Протођакон Владимир Василик: Пад Константинопоља и његовог првојерарха

Постоји Црква, а постоје и псеудоцркве, између осталих и Римокатоличка, изјавио је за Руску народну линију протођакон Владимир Василик

Владимир Василник (Фото: Саборник србско-руски)

Напомена уредништва Саборника: Поштовани читаоци, преносимо текст са братског сајта РНЛ протођакона доктора Владимира Василика о новим сведочанствима отпадија Патријарха Вартоломеја који по налогу западних центара моћи разара свето Православље. Онима, којих ће вероватно бити, који би критиковали текст оца Владимира као исувише оштар, предлажемо да пре тога прочитају ниже наведене речи светог србског златоустог владике Николаја: „Не мислите да сам ја дошао да донесем мир на земљу; нијесам дошао да донесем мир него мач. Тако је рекао Господ. Читај као да је речено: нисам дошао да измирим истину и лаж, мудрост и глупост, добро и зло, правду и насиље, скотство и човечност, невиност и разврат, Бога и мамона; него сам донео мач да расечем и одвојим једно од другога, да се не мешају“.

* * *

Патријарх Вартоломеј је изјавио о неопходности „правног екуменизма“ и „богословског дијалога“ мећу православним и римокатолицима…

После Божанствене литургије од 30. новембра, на празник светог Андреја Првозваног, Првојерарх Константинопољске Цркве Вартоломеј обратио се представницима Ватикана, који су узели учешће у свечаности на Фанару, саопштавају Новости Ватикана.

Патријарх Вартоломеј је цитирао речи Франциска: „Канонско право – то није само помоћ у екуменистичком дијалогу, него и његова суштинска димензија“.

Позивајући се на читање Јеванђеља по Јовану које се чуло за време Литургије – о позиву два брата Петра и Андреја – Патријарх Вартоломеј је истакао да су „тесне везе између наше две Цркве-сестре, а такође призив за заједничко хришћанско сведочење у свету и преношењу Јеванђеља до свих крајева земље“.

Патријарх је цитирао једног од својих омиљених аутора – Георгија Флоровског, који је тврдио да сви хришћани „припадају једном духовном пространству“. Исток и Запад се не смеју сматрати као две одвојене јединице, пошто имају заједничку прошлост, пошто се зидају на заједничкој традицији, „постепено деформисаној и растрзаној“. Сећање на заједничко наслеђе и свест о трагедији наше раздељености – подвукао је Патријарх Вартоломеј – представља импулс како би се и даље предузимали напори ради успостављања изгубљеног јединства.

Потом се првојерарх зауставио на појму правног екуменизма, истакавши улогу црквених канона и других нормативних црквених докумената у тражењу сагласности.

Према његовом мишљењу правни екуменизам је неодвојив од богословског дијалога, који се до данас сматра главним аспектом дијалога међу црквама. Поред правног екуменизма, екуменистички дијалог пролази такође и кроз екуменизам светих, додао је Патријарх Вартоломеј, поново изразивши признање Франциску за предају честице моштију светог апостола Петра на поклон Константинопољској Цркви. „Тај дар од нашег брата папе Франциска, – рекао је Патријарх – постао је нова прекретница на путу зближавања“.

Речи Патријарха Вартоломеја прокоментарисао је у телефонском интервјуу за „Руску Народну Линију“ магистар филолошких наука, доктор историјских наука, магистар богословља, професор Института за историју Петроградског државног универзитета, члан Синодалне богослужбене комисије РПЦ, протођакон Владимир Василик:

Тешко је Патријарха Вартоломеја осумњичити за канонско незнање и непознавање светих канона. Он је писмен човек. Дакле, ми имамо посла са правним и информационим цинизмом. Сви писмени православни људи знају шта говоре свети канони по питању молитвеног општења са свима који не припадају Једној Светој Саборној и Апостолској Православној Цркви.

Протођакон Др Владимир Василик (други здесна) на једној од трибина у Србији говори о књизи Свети Цар (Фото: Саборник србско-руски)

Епископ или презвитер, или ђакон, који се само буде молио са јеретицима, да буде одлучен. Ако им дозволи да било како дејствују као служитељи Цркве: да буде рашчињен.

