Мирослав Здравковић: Пад релативног значаја бивших југословенских република за српску робну размену

Бивше југословенске републике су највећи релативан значај за извоз имале у 2008, када су учествовале са 37% у укупном извозу и од те године се њихов удео смањује

Мирослав Здравковић (Фото: Медија центар Београд)

Пре 101 године формирана је Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца, преименована касније у Југославију (распаднута 1941-1945, са НДХ, окупираном Србијом и проширеним суседним земљама), па у ДФЈ, ФНРЈ, СФРЈ, СРЈ, СЦГ и од средине 2006. Србија је ослобођена (туђом вољом) сопствених заблуда. Рођен сам у СФРЈ и живео сам и у наредне две скраћенице, а деца су ми рођена у последњој: ћерка 2 месеца након њеног формирања, а син 7 месеци пре њеног краја. Сад сви у породици, Богу хвала, живимо у истој Србији, мада смо рођени у различитим скраћеницама.

Након високо интегрисаног тржишта СФРЈ, до 1990, дошло је до његовог распада, а затим и санкција УН које су ограничиле могућности за опоравак и раст привреде Србије у вишедеценијском периоду. Након санкција УН Србија је имала веома висок удео БиХ и Северне Македоније у робној размени, јер су предузетници из све три државе налазили интереса у међусобној трговини. Црна Гора је 2006. постала иностранство па је дотадашњи унутрашњи промет додао вредност нашој укупној спољној трговини.

До осамостаљивања Црне Горе, а иза 5. октобра 2000. године привредници из Словеније и Хрватске су добили тржиште Србије „на изволте“, па је прилив страних инвестиција из њих нагло растао, као и увоз робе. То је трајало до економске кризе из 2008, јер су се становници свих ових новоформираних држава задуживали и куповали робу из увоза, који је релативно постајао све јевтинији у односу на локалну производњу. Од тада је рационалност у избору утицала много више него језичка блискост, па је почео да расте значај других суседних земаља, Мађарске, Бугарске и Румуније, а и мало даљих земаља где је могуће пласирати производе из Србије или снабдети се јевтинијим од оних који су на српско тржиште дошли раније.

Бивше југословенске републике су највећи релативан значај за извоз имале у 2008, када су учествовале са 37% у укупном извозу и од те године се њихов удео смањује. Он је стабилизован у распону између 23,5% и 24,3% у претходних шест година, али не треба сумњати да ће наставити да се смањује. У периоду јануар-септембар 2019. њихов збирни удео смањен је на 22,9%. Пад релативног удела последица је споријег раста извоза у ове земље, 2,2 пута за 13 година, у односу на извоз у друге земље, који је повећан 3,7 пута. Међу бившим југословенским републикама најмање је повећан извоз у Црну Гору (за 56%), а највише у Словенију и Хрватску, готово идентичних 2,9 пута. У истом периоду извоз у Румунију повећан је 6,9 пута, у Бугарску 5 пута, Словачку 9,4 пута, Чешку 6,7 пута, Турску 8,2 пута, САД 4 пута…

Код увоза је пад релативног значаја бивших југословенских република био мањи, а услед чињенице да је њихов удео у укупном био само 10,1% у 2006, те је снижен на минималних 8,8% у 2018. У периоду јануар-септембар 2019. збирни удео бивших југословенских република додатно је смањен на 8,5%. Увоз је, у периоду посматрања повећан за 109%, у чему из бивших југословенских република за 82,2%, а из осталих земаља за 112%. Надпросечан раст био је из Словеније (+132,1%) и БиХ (+112,2%), испод просечан из Хрватске (+87,3%) и Северне Македоније (+43,3%), а из Црне Горе је преполовљен. Пад увоза из Црне Горе последица је пада производње алуминијума, гвожђа и челика у Подгорици и Никшићу.

Највећу релативну промену у увозу представља пад релативног значаја Руске Федерације чији је удео у укупном увозу смањен са 16,3% у 2006. на 7,9% у 2018. Сада је повећан на 8,7%, у периоду јануар-септембар, али би даљи раст удела требало да буде последица раста увоза индустријских производа из Русије, а не раста цена нафте и гаса. У протеклих 13 година Србија је остварила дефицит у робној размени од 70,4 милијарди евра. Он је био резултат суфицита у трговини са бившим југословенским републикама вредног 15,1 милијарди евра и дефицита у трговини са осталим земљама у износу од 85,5 милијарди евра.

Опрема: Стање ствари

(Макроекономија, 10. 11. 2019)



Категорије:Преносимо

Ознаке:, , , , , , , ,

Пошаљите коментар

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s