Владика Григорије: Тачно видим да католици и протестанти имају оно што ми немамо

Католици и протестанти имају организацију, озбиљан прогресиван приступ, излазак проблемима у сусрет, акценат на добротворну, друштвену, културну дјелатност, рекао владика Григорије

Епископ Григорије (Фото: Дојче веле)

„Будућност Босне и Херцеговине видим у ономе у чему је била најљепша њена прошлост. То је поштовање комшије, другог човјека. Поштовање Бајрама, једнако као и Божића. То је звање комшије на Бајрам, на Ускрс или Васкрс. То је била Босна и Херцеговина увијек. То је тамо рађало велике писце као што су Иво Андрић и Меша Селимовић. Богатство у различитости је то рађало. Послије свих ових ратова то што причам изгледа усиљено, али ја у то дубоку вјерујем и увијек сам у то вјеровао. Мислим да тамо стварно живе најбољи људи.”

„Сјећам се из детињства, у БиХ се раније никада нисмо дијелили на Србе, Хрвате и Бошњаке као данас. Него смо се дијелили на суптилан и доста уважавајући начин на православце, муслимане и католике. У новије вријеме је дошло до национализма, али отприлике јер тамо каснимо за сто или 150 година. Оно што се у Европи дешавало у 19. вијеку, то се у Босни дешавало у наше дане. Зато је национализам на нивоу пренаглашености, али ће, као и сваки пут, проћи. Национализам је увијек примитивизам и из тога се мора изаћи.“

„Постојала је прича о плану ‘разграничења’, никада се ништа није јасно рекло, па не знам ни да ли тај план постоји“, каже о косовском проблему у интервјуу за Дојче веле владика Григорије. „Глупа је та теза да ћемо, када се разграничимо, живјети добро једни поред других. Не, ми не можемо да живимо једни поред других. И кад се разграничимо живјећемо једни са другима. Први сусјед је увијек учесник у нашем животу.“

Епископ диселдорфски и цијеле Њемачке је рекао да црква има „јасан и недвосмислен став о Косову и Метохији“. „Људи тамо морају бити заштићени и, без обзира што неко овако или онако тумачи косовски завјет, тај завјет схватам само као то да човјек треба да штити другог човјека.“

Владика је прокоментарисао и чињеницу да двадесет или тридесет година након ратова исте теме доминирају регионом. „Људи су увијек били паметни толико да се послије рата окрену животу. А сад се то стално подгријава и мислим да уопште не треба кривити народ за то. Него треба кривити оне који контролишу медије, а то су на Балкану политичари. Зато су толико важне борбе за медијску слободу.“

Службе на њемачком језику као шанса

Ове године се обиљежава педесет година епархије на чијем је челу од прошле године владика Григорије. У разговору за Дојче веле он је поновио да је затекао хаотично стање, посебно у погледу финансија. Српска православна црква – за разлику од руске, грчке или румунске – у Њемачкој нема статус „друштва капитала јавног права“ већ обичног удружења. Како каже владика, малтене као „риболовачко удружење“.

„Нема перманентног финансирања, него се живи од прилога народа“, каже он. „Са друге стране, не можемо запослити свештеника у Њемачкој као што можемо у Србији, без плате и осигурања. То је ствари компликовало код мојих претходника који су преносили начин рада из Србије овдје, а то није могуће. Зато је дошло до губљења тла под ногама.“

Владика је увјерен да ће, када епархија санира све проблеме, добити тај жељени статус у Њемачкој. „Наду ми даје што видим да имам с ким. Постоји народ, постоје добри свештеници, убудуће можемо имати још боље свештенике, боље образоване, спремније да говоре и њемачки и српски, да уче и знају теологију.“

Доласком Григорија на чело епархије службе се све више одржавају на њемачком језику. „Живимо у земљи у којој је њемачки главни језик. Ми већ имамо четири генерације људи овдје. Али то долази највише због тога што наша дјеца говоре њемачки као основни језик. А они су нам најважнији, они су будућност ове цркве и будућност нашег постојања овдје и уопште“, наводи Григорије.

