Бошко Мијатовић: Опет америчке санкције?

Те америчке санкције се заводе купцима руског оружја (и) у трећим земљама, што је чист безобразлук

Бошко Мијатовић (Фото: Медија центар) 

Током последњих дана тема евентуалних америчких санкција Србији због набавки руског наоружања добија на интензитету. Прво је амерички изасланик за Балкан Метју Палмер изјавио да ова набавка „доноси ризик” америчких санкција Србији, а према тзв. CAATSA закону којим се предвиђају санкције за оне који купују руско оружје у целом свету. Циљ закона је да наплаши потенцијалне купце санкцијама и тако нанесе штету руској индустрији наоружања, односно Русији, а и да повећа продају америчког оружја. Затим је најављена посета америчког чиновника Зарзецког који је надлежан за надзор над овим типом санкција, с тим да, очигледно, жели да сазна шта Србија заиста намерава, а и да обавести српске власти о евентуалним последицама. Дачићево уверење из данашњег разговора са Зарзецким да санкција неће бити је сасвим неутемељено, јер чиновници његовог ранга ни о чему не одлучују,

Вучић је тим поводом рекао да Србија води одговорну политику и уверавао да грађани не треба да брину, што је уобичајено вучићевско замајавање избегавањем теме, док је Ивица Дачић сасвим глупо лагао да Србија не крши америчке санкције Русији, што би значило да не купује руско оружје, па да стога санкцијама Србији нема места. Да Србија купује систем Панцир (руско оружје) потврђују и Руси, пошто је ТАСС пренео изјаву руског званичника о испоруци система Панцир током следећих месеци, а у складу са већ потписним уговором.

Пошто се о овом послу навелико прича по медијима, изнећу овде пар занемарених ствари.

Прво о Панциру. То је руски вишецевни ракетни систем намењен противваздушној одбрани на краћим и средњим даљинама (до 45 км). Један комплет поседује контејнер са дванаест ракета и два топа од 30 мм, а поставља се на камионе. Ватром управља радар. Обично кошта 13-14 милиона евра.

Али, ми слабо шта знамо о одредбама уговора. У медијима се помиње набавка модела С1, који је оригинални модел из 1995. године. У међувремену су начињена унапређења изражена моделима С1М, СМ, С2 и слично, па је питање да ли Србија заиста купује најстарију верзију или се крије који је модел у питању. Друго, не зна се колико се комада Панцира купује, да ли само један или више, нити се зна колико ће све то да кошта и како ће да се плаћа (готовином, на кредит?). Све су то, свакако, војне тајне, мада не сумњам да ће Американци убрзо сазнати све ове и друге детаље.

Пар речи о тим америчким санкцијама. Оне се заводе купцима руског оружја (и) у трећим земљама, што је чист безобразлук: с којим правом се САД мешају у међусобне послове трећих лица или земаља који са САД немају везе? О овом америчком правном империјализму писао сам овде. Исто мисле и други: на пример, француски министар спољних послова изјавио је да су CAATSA санкције супротне међународном праву због свој екстериторијалног обухвата.

Ове санкције не погађају државе, већ правна и физичка лица која купују оружје и њихове шефове. Санкцијама се забрањује америчким фирмама да послују са фирмама купцима руског оружја под претњом кажњавања. На тај начин се практично затвара тржиште САД купцима руског оружја. Тако је у једином досадашњем случају санкционисана кинеска Дирекција за развој опреме Централне војне комисије и њен директор, а због куповине борбених авиона Сухој 35 и ракетних система С-400. Наравно, Кина се није осврнула на ове санкције, осим вербално, а циљ САД приликом њиховог увођења очигледно је било плашење осталих потенцијалних купаца. Али, ни то није успело: и поред отворених претњи санкцијама, Турска и Индија су купиле С-400, а САД су ћутале. Тиме се још једном показало да САД блефирају (о америчком блефирању писао сам овде), па је уверљивост ових претњи мала. Ипак, то не значи да неће, из педагошких разлога, увести санкције Србији кад већ не могу својим савезницима.

Више коментатора полаже наде у то што опрема није офанзивне, већ дефанзивне природе. Као, Панциром не угрожавамо ни САД ни друге земље из НАТО-а, па што би нам уводили санкције. Изгледа да не схватају америчку логику: САД (и НАТО) не желе јачање одбрамбених способности Србије, већ им свакако одговара да једна неутрална Србија буде војно немоћна. Зашто би, по њима, евентуално сутрашње прелетање војних авиона НАТО-а над Србијом било дочекано једним доста способним ракетним системом?

Са друге стране, Америка не би да гурне Вучића и Србију у наручје Русије, а то би се свакако могли лако догодити са санкцијама.

Вучић је овим заиграо оштру игру са САД. Надам се да је добро промислио.

Опрема: Стање ствари

(Србија и свет, 8. 11. 2019)

Advertisements


Категорије:Преносимо

Ознаке:, , ,

Пошаљите коментар

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s