Епископски савјет СПЦ у Црној Гори: Доносиоци спорног закона одлучени од светих тајни до покајања

Сви који су учествовали у доношењу Закона о слободи вјероисповијести сами себе искључили из Православне Цркве

Епископски савјет СПЦ у Црној Гори

Епископски савјет Православне Цркве у Црној Гори, којег по одлуци, Светог Архијерејског Сабора Српске Православне Цркве из маја 2006. године, чине епископи Митрополије црногорско-приморске, Епархије будимљанско-никшићке, Епархије милешевске и Епархије захумско-херцеговачке и приморске, сабрао се у Подгорици 28. и 29. децембра љета Господњег 2019.

На сабрању није учествовао Епископ диоклијски Методије, викар Митрополита црногорско-приморског, који је због примјене физичке силе над њиме од стране Полиције на мосту на Ђурђевића Тари 26. децембра, задржан на Војномедицинској академији у Београду. Сабраћа архијереји му желе брз опоравак и повратак.

Након одслуженог Молебана Пресветој Богородици који се служи у невољама и искушењима, у суботу, 28. децембра, у Саборном храму Христовог Васкрсења у Подгорици, одржана је сједница Епископског савјета на којој су архијереји говорили о новонасталој ситуацији у којој се нашла Света Црква Божија Православна, након усвајања у Скупштини Црне Горе антиуставног, отворено антицрквеног и дискриминаторног Закона о слободи вјероисповијести или увјерења и правном положају вјерских заједница.

Епископи су се сагласили да је доношење оваквог Закона, уз многа кршења процедуре и неусаглашености са међународним стандардима, те без одговарајућег дијалога, несумњиво уперено против Православне Цркве, конкретно Српске Патријаршије, будући да су остале традиционалне Цркве и вјерске заједнице спорна питања већ уговорно ријешила са црногорском државом, што није омогућено Српској Православној Цркви. Да је то тачно потврђују, како изјаве највиших државних функционера и припадника владајуће партије, тако и дискусије посланика те партије у црногорском парламенту, а нарочито одбијање црногорских власти да прихвате било које понуђено рјешење од стране Цркве. Већ данима смо свједоци јавног ликовања свих ненавидника Православне Цркве и острашћених новоцрногорских националиста, углавном освједочених безбожника, који прослављају побједу над Црквом Христовом. Такви заборављају древну истину Светог Писма да Цркву Божију „ни врата пакла неће надвладати“. Многи су моћници долазили и пролазили, али је Црква Божија остала и опстала. Архијереји из Црне Горе одбијају све оптужбе да је Црква Божија у Црној Гори експонент или остатак било какве великодржавне или политичке идеологије. Управо супротно, ово што се намјерило са усвајањем овог Закона и отимачином црквене имовине, треба да послужи својеврсном дисциплиновању Цркве не би ли она прихватила да буде слушкиња идеолошко-политичке матрице актуелног црногорског режима. Једина „идеологија“ Цркве и једино њено служење кроз вијекове је било, и остаће – Јеванђеље Божије и служење Христу Богу нашему, распетоме и васкрсломе.

Епископи су потврдили закључке са своје телефонске сједнице од 26. децембра 2019. године и изразили одлучност да се овој неправди с којом је Црква суочена супротставе користећи све домаће правне механизме, али и обраћајући се свим релевантним међународним институцијама за заштиту људских права и слобода.

Епископски савјет саопштава јавности своја сазнања да се врло сличне одредбе, којим се отима црквена имовина у Црној Гори, налазе у процедури и пред приштинским органима власти, те да је намјера да се Епархији рашко-призренској Српске Патријаршије одузме право својине над нашим древним светињама на Косову и Метохији.

Епископски савјет и сви епископи појединачно изражавају приврженост нашој осмовјековној традицији и остају до краја вјерни канонском устројству Пећке/Српске Патријаршије, подсјећајући да је свака од њихових епископија насљедница древних епископија, које је почетком 13. вијека основао Свети Сава, први архиепископ српских и поморских земаља.

Епископи позивају православни вјерни народ Црне Горе да не клоне духом и да се узда у Бога и Његову силу. У овим предбожићним данима треба да се сабирамо у храмове на молитву и својим хришћанским достојанством и одважношћу, не насједајући на провокације оних којима је циљ раздор међу браћом, те тако покажемо да нас црногорски режим ни најмање није поколебао нити уплашио у нашем одлучном настојању да бранимо наше светиње и наша вјерска права и слободе. „Тврд је орах воћка чудновата, не сломи га, ал’ зубе поломи.“

Све црквене заједнице наших епархија су слободне да, у духу хришћанског мира и братске слоге, на прикладан начин, молитвено исказују свој став против угрожавања основних права и слобода вјерника.