Онај епископ, или презвитер, који не хули на крштење које врше јеретици, него га признаје или прима од њих приношења за жртву, да се рашчини, зато што не може бити сагласности између Христа и Велијара и никаквог удела верног са неверним.

Ова апостолска правила ни један Сабор није укинуо. Сам Патријарх Вартоломеј није ни помињао укидање тих канона. Из тога следи да он признаје њихову власт и потпада под њихово дејство све до његовог покајања.

Овде се нема о чему говорити. У овом случају геополитичко расуђивање представља истински говороблуд. Какав Запад? Какав Исток? Ако у Сибиру, па чак и на Далеком Истоку постоје католичке парохије. Између осталог, католици су ратовали за сабор у Благовешћенску. На Далеком Истоку Филипини су католичка земља. А на крајњем Западу Британија и Ирска имају довољан број католичких парохија. Свет се променио. И није на нама да размишљамо на начин доктрине Киплинга:

О, Запад је Запад,
Исток је Исток,
и са свог места они неће отићи,
Док не стигне Небо са Земљом
на Страшни Господњи суд.

Међутим, постоји Истина и постоји лаж. Постоји Православље и постоји његова унакаженост. И постоји Црква, а постоје и псеудоцркве, између осталих и Римокатоличка, која све више и више деградира у правцу отвореног неопаганизма. Посебно после скандалозне молитве папе Франциска и његовог епископа паганској Јужно-Афричкој богињи, о чему смо писали. И ако таквог човека Патријарх Вартоломеј сматра својим братом по вери, то значи да ни он сам није далеко отишао од сличног паганизма. Патријарх Вартоломеј, називајући Франциска својим братом, сведочи о свом једномислију и једнодушју са њим. У том смислу, чак и да није дошло до раскола између РПЦ и Фанара у вези украјинског питања, које представља само посебан случај разбојничке и антихришћанске политике Константинопоља, ја бих био обазрив по питању причешћивања са тим човеком из исте Чаше.

Ситуација је страшна. Као што је својевремено рекао архиепископ Лука (Војно-Јасеницки) поводом једног епископа обновљенца: „На Високо место је залегао дивљи вепар и разара виноград Господњи“.

Узгред, Константинопољ је у оно време озбиљно кокетирао са обновљенцима.

На месту светих Константинопољских Патријарха, који су са изузетком неких јеретика-унијата, све до ХХ века сви анатемисали латинску јерес, међу њима и свети Патријарх Генадиј, аутор низа антилатинских дела. Не могу да схватим са каквим очима се моли Патријарх Вартоломеј у недељу светог Григорија Паламе. Он је отворено говорио латинима: „Ви никада нећете бити у Цркви док будете исповедали да Дух Свети исходи од Сина“. Такође, можемо се сетити и светог Теофилакта Бугарског, који је тумачио Свето Писмо, као и многих других.

Да ли је могућ екуменизам светих у случају Зографских мученика, који су 1276. године пострадали од унијата, живи спаљени у кули манастира Зограф и 13 кипарских мученика, кажњених од стране латина због одбијања да признају латинску мису?

Да ли је могућ екуменизам светих у случају свештеномученика Исидора Јурјевског, замученог заједно са својим парохијанима 1470. године.

На крају, да ли је могућ екуменизам светих у случају са Јасеновачким мученицима које су немилосрдно клали римокатолици, у том смислу и католички монаси и свештеници?

Уколико Патријарх Вартоломеј каже да је екуменизам светих могућ, то он разобличава самог себе и своју спржену савест. Зато што његова реч сведочи о најдубљем духовно-моралном и канонском паду Константинопољске катедре и њеног, да га тако назовемо, предстојатеља.

Са руског посрбио: Саборник србско-руски

Руски изворник: Руска Народна Линија, 10.12.2019

Опрема: Стање ствари

(Саборник србско-руски, 10. 12. 2019)



Категорије:Преносимо

Ознаке:, , , , ,

Пошаљите коментар

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s