О каквом се ведром расположењу може говорити када је по у првом кварталу ове године забележен пад БДП од 0,3% у односу на први квартал прошле године? А индустријска производња је у првом кварталу порасла за свега 0,3%
Председник Комитета Државне думе за буџет и порезе Андреј Макаров, заменик руководиоца администрације председника РФ Максим Орешкин, министар финансија РФ Антон Силуанов и министар економског развоја Максим Решетников (Фото: Александр Демьянчук/ТАСС)
(Свободная Пресса, 5. 6. 2026)
У северној престоници одржава се још један Петербуршки међународни економски форум (ПМЕФ). Народ га је још раније прозвао „сајмом помодарства“, „гозбом за време куге“, „сајмом таштине“ и слично. Помало грубо, наравно, али духовито и тачно.
Међутим, ја бих предложио да се овај форум назове скраћеницом добро познатом у совјетско време – КВС (Клуб веселих и сналажљивих). Та ми је мисао пала на памет када сам се упознао са излагањем заменика руководиоца администрације председника Руске Федерације Максима Орешкина. Оно је одржано првог дана форума на сесији „Како се вратити на путању одрживог економског раста у условима глобалне неизвесности“.
Учинило ми се да се чиновник из петних жила трудио да подигне расположење публике, које је, судећи по лицима учесника, било прилично суморно. О каквом се ведром расположењу уопште може говорити када је по резултатима првог квартала ове године забележен пад бруто домаћег производа (БДП) од 0,3% у односу на први квартал прошле године? А индустријска производња је у првом кварталу порасла за свега 0,3%?
Тако је Орешкин чинио све што је могао да би учесницима поправио расположење. А прелазак из стања забринутости и узнемирености у стање весеља покушавао је да постигне помоћу сналажљивости. Реч је о професионалној сналажљивости Орешкина у области статистике. Попут мађионичара, вешто је манипулисао бројкама, претварајући црно у бело, како би код слушалаца створио осећај задовољства. Макар накратко, до завршетка форума.
Манипулисање бројкама допуњавано је и методом контраста. Да би се показало да је у Русији све добро, треба показати да је „тамо“ (у иностранству) све ужасно. Орешкин је истакао да западна економија, у вези са догађајима на Блиском истоку, улази у стање „трескавице и грознице“. Да, несумњиво улази. Али зар и наша економија не улази у стање стагнације, након чега може уследити рецесија? На томе господин Орешкин није желео да задржава пажњу.
Да би подигао расположење присутних, чиновник је нагласио да се економије Кине, Индије и афричких земаља развијају веома динамично.
„Треба искористити те могућности“, закључио је Орешкин.
Изгледа да је тиме хтео да каже како ће афричке земље пружати Русији хуманитарну помоћ. А затим је, успут, додао:
„Плус, наравно, треба се бавити оним што се дешава код нас у земљи. Треба спроводити реформе и структурне промене.“
Сматрајмо да је све што је до сада речено – „лирика“. Пређимо на анализу инструмената које ја називам „статистичком сналажљивошћу“.
Већ стоти пут слушам бројке које износи Орешкин: руска економија је за три године (2023–2025) порасла за више од 10%, док је европска економија у истом периоду порасла за свега 3%.
О тој излизаној мантри руских чиновника већ сам више пута писао.
У стварности, раст БДП-а Русије за поменуте три године био је мањи од 10%. Једноставно, тихо и без много рекламе, Росстат је изменио податак о расту БДП-а за 2023. годину. Било је 3,6%, а потом је исправљено на 4,3%. О тој „корекцији“ је у фебруару говорио потпредседник владе Александар Новак. Очигледно је била потребна како би се дошло до „лепе бројке“ од 10% за три године.
На сајту Росстата нисам успео да пронађем траг поменуте корекције. Уопштено говорећи, живимо у краљевству кривих статистичких огледала.
Наши чиновници увек траже најлошије примере у свету како би Русија на њиховој позадини изгледала пристојно. А зашто се, на пример, Русија не би поредила не са Европом, већ са читавим светом?
Према подацима ММФ-а, раст светског БДП-а последњих година износио је (%): 2023. године – 3,3; 2024. године – 3,4; 2025. године – 3,4. За три године укупан раст светског БДП-а износио је 10,45%. Дакле, руска економија је у том периоду, у најбољем случају, расла просечним светским темпом. А ако се динамика руске економије посматра без чудних „корекција“, онда је чак и благо заостајала за светском економијом.
А зашто руским чиновницима не пада на памет једна једноставна и поштена идеја – да упореде економску динамику Русије и других земаља само за последњу, 2025. годину? Код нас је, да подсетим, раст БДП-а износио 1%.
