Нема разлога да будемо фасцинирани силама зла. И најстрашнији демони дрхте пред Богом
Христос изгони демоне
Поново долази на ред једна од најпознатијих и најузбудљивијих прича из Новог Завета.
Прича о томе како је Христос изгнао зле духове из бесомучног човека у крдо свиња које су затим јурнуле са литице и подавиле се у језеру.
Мученом човеку годинама ништа није могло да помогне. Везивали су га ланцима да се не повреди, а он је, ван себе, бесовском снагом кидао ланце бежао, живео по гробљима и лутао го по пустињи, повређујући се и страдајући.
Демони одмах препознају Бога. Јасније него што га препознају људи. Бесомучни кад угледа Христа баца му се пред ноге. Из њега говоре зли дуси и моле Бога да их не баци у бездан, него да их пусти у оближње крдо свиња. Знају да им неће допустити да пређу у другог човека.
Христос им допусти да пређу у свиње. Али свиње јурну право у језеро и подаве се.
Кад људи из Гадаре виде шта се догодило, иако виде и излеченог мученика код Христових ногу, моле Христа да оде из њиховог краја. Нешто уплашени од Христове натприродне силе, нешто због штете коју су претрпели дављењем њихових свиња. Имовина и одржање постојећег стања су им важнији од излечења мученог човека. Као што би то многима уосталом било и данас, ако не и у већој мери.
Христос испуњава њихову жељу и одлази од њих.
Излечени човек жели са Христом, али му Он даје задатак да остане у Гадари и својим примером сведочи о сили коју Бог има над злим дусима.
Шта нам остаје после ове узбудљиве причео догађају од пре скоро две хиљаде година?
Можда и ово, једноставно:
Нема разлога да будемо фасцинирани силама зла. И најстрашнији демони дрхте пред Богом.
Огромно је чудо човек, клица бескраја је у њему. Само у човеку има места и за Бога и за демоне, не и у осталим Божијим створењима.
Ако нам је имовина важнија од живота ближњег, ако се Христа више плашимо него што Га волимо – Христос ће нас напустити. У ствари, сами Га и удаљимо од себе да бисмо се позабавили оним што мислимо да нам је ближе и важније. Ближи нам постају зли дуси и од Бога и од човека.
Ко осети љубав, силу и благодат Божију има обавезу не само да се непрекидно захваљује Богу, већ и да својим примером сведочи људима.
Опрема: Стање ствари
(Фејсбук страница свештеника Ненада Илића)
Categories: Преносимо
Оставите коментар