Свештеник Душан Михајловић: Протести становништва у Чилеу не јењавају

Већ седми дан трају демонстрације незадовољних становника Чилеа, праћени насиљем на улицама, пљачкама и паљевинама

Демонстранти у Сантјагу, 23. октобра, шестог узастопног дана трајања протеста. (Фото: Pablo Vera/AFP)

До пре само недељу дана Чиле је важио за једну (ако не и једину) од најстабилнијих земаља на латиноамеричком континенту. Преседник Себастијан Пињера је сасвим недавно изјавио да је Чиле „оаза мира и стабилности“ у односу на практично све државе у окружењу. Аргентина, Перу, Еквадор, и већина осталих, преживљавају економске, политичке и социјалне турбуленције, које никако да се превазиђу, док у Чилеу већ скоро три деценије влада мир, политичка стабилност и стални економски раст, који је тек последњих неколико година смањен на 3-4 процената годишње. Успеси чилеанског друштва и привреде виде се голим оком, довољно је прошетати престоницом ове земље, и одмах падају у очи изврсна саобраћајна инфраструктура, чисте улице са мноштвом паркова на сваком кораку, уредне и естетски усклађене стамбене зграде у суседству са модерним пословним облакодерима, ексклузивни хотели највиших светских категорија, као и десетине шопинг центара, који су по величини у просеку два и више пута већи него, рецимо, новобеоградски центар „Ушће“… А најважније од свега, Сантјаго де Чиле је град у коме већим делом можете да се слободно шетате и осећате ништа мање сигурно него у центру Београда. Све то, наравно у мањој мери, односи се и на остале чилеанске градове.

Наравно, као и увек, постоји и друга страна те позитивне слике. Иако је Чиле постигао завидне резултате у економском развоју, ипак га нису мимоишле и оне „бољке“ и проблеми, типични за целу Латинску Америку – огромне социјалне и класне разлике, вапијући јаз у платама између богате мањине и релативно сиромашне већине, изузетно високи трошкови живота, који су у последњој деценији порасли за око 50 процената. Осим тога, дежурни проблем у Чилеу је образовање, које скоро да и не даје могућност онима који похађају државне бесплатне школе да стекну довољна знања да би се уписали на високе студије на најбољим универзитетима Чилеа, као и здравство и медицинско осигурање који су енормно скупи. Такође, у Чилеу постоји специфичан систем пензијског осигурања, који многи Чилеанци доживљавају као неправедан, а многи га доживљавају чак и као – пљачкашки.

Нереди у Чилеу (Фото: Ал џазира)

Без обзира на све минусе, живот је текао својим нормалним током до прошлог петка поподне, када као да је све експлодирало. Повод је био релативно мизеран – повећање цене вожње у метроу од тридесет пезоса (амерички долар вреди око 700 чилеанских пезоса), и то само у време најинтензивнијег саобраћаја. „Незадовољни студенти“, како се у почетку мислило, бесни због повећања цена, на неки невероватно усклађен и професионалан начин, у рекордном року и истовремено, запалили су више од двадесет станица метроа, а такође и неколико пословних зграда, међу њима и централу „Енела“, једне од главних компанија за снабдевање струјом у Чилеу (?!). То је довело до сукоба са полицијом, а ниво насиља је убрзо достигао толике размере, да је председник Пињера позвао у помоћ армију, а следећег дана је ступио на снагу полицијски час. Од тада па све до данашњег дана (петак, 25.10.), протести не јењавају, чак и поред тога што је спорна одлука о повећању цене превоза укинута већ трећег дана протеста. На улицама у центру влада хаос, опљачкан и запаљен је велики број супермаркета као и приватних радњи и бакалница, уништено је око педесет градских аутобуса, 48 станица метроа (иначе градски метро Сантјага се сматрао као најбољи и најлепши у целој Латинској Америци), а оружане пљачке су почеле да се шире и на приватне станове и куће, тако да су становници угрожених рејона почели да се самоорганизују и праве барикаде у намери да спрече нападе на своје домове, као и на последње прехрамбене продавнице које су преостале. Полицијски час је и даље на снази, већина великих супермаркета и шопинг молова је затворена, отказане су све велике културне манифестације, спортски догађаји итд. Укратко, живот у седмомилионском граду је скоро паралисан, а протести су се, у међувремену, раширили и на остале веће градове у Чилеу. По званичним информацијама, до петка је у целој земљи у сукобима са полицијом и војском смртно страдало 18 особа.