Јавно позивамо све полицијске снаге и њихове старјешине, све до Предсједника и Премијера, да не примјењују силу, па, ето, чак и над епископима, који се мирно окупљају ради одбране и остваривања својих вјерских права. Подсјећамо их да смо им небројено пута јавно саопштавали да презир према Православној Цркви, какав се показује посљедњих скоро двије деценије, а нарочито пројављен у процесу припреме и доношења овог срамног законског акта, може довести до лоших посљедица за црногорско друштво, нарушавања мира и братске слоге, који су непроцјењиво благо сваког савременог друштва. Доношење оваквог закона не служи на част и благослов ни онима који су га предложили, ни онима који су га изгласали и прогласили и тиме су сви они који су православни, са жаљењем констатујемо, сами себе искључили из Православне Цркве, те су стога одлучени од Светих Тајни и налажемо нашем богољубивом свештенству да им, по ријечима Светог Петра Цетињског, „никаквога посла црковнога“ не обавља, до њиховог покајања, за које се молимо.

Позивамо носиоце власти да скупе снаге и, у најкраћем року, отворе истински дијалог да се поправи што се поправити може, прије него што евентуална примјена овог Закона постане извор за озбиљне друштвене диобе са несагледивим посљедицама. Само би договор био истинска побједа Црне Горе и свих црногорских грађана.

Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски АМФИЛОХИЈЕ
Епископ милешевски АТАНАСИЈЕ
Епископ будимљанско-никшићки ЈОАНИКИЈЕ
Епископ захумско-херцеговачки и приморски ДИМИТРИЈЕ
Епископ умировљени захумско-херцеговачки АТАНАСИЈЕ

Наслов и опрема: Стање ствари

(Митрополија црногорско-приморска/Сајт СПЦ, 29. 12. 2019)



Categories: Вести над вестима

Tags: , ,

4 replies

  1. Народ, и опозиција су лепо тражили да се изроди лепо анатемишу како то Бог заповеда и како су Свети Петар и Василије чинили по Његовој вољи.

    Ово није никака анатема! Боље би Игнатије Мидич проклињо који о свему томе везе нема.

  2. У Светлости Рождества Христовог, СПЦ једнако непоколебиво, вођена Духом Светим Утешитељем, мора одлучити од светих тајни до покајања, сваког члана снс секте који је злочинио у доношењу сваког закона, сваке уредбе, сваке неправде, сваког убиства, крађе, преваре, издаје и затирања Србља, Србије и Србски земаља… Почев од браће вучић, преко слинавих и малих доктора, досовских прелетача, до коалиционих секташких скотова – ивица, вулина, кркобабића, драшковића, шешеља, чанака, чеда, другосрбијанског и евроатлантског башибозука и хијена… Друкче не бива истинита, Светосавска радост и поклоњење пред Јаслама Сина Бога Живога… Одлучи, пастиру стада Србског, Православног, јариће бјесовске од оваца својих…

  3. @Srđan M. Krunić

    Завештајно писмо Светог Василија Острошког из 1665/66. године

    ,,Василије, милошћу Божијом, митрополит Захумски и Херцеговачки.
    Пишем због потврде истине, да знају хришћани како бијах неко вријеме у Острогу, у пустињи. И приложих овдје драговољно свој труд. И свој иметак не поштедјех Бога ради и милости Свете Богородице. И обнових иза неко братство, као што се само дјело показује собом. Многи ми пакост чињаху, али Бог помоћник мени бјеше у сваком дјелу добром. И пишем на узнање служитељима црквеним, који послије мене служите Богу и Светој Богородици у Острогу, у студеној стијени.
    Топлоте ради Божије, да знате и ви и хришћани који послије мене будете, да купих Вељи До за дванаест и по гроша. И Спижића земљу у Добром Пољу, од пута до ријеке, и с јазом, за два гроша, а што је његово било под лозом, то је приложио цркви. И да сам купио Зануглицу од Милановића, од Раича и од Вумила за грош и букилу пшенице – бијаше пшеница скупа. И од Петра Живковића да сам купио Зануглицу за два гроша, а више да сам му дао, види Бог и Света Богородица.
    То све приложих и дадох цркви у Острогу за исхрану и утјеху братији. Тамо гдје ми је други труд и иметак, који приложих и дадох за своју душу од своје усрдности, ту нека је заједно и ово вишеписано. Све предадох у руке Вишњег Бога и Светој Богородици.

    Aнатемa:

    Купих Вељи До и све Владовића и Зануглице. Бог је свједок. И ко би покушао да нешто отме од манастира, отео Господ Бог таквом разоритељу његов дом, кућу, и стоку са синовима и сав његов иметак да му Господ Бог затре и распе одједном у вјекове. Амин.
    Да његов дом настрада у вјекове. Амин

    https://vaseljenska.net/2019/12/30/zavjestajno-pismo-svetog-vasilija-ostroskog-iz-1665-66-godine/

  4. Фарса…Одлучити од причешћа црногорске безбожнике и комунисте, непријатеље свете Цркве????

Оставите коментар