Григорије службу на њемачком види као велику шансу и да се српска црква приближи другим православцима и хришћанима. „Тачно видим да католици и протестанти имају оно што ми немамо. Организацију, озбиљан прогресиван приступ, излазак проблемима у сусрет, акценат на добротворну, друштвену, културну дјелатност, на свеопшти живот. Они су увијек имали снажан утицај и давали животу своју ноту, а од тога примали нешто корисно за себе.“

Каже да из дубоке ране коју је оставио раскол католика и протестаната нешто може да се научи, јер људи данас у Њемачкој живе једни са другима: „Моје дубоко искуство је да ране, како наше личне, тако и свеопште, не морају увијек да буду смртоносне, већ и живоносне ако пустимо да кроз њих уђе благодат и милост Божија, уколико не правимо инфекције на ранама нашим ситничарењем и злобама.“

„Одговорност на сваком појединцу“

„Ми на Балкану имамо исту земљу као у Њемачкој – исте планине, ријеке и језера, можда немамо баш такве путеве мада видим да се граде и путеви. Имамо чак и законе, али их не спроводимо“, рекао је Григорије, цитирајући једног вјерника у Њемачкој који му је рекао: „Некад су људи ишли трбухом за крухом, а данас иду мозгом за достојанством.“

Људи који се селе у Њемачку „носе свој завичај у срцу, али покушавају да и овдје буду добри грађани, да буду добри људи и да буду, што је за мене као свештеника посебно важно, да буду хришћани у правом смислу те ријечи.“.

Владика је додао да је одговорност за дешавања у Србији „на власти и опозицији, на народу, на сваком појединцу“. „У Њемачкој постоји култура у којој се више плашимо да бацимо нешто кроз прозор аутомобила од грађана, него од власти и закона. Грађани ће нас први искритиковати. Док код нас се плашимо да ћемо добити батине од онога који је бацио нешто кроз прозор ако га опоменемо.“

Фото: Сербијан тајмс

Епископ Григорије је оцијенио да су односи државе Србије и Српске православне цркве већ годинама у силазној путањи. „Био сам уморан од тога да треба добро познавати неког министра или предсједника и да то одређује да ли ћеш остварити своја права. Један од хиљаду разлога што сам дошао у Њемачку је зато што хоћу да знам на шта имам право по закону, да то добијем, а да нипошто не добијем оно на шта немам право. Онда сам миран.“

„Хришћански етос“ Ангеле Меркел

Говорећи о доласку великог броја избјеглица што је тема која обузима Њемачку годинама, владика Григорије је оцијенио да је Ангела Меркел у одлучујућим тренуцима показала „хришћански етос“ који носи из породице. Помоћ избјеглицама сматра „дубоко хришћанским задатком, а не питањем хоћемо или нећемо. То једино може Њемачка, то не могу мале земље.“

„Страх од странаца увијек постоји и он је разумљив, али жица никада неће никоме помоћи. То доживљавам као слабост тих малих земаља, не замјерам им, али морамо да увидимо да је то слабост“, рекао је диселдорфски епископ.

„Њемачка је показала одговорност, Ангела Меркел је рекла ‘успјећемо’. Многи мисле да је то само ријеч, али то јесте добра воља – велики број људи је овдје нашао кров над главом, хљеб, топлоту, посао, живот и здравље, њихова дјеца иду у школу… из моје перспективе хришћанина и свештеника то је узвишено дјело.“

Владика Григорије ипак наглашава да постоји и одговорност миграната. „То говорим и нашим људима: морамо да учимо овај језик, да учимо културу, да покажемо да смо одговорни грађани, захвални што живимо у овој земљи. Такву одговорност треба да имају и људи који долазе из земаља које су источније од нас“, закључује он у разговору за Дојче веле.