У среду је председник Пињера изашао пред грађане Чилеа са пакетом социјалних мера који су изгледали доста импресивно; повећање минималне плате са 250.000 на 350.000 пезоса (434 евра), повећање минималних пензија за двадесет процената, повећање пореза на плате за оне који зарађују више од 8 милиона пезоса на 40 процената, смањење цена на лекове, прегршт разних мера везаних за побољшање положаја деце, самохраних мајки, пензионера, особа са најнижим примањима итд.

При том, председник се извинио својим грађанима за то, што проблеми који притискају многе слојеве становништва нису раније примећени, нити се на њих реаговало онако како је требало. Све то је изгледало као један веома позитиван корак од стране владе, којим је показала да жели мир и показује спремност на дијалог са свим представницима опозиције. Што се тиче захтева да се војска уклони са улица и укине полицијски час, председник је одговорио да ће то учинити тек тада, када се за то стекну услови, то јест када буде обезбеђена потпуна сигурност на улицама. Изгледало је да су се стекли сви услови за мирно разрешење проблема, и да ће ускоро све да се врати у мирне токове.

Фото: Ројтерс

Међутим, десило се управо супротно. Пружену руку председника Пињере и његове владе, једни, већином десничари, доживели су као испољавање слабости и неодлучности да се иде до краја у борби са вандалима на улицама, а други, левичари, као шансу да се са захтевима иде још даље и, у случају пада владе, домогну власти. Следећег дана протести су још појачани, и утисак је да се више нико ни не сећа због чега су почели. Сада су већ на реду захтеви за променом власти и оставком председника Пињере. На питање, ко би требало да замени владу и председника, нико на улици нема одговора… Истовремено са протестима, на социјалним мрежама се појавило неколико младих људи, који објашњавају како је у Чилеу на власти, ни мање ни више, него диктатура „пиночиста“, како је то бесправно и експлоататорско друштво, и како је време да се устане у одбрану „обесправљеног чилеанског народа“. Отприлике то исто изјављује и председник Венецуеле, Николас Мадуро, чијих је већ скоро пола милиона грађана нашло у Чилеу уточиште од глади и насиља у својој отаџбини, Венецуели.

Ових дана чилеанско друштво је у великој дилеми; како се односити према актуелним догађајима и да ли незадовољство због одређених неправди у друштву може да оправда физичко насиље, пљачке, уништавање приватне својине и, најважније, градске инфраструктуре и транспортних средстава, која, на крају крајева, треба да служе тим истим незадовољним грађанима? Ко ће сада да плати десетине уништених возила, зграда, продавница и станица метроа? Тренутно, од шест линија метроа, раде само три, и то не у потпуности. У граду су огромне гужве, а због насиља, велика већина градских служби, медицинских установа итд, или не ради, или ради само неколико сати дневно.

Фото: France24

Неки мисле да је на делу, у ствари, у многим земљама света већ опробани механизам обојених револуција, као и да се организатори целе „операције“ налазе у иностранству. На то указује, невероватна координација и професионализам реализатора протеста, који спретно усмеравају акције час у једном, час у другом делу града, немилосрдно уништавају све оно што је кључно за нормално функционисање живота у земљи, и који су, корак по корак, неосетно за учеснике демонстрација, у року од неколико дана променили агенду протеста – од захтева за враћање цена за превоз, до захтева за смену председника и потпуну промену власти, која је, узгред буди речено, пре две године на легалним изборима дошла на власт. Уз то, додајмо и то, да је актуелном председнику Себастијану Пињери ово већ други председнички мандат. Оба пута је на тај положај дошао после свенародног гласања.

Како ће се ситуација даље развијати нико не може да предвиди, али су процене већином песимистичке. После одбијених предлога председника и владе, тешко је очекивати смиривање ситуације. У сваком случају, све што се догађа изазвало је шок у свим структурама власти, нико ни у сну није могао да предвиди да се овакве ствари могу десити у држави коју су многи називали „Швајцарском“ Латинске Америке. У том смислу, илустративан је коментар једног од водећих новинара канала Блумберг: „Ако се десило у Чилеу, то значи да може да се деси у било којој држави на свету!“

Специјално за Стање ствари из Сантјага
јереј Душан Михајловић,
старешина парохије Св. Николаја Жичког у Сантјаго де Чилеу

Advertisements


Категорије:Светске ствари

Ознаке:, , , ,

1 reply

  1. Dr. Salvador Allende y Quilapayun

    Свиђа ми се

Пошаљите коментар

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s