Протојереј-ставрофор Стојиљко Кајевић: Само жртве могу да опросте зло усташа

Десети учесник нашег виртуалног округлог стола „Српска култура сећања и Јасеновац – изазови и одговори“ био је протојереј др Стојиљко Н. Кајевић. Серијал припрема Владимир Димитријевић

Aутор: Сестра Марија, монахиња манастира Јасеновац

Уместо увода

С обзиром на чињеницу да се тема система јасеновачких логора и броја жртава у њима не тиче само појединих Срба, него целине нашег народа, и да је приликом обраде исте, веома важно имати у виду дијалошку природу потраге за истином, наш и ваш сајт се, са два питања (1. Какво је место Јасеновца у нашем историјском памћењу? 2. Шта мислите о најновијим полемикама око броја жртава у јасеновачком систему логора?) обратио низу интелектуалаца са молбом да на њих одговоре.

Понављамо: „Стање ствари“ неће улазити у личне полемике и надгорњавања, него ће високо држати заставу начелности и свесрпског интереса, подсећајући на основну чињеницу: Великомученички Јасеновац не треба да нас раздваја, него да нас, у Христу и Небеској Србији, спаја.

Протојереј-ставрофор др Стојиљко Н. Кајевић: Само жртве могу да опросте зло усташа

Протојереј др Стојиљко Н. Кајевић рођен је у селу Бањанима у Скопској Црној Гори од оца Недељка и мајке Стоје. Малу матуру дао је у Скопљу, а припадао је првој петоразредној генерацији призренских богослова. Дипломирао је на Богословском факултету СПЦ, а последипломске студије је имао на Институту Светог Сергија у Паризу. Докторирао је философију не Де Пол универзитету у Чикагу, где је био и ванредни професор. Тренутно је професор етике, философије и критичке теорије на Универзитету Луис у Илиноису. Аутор је низа књига: „Нестворена слобода / Порекло битија и порицања битија“, „Метафизика и илузија слободе“, „Свет без душе“, „Напад на Истину и Бога“, „Круг освете и правде“, итд. Члан је, између осталог, Америчког философског удружења, Асоцијације Вајтхед, Српске народне одбране итд.

Протојереј-ставрофор др Стојиљко Н. Кајевић (Извор: lokalis.rs)

О броју жртава усташког терора се зна све, али оно што је ужасно то је да усташе и њихови унуци преко демонског Запада и Рима (као и, на нашу несрећу, неки Срби) смањују број на пола или још више. Авро Манхатан, као што и сами знате, у књизи „Католички терор“, тврди да је најмање 850 хиљада Срба побијено од усташа. Поштен католик, Виктор Новак, исто тако наводи да је само у Јасеновцу побијено на најзверскији начин од 550 до 600 хиљада људи. Др Срђа Трифковић, који је писао докторску тезу на ово питање, износи доста детаља о свему. Академик Василије Крестић зна и има храброст да каже тачан или приближно тачан број. Моје је мишљење да народ који, у име неке хришћанске вере, али суштински из демонске мржње убија, коље, чак и децу у мајчиној утроби, није народ, нити су у питању животиње које раде по инстинкту, већ нешто што се не памти у историји рода људског – то су усташе; и сви они који деле њихову сатанску мржњу у име неописивог демонизма, не могу да припадају цивилизованом свету.

Чак ни тачан број није толико битан када неко коље једно или неколико деце. Зна се да су усташе и њихови безбожни фратри клали све што су могли. Трагедија је што такозвани цивилизовани Запад покушава да грозну истину о злоделима усташа-Хрвата или избрише или смањи што више може. Не може Католичка црква да буде хришћанска установа док не осуди, јасно и гласно усташки-католички злочин, и изјави искрено покајање и затражи молитве за помиловање. Али, нико од нас, па ни блаженоупокојени патријарх Павле, не може да опрости зло усташа до само они којима је зло учињено, како каже Достојевски. То значи да само на Страшном суду васкрсли мученици могу да опросте злочинцима.

Владимир Димитријевић

Прочитајте још



Категорије:Лаки одговори на тешка питања

Ознаке:, , ,

4 replies

  1. Интересантно је што Вељко Ђурић Мишина ћути. Овај серијал је прави одговор њему и оном научнику у покушају Ћулибрку.

    Свиђа ми се

  2. Десети, достојни и часни сабеседник живе, истините речи Непребола и Памћења… Десет заповести Мученика Јасеновачких утиснутих у дигиталну меморабилију као у таблицу, десет заповести како да их памтимо, како да им се молимо, како за Њих да се молимо, да се покајемо и окајемо како, ми, кукавни сведоци своје недораслости, ми, недостојни потомци Њихова Великомученичког страдања и патње… Да нас барем ова удесетостручена реч, ово декаптих слово и писмено, удостоји да станемо иза ње и сведочимо исту…

    Свиђа ми се

  3. Као обични смртник како се то вели у нашем народу, питам себе; како је могуће опростити грехе грешнику? Па веле покајао се, и шта онда? Да ли су греси били исправљени? Да ли се је, и једна жртва Јасенивца или било којег другог места дешавања екзикуције вратила у живот? Ко је онај што има ту моћ, да може нешто тако опростити? По мени да опрост не постоји, злодело се не може опростити, о њемо можемо говорити, слагати или спорити се. Шта је оно што треба да учинимо, да се морија планетом устави, изкорени…то је право питање за све нас? Толика количина не одговорности човека на прам Креацији, Креатору просто је не јасна, не разумљива, није у нашем домету, не знам да ли је довољно рећи да смо не дорасли или што већ? Док је човекова идеја; правда и право… писано његовом руком, над природним законом неће бити боље, нити ћемо имати прилику разрешити проблематко са самим сбом! А са опстати???

    Свиђа ми се

  4. Vidim da cenjenog protojereja niko nije obavestio da je Srđa Trifković sada među izdajnicima.

    Свиђа ми се

Пошаљите коментар

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s