Немања Рујевић, Иван Ђерковић

Опрема: Стање ствари

 (Дојче веле, 4. 10. 2019)

Advertisements


Категорије:Преносимо

Ознаке:, , , , , , ,

38 replies

  1. Паметан је човек овај отац Григорије, али његова склоност католичанству и протестантизму подсећа на Вучићеву. А јел му ко брани да се бави добротворном, културном или другом активношћу? Што не сагради неки дом за сирочад, народну кухињу, дом за бескућнике? И који то прогресивни приступ имају католици и протестанти и у погледу чега, којим то проблемима излазе у сусрет? Фразе, фразе и фразе. Садашњи квази-либерализам је производ управо католичанства и протестантизма, промовисање уништења традиционалне породице, промовисање ЛГБТ као напредне идеологије, урушавање нација и држава. Прогрес. ТРТ

    Свиђа ми се

  2. Како дивне мисли владико. Просто се лијепе за срца. Али у биству открива топлу воду, као да ми то не знамо и без њега.
    Звали смо ми нашу браћу или тачније разбраћу и на славу и на Божић. Али они почеше долазити и незвани и то са ножевима ….. Тамо где су долазили, данас су згаришта наших домова.Е па владико мислим да би ти више приличило место у Риму поред папе, него у СПЦ где нас, овако неуке, трујеш.
    ђуро

    Свиђа ми се

  3. @Стеван Вељовић
    Чиста 10-ка за коментар!
    Шта је чинио Свети Сава, по том питању?
    Све што је по Богу и Људима, осим “промовисање ЛГБТ као напредне
    идеологије, урушавање нација и држава. Прогрес. ТРТ“!
    “СЛУЖБЕ НА ЊЕМАЧКОМ ЈЕЗИКУ КАО ШАНСА“?!
    За кога и због чега?
    Ко се одриче језика матерњег, одриче се и Духа Отачкога!
    Каква је то шанса за Србе?
    Што пре да забораве србски/црквенословенски, а Немци
    још боље да овладају “немачким“?!
    Служба на “њемачком“, може само да повећа број “верника“,
    што аутоматски значи и већи прилог, али да католике или
    протестанте преведе у Православље, то је мало теже!
    Германи су такви: цене онога ко је доследан себи, држи
    до себе, своје историје, културе, вере… – не одстпа
    ни за јоту, а не некога који ће да им ласка и подилази
    одрицањем од свог, Православног богослужбеног и матерњег
    језика.
    Драган Славнић

    Свиђа ми се

  4. Kod ovog crkvenog velikodostojnika je sve naopako.Sce se detinjstva gde se niko nije delio na Srbe,katolike,muslimane….Pa normalno kada te roditelji nisu ucili,ali zato katolici i muslimani su svoju decu ucili ko su i sta su, i to ovde u Srbiji,a kamo li u drugim republikama.Znam iz licnog iskustva jer mi je zena katolkinja.O sluzbi na nemackom jeziku je zaista suludo govoriti.Kome mi to sluzimo preosvesteni Grigorije?

    Свиђа ми се

  5. Кад су католици толико хумани што папа не прикупи све те избеглице у Ватикан.
    Уводиш литургију на немачком, коме и за кога, е мој несрећни владико.

    Свиђа ми се

  6. Барон Gregor fon Varesch је избор окупатора и Fanara за патријарха дубоке окупације Србије!

    После наздрављања* одласку патријарха Иринеја са овога света барон Gregor је за 20-годишњицу свог епископског рукоположења засукао по швапски рукаве, и бацио се у самопромоцију и самопрепоруку окупаторима да је и Вучича оставио у тим дисциплинама иза себе.

    *) код Максима у Калифорнији овог лета; он је за њих како кажу „деда Пантелија“, а за бившег епископа Атанасија Јевтича није ни патријарх

    Свиђа ми се

  7. Названа по Миловану Миловановићу улица, у Београду, колико има метара?

    Улица Сиве Матавуља у Новом Саду задња је на Телепу уз Дунавски насип.

    Кочић је, покој му часној души, умро у Београду за време Првог рата у Болници за сумашедше, онде изнад аутопута, преко пута Бипа. Гроб му се не зна.

