Док се скривао у амбасади, Асанж је тврдио да су САД у тајности припремиле оптужницу против њега. Испоставило се да је био у праву
Фото: EPA-EFE/Bianca De Marchi
Оснивач „Викиликса” више се не суочава са шведском оптужницом за силовање, али друга правна битка, она од које је све време и страховао, још није ни почела.
Шведска је прекјуче (19. 11) одбацила оптужницу за сексуалне деликте против Џулијана Асанжа (48), али се он и даље у Америци суочава са 18 тачака оптужнице на основу закона против шпијунирања. Асанж у Лондону служи једногодишњу казну затвора због кршења условног пуштања на слободу, али његов прави проблем је амерички захтев за екстрадицију. Са шведским повлачењем, Британији је олакшан посао јер неће морати да одлучује између два екстрадициона захтева.
Тужиоци у Стокхолму су објавили да одустају због „застарелости доказа”, мада су нагласили да је жена која је поднела тужбу изнела поуздан и веродостојан исказ, преноси Би-Би-Си. После објављивања америчких дипломатских и војних депеша на „Викиликсу” 2010, у Шведској је једна жена оптужила Асанжа за силовање, а друга за сексуални напад. На основу скандинавске потернице, Асанж је касније ухапшен у Лондону, али и пуштен уз кауцију. Прекршивши правило условне слободе, затражио је азил у еквадорској амбасади, где је провео седам година док га влада из Кита у марту није избацила и предала британској полицији.
Шведски тужиоци су се први пут повукли 2017. зато што им осумњичени није био доступан. У мају су извадили случај из фиоке јер се са Асанжовим изласком из амбасаде појавила шанса да се ипак појави пред судом у Стокхолму. Могућност да и Шведска захтева испоручење отежавала је позицију британских власти јер је администрација Доналда Трампа већ тражила да Асанж буде „предат” Америци. Како је писао „Гардијан”, Лондон је био под притиском не само због очекивања две стране државе већ и због става острвске јавности да су америчке оптужбе исфабриковане и да само шведска молба има смисла. Ово је клизав терен за Вајтхол и због тога што британски закони забрањују испоручивање у земље са смртном казном, а Америка је једна од њих. Упркос забрани, Даунинг стрит је одобрио амерички захтев, али се и даље чека судска одлука.
Јелена Стевановић (Фото: Политика)
Под притиском је била и влада Стефана Левена, од које је Вашингтон очекивао да одустане од случаја и Асанжа пошаље у САД чак иако Аустралијанац прво буде испоручен Стокхолму. То није наилазило на добре реакције у делу шведског јавног мњења, које је веровало да не треба одбацити озбиљне оптужбе за силовање домаћих држављанки да би се удовољило америчким захтевима.
Покретач узбуњивачког сајта је од почетка негирао да је крив за сексуално насиље и поручивао да не би избегавао суд да се не плаши да ће бити послат у Америку чим крочи на шведско тло. Док се скривао у амбасади, тврдио је да су САД у тајности припремиле оптужницу против њега јер је на свом сајту објавио америчке државне тајне. Испоставило се да је био у праву. Чим му је влада Ленина Морена ускратила азил, амерички тужиоци су открили оптужницу која га, између осталог, терети за „заверу за упад у рачунаре америчке владе”. Осумњичен је да је некадашњу аналитичарку Пентагона Челси Менинг подстрекивао да му пошаље депеше, као и да је шифровао њихову преписку. Због узбуњивачког рада, Челси Менинг је осуђена на три и по деценије робије, али је изашла на слободу после седам година захваљујући помиловању тадашњег председника Барака Обаме.
Асанжови адвокати се пред судом у Лондону боре против тога да њихов клијент буде испоручен Вашингтону. Следеће саслушање поводом америчког захтева заказано је за фебруар иако је оснивач „Викиликса” тражио одлагање, тврдећи да му треба више времена да се припреми за супротстављање „суперсили са неограниченим ресурсима”.
Део наслова и опрема: Стање ствари
Categories: Преносимо
Оставите коментар