестима

Tags: , , , ,

Оставите коментар