    Болница Лаза Лазаревић у истој згради и сад постоји.

    „7. Кад бисте пак знали шта је то: Милост хоћу а не жртвоприношење, не
    бисте осуђивали невине.“

    „5. А друга падоше на каменита мјеста, гдје не бијаше много земље, и одмах изникоше, јер не бијаше земља дубока.

    6. И кад обасја сунце, увенуше; и будући да немаху жила, посахнуше.

    7. А друга падоше у трње, и нарасте трње и подави их.“

    (Св. Јеванђеље по Матеју 12:7,13:5-7)

    „Милост хоћу а не жртвоприношење…“

    чика Јова Змај,

    https://www.rastko.rs/rastkic/zmaj/jjovanovic-pevanija_c.html

    Мали Јова

    Мали Јова једио се
    што је тако мали,
    попео се на столицу
    па се, висок, хвали.

    Једио се мали Јова
    што нема бркова,
    нагарио науснице:
    „Сад сам чика Јова!“

    Мали Јова силом хтеде
    да је човек стари,
    па метнуо преко носа
    неке наочари.

    Од кудеље направио
    дугу седу браду,
    а огрно дедин прслук
    да га не познаду.

    П’ онда рече: „Поч ми дајте,
    ви, који сте мали!“
    А другови, кад видеше,
    сви га исмејали.

    Мали Јова покуњи се
    од срама и стида,
    а ево ти старог деде,
    па му прслук скида:

    „Доле, Јово, са столице,
    скидај наочари,
    утри брке, скини браду,
    ти још ниси стари!

    Свашта има своје време,
    онда лепо личи,
    што ј’ од Бога коме дато,
    нек се тиме дичи!“

    Пачија школа

    Свиђа ми се

  8. Vrijeme ti je da promeniš vjeru. Zaista ti nije mjesto među nama……

    Свиђа ми се

  9. Служба на немачком????

    Свиђа ми се

  10. Он је већ променио веру. Сад оће и нас.

    Свиђа ми се

  11. Владика је говорио за Глас Немачке…Својим домаћинима се обратио и то је урадио одлично, свакако изнад мојих очеквања. Не видим шта би могло да му се замери. Показао је завидан ниво политичке вештине и умешности, ако хоћете и домаћег васпитања… О догми нити је говорио, нити је у таквој врсти разговора томе било места…

    Свиђа ми се

  12. Кад ћемо престати да бирамо лење одбегле, збуњене сељаке и провинцијалце који се заносе светлима великог града да нас представљају у свету, поготово у Цркви нашој? Прво онај из породице Youtuber-ера, Илић, па Halloween lover Максим, па сад и овај LGBT/ protestant lover?! Боље би било да нам потомке по западу уче како да се врате кући; земља, шуме и села пуста чекају, БГД и НС пуни истих лењих одбеглих сељака. Нек буду мали пастири у служби нашег Великог Пастира, залутале овце и родитеље нек им врате кући.

    Свиђа ми се

  13. Глобалистичко-екуноместичка прича. Само не знам да ли је Григорије прича из заблуде или интереса. С обзиром на то да је интелигентан, биће да то ради из интереса. У сваком случају се његово дјеловање може сврстати под националну издају.

    Свиђа ми се

  14. Srpske crkve u inostranstvu treba preimenovati u Centri za srpski jezik i kulturu. Crkva pre svega ima apostolsku misiju da propoveda svim narodima.
    U skorijem intervjuu Žan Klod Larše je govorio o ovom problemu.

    Свиђа ми се

  15. @Jovan T У већини општина Лос Анђелеса миса се води искључиво на шпанском језику, за Chicano становништво, некадашње држављане Мексика. Тако да ова Ваша тежа о српском језику је смешна.

    Свиђа ми се

  16. Касно је за Молитву.Шта нам раде а дете више нисам,звечка је сам.Коментари су од старијих људи..паметни.