А у Европској унији тај показатељ је био 1,6%. Није много, наравно, али је ипак више него у Руској Федерацији. У Сједињеним Америчким Државама износио је 2,2%. А било би још непријатније поредити Русију са земљама као што су Кина, Индија, Индонезија или Вијетнам. Код њих је раст БДП-а прошле године износио од 5 до 7%. И што је важно, такве стопе раста код њих се одржавају већ дуги низ година.
А зашто Орешкин не би дао оцену за текућу годину? Министарство економског развоја већ је проценило да ће раст БДП-а Русије 2026. године износити 0,4%. Истовремено, светски БДП ће, према проценама ММФ-а, порасти за 3,1%. Не, тако мрачан негатив не сме се представити публици! Слушаоцима је потребан искључиво оптимизам. Чак и ако има призвук обмане.
Нећу трошити време на анализу читавог Орешкиновог излагања. Скренућу пажњу само на једну његову тезу коју наши чиновници непрестано понављају. Орешкин је поносно изјавио да је ниво незапослености у Русији најнижи на свету. Та тврдња нема много везе са стварношћу.
Орешкин има у виду бројку од 2,2% (према последњим подацима Росстата). Али то је показатељ регистроване незапослености.
То је удео оних припадника радне снаге који су пријављени на бироу рада (данас се то назива центар за запошљавање). У апсолутним бројевима то је око 1,6 милиона људи.
Међутим, стварна незапосленост у Русији је, по мојој процени и проценама других стручњака, најмање десет пута већа. Код нас има више од 15 милиона такозваних самозапослених. Али далеко од тога да су сви самозапослени заиста у потпуности запослени. Укупна ангажованост тог контингента процењује се на око 50%.
Поред тога, пред нашим очима расте и прикривена незапосленост. Предузетници на сопственој кожи осећају већ започету депресију привреде и припремају се за могућу рецесију. Али за сада не журе са отпуштањем радника.
Њих пребацују на непуну радну недељу, на скраћено радно време, шаљу на делимично плаћена или чак потпуно неплаћена одсуства.
Поред тога, треба узети у обзир и застоје у раду који су повезани са разним прекидима у пословању предузећа. Према проценама стручњака, 2026. године број Руса са смањеним обимом радног ангажовања могао би да порасте на 4–5 милиона људи.
Занимљиво је да наши чиновници никада не помињу друге показатеље који много верније одражавају стање на тржишту рада. Пре свега, то је показатељ „стопа економске активности становништва“ (који објављује Росстат).
Он се израчунава као однос броја запослених према укупном броју становника радног узраста (почев од 15 година и обухвата све старосне групе, укључујући и пензионере).
Последњих година овај показатељ у Русији износио је око 60% или нешто више. Сличне показатеље израчунавају многе земље, ослањајући се на методологију Међународне организације рада (МОР). Они се најчешће називају „стопа запослености“ или „индекс запослености“. О томе сам већ више пута писао.
Сада бих поново желео да скренем пажњу на поменути показатељ, јер је МОР објавио податке о Индексу запослености за 2025. годину за 187 држава.
У првих десет земаља са највишим нивоом запослености становништва налазе се Катар (87%), Танзанија (82%), Нигерија (80%), Северна Кореја (79%), Уганда (78%) и друге.
На дну листе налазе се Сирија (32%), Јемен (28%), Сомалија (27%) и друге земље.
Русија има показатељ од 60% и налази се на 73. месту, поред земаља као што су Салвадор, Филипини и Азербејџан. Навешћу и неке велике економије које су испред Русије: Кина (62%), Јапан (62%), Израел (63%), Јужна Кореја (63%), Норвешка (63%), Шведска (64%), Холандија (65%) и Нови Зеланд (67%).
Руски медији су већ пренели неке делове Орешкиновог излагања. На пример, његове речи да је време да пређемо са одбране на наступање. Али ако већ користимо војну терминологију, онда треба подсетити да и одбрана, а поготово офанзива, захтевају потпуну мобилизацију.
А такве мобилизације нема, нити има било каквих назнака (иако Запад, како аутор тврди, већ отворено припрема велики рат против Русије). Између осталог, нема ни мобилизације радних ресурса, што, по мишљењу аутора, потврђују и горе наведени подаци МОР-а.
Укратко, чиновници (поред Орешкина, на форуму су већ говорили и министри Максим Решетников и Антон Силуанов) остављају утисак људи који су уроњени у неки чудесни свет илузија и халуцинација. А вешто одабране статистичке бројке представљају неку врсту наркотика који одржава стање заноса и код говорника и код слушалаца.
С руског посрбио: Јован Татовић
Categories: Гостинска соба
Оставите коментар