    Свиђа ми се

  17. „Ove su(pravoslavne crkve), nažalost, na Zapadu, potpuno okrenute prema svojim sunarodnicima i imaju etnocentričko shvatanje svoje funkcije. One, avaj, nemaju nikakvu apostolsku ni misionarsku delatnost u zemljama gde se nalaze. Kada nastupaju izvan svojih zajednica, to biva ili na ekumenističnim skupovima, gde se sve hrišćanske konfesije i sve vere nalaze na istom nivou i relativizirane su, ili u zvaničnim socijalnim okvirima, gde daju konformističke izjave, plitke i prazne, bez soli koju je Hristos tražio da stavimo u svoje reči.“
    Ž.K. Larše
    A evo i svedočanstva sveštenika iz S. Franciska
    „Jesu li ljudi u dijaspori bliži crkvi nego kada su u matici?
    Ja mislim da jesu. Zato što je crkva mesto gde se mogu okupiti i razgovarati svojim jezikom.“
    Pominje i da se služi na engleskom ali izgleda da Crkva u dijaspori ima prvenstveno kulturnu ulogu.
    Dajem vam i za pravo, možda sam preterao u svome sudu. Analizirajmo situaciju u svim našim crkvama van Srbije pa donesimo pravilan sud!
    Kakav je misionarski rad naše Crkve?

    Свиђа ми се

  18. Sada ce Gregorije da nam otpeva himnu Svetog Save na Nemackom.

    Свиђа ми се

  19. Коме иде на руку Литургија на немачком, само фанариотама, слуге фанариотске.

    Свиђа ми се

  20. Predlazem da se umesto skracenice SPC upotrebljava pun naziv: Srbska Pravoslavna Crkva, jer izgleda da su mnogi Srbi, cak i svestenici zaboravili znacenje svake od reci ponaosob. Time se mnoge dileme same od sebe resavaju, kako u Matici tako i u Dijaspori.

    Свиђа ми се

  21. @ Jovan T Мисионарски рад значи ненаметати се другима. Путовао сам по Северној и Јужној Америци и видео накараду коју су оставили католички и протестантски свештеници домородцима које су називали „дивљацима“. Папа никад није био црнац, азијат нити индијанац, о каквом онда универзалном Хришћанству причају западњаци? Господ дође људима кад је тражен, није на нашој Цркви да вуче друге за рукав или да их назива „дивљацима“ као што поменути урадише кроз 300 год „мисионарског рада“.

    Свиђа ми се

  22. Мучно!
    Колико је паписта у СПЦ?

    Свиђа ми се

  23. Колико?
    Све сами ученици и следбеници Атанасија и Амфилохија.

    Свиђа ми се

  24. Питајте Атанасија и Артемија.

    Свиђа ми се

  25. Владико, заборавио си да кажеш да католици и пртестанти немају толико издајника међу архијерејима колико их је код нас!

    Свиђа ми се

  26. Ovih stranih agenata u crkvi koliko hoćeš. Strašno.

    Свиђа ми се

  27. Није му без неке надимак „Гриша маринац“!

    Свиђа ми се

  28. Tuzno, ruzno I jasno.

    Свиђа ми се

  29. @Кобајаши

    Будите љубазни па оформите свој ник или профил да би сте учествовали у дискусији.
    Молио бих г. Уредника да спречи овакву појаву јер може да узрокује конфузију код других дискутаната на порталу.

    Свиђа ми се

  30. За коментатора са надимком Кобајаши

    Поштовани,
    Ми на сајту немамо обавезно регистровање и не можемо да спречимо да се неко „лажно представља“.

    У конкретном случају, коментатор је узео надимак @Кобајаши, што у принципу значи ЗА Кобајашија, или Кобајашију.

    Свиђа ми се

  31. за Уредника

    Кобајаши: Коментарише користећи свој WordPress.com налог.

    Мој ник је регистрован у Граватару који је упарен са Ворд Пресом а који је платформа вашег портала.
    Као што видите, имам и аватар тако да код мене нема грешке и свако ко користи мој ник је злонамеран.
    Поздрав

    Свиђа ми се

  32. „U Njemačkoj postoji kultura u kojoj se više plašimo da bacimo nešto kroz prozor automobila od građana, nego od vlasti i zakona. Građani će nas prvi iskritikovati. Dok kod nas se plašimo da ćemo dobiti batine od onoga koji je bacio nešto kroz prozor ako ga opomenemo.“ Vladika Grigorije

    Interestantno je ove reči uporediti sa smislom ovih reči od Aleksisa De Tokvila koji ih je zabeležio pošto je 1831. godine bio u Americi, u vreme kada ona još nije imala klasničnu policiju (imali su narodnu miliciju koju je činio svaki punoletni muškarac) jer je tada moralni zakon tih ljudi bio strožiji od krivičnog zakona:

    „Sredstva koja su na raspolaganju vlastima u Americi za otkrivanje zločina i gonjenje zločinca malobrojna su. Upravna policija ne postoji; pasoši su nepoznati. Krivična policija u Sjedinjenim Državama ne može se ni porediti s našom; osoblje javnog tužilaštva malobrojno je i nema uvek inicijativu u gonjenju; istraga je brza i usmena. Sumnjam, ipak, da u ikojoj zemlji zločin tako retko izbegne kaznu. Razlog je to što se svako smatra zainteresovan da pruži dokaze o zločinu i da se prestupnik uhvati. Za vreme mog boravka u Sjedinjenim Državama video sam kako su stanovnici jednog sreza, gde se desio težak zločin, sami od sebe obrazovali odbore u svrhu da gone krivca i predadu ga sudu. U Evropi, zločinac je nesrećnik koji se bori da spase glavu od organa vlasti; stanovništvo takoreći prisustvuje toj borbi. U Americi, on je neprijatelj ljudskog roda i ima protiv sebe celo čovečanstvo.“

    Ako je krivični zakon strožiji od moralnog zakona, tada nema ko iz vlasti da sprovodi krivični zakon a da se sam neće kupiti ili prodati jer vodi poreklo od tog istog naroda. Tako da zbog neodgovornog ponašanja vlasti ne treba samu vlast toliko kritikovati koliko raditi na reformi mentaliteta naroda iz koje je takav mentalitet vlasti sam proizašao.

    Свиђа ми се

  33. Поздрав и поштовање оцу Григорију !

    Већ дуже пратим његов хумани став, његов храбри хришћански отворен поглед на другог и другачијег. Ценим његове речи :

    “Оно што се у Европи дешавало у 19 вијеку, то се у Босни дешавало у наше дане . . . Национализам је увек примитивизам и из тога се мора изаћи”

    Можда су и њему у част београдски и загребачки хорови заједно певали „Свеноћно бденије” Сергеја Рахмањинова :

    http://www.politika.rs/scc/clanak/440130/Horovi-RTS-a-i-HRT-a-na-svecanom-zatvaranju

    Свиђа ми се

  34. Владика Григорије: Тачно видим да католици и протестанти имају оно што ми немамо
    ++++
    Баш лепо, кад тачно видиш.
    А када знаш и тачно видиш, онда ти је јасно и шта треба да урадиш.
    Видео је то и „ владика „ Андреј, духовно чедо од истог оца, бивши члан Митрополије црногорско-приморске.
    И отишао у загрљај својој духовној браћи и papi Franji.

    https://svetosavlje.org/vladika-andrej-vujisic-presao-u-rimokatolike/#comment-4350

    А ти, шта чекаш ? кончину “ деде Пантелије “ ?
    Или још ниси завршио задатке које си примио !

    Свиђа ми се

  35. @Deda Djole-Tata-Деда Ђоле
    Можда су и њему у част београдски и загребачки хорови заједно певали …………………..
    ++++
    Нису.
    Не воли, он ту врсту музике.
    На дан Светог Јована Крститеља, са својом браћом јеретицима у њиховом храму у Дубровнику, Григорије и његови недостојни свештеници нису на себи имали митру, камилавку, жезло, омофор, сакос и остала обиљежја православних свештеника који служе свету литургију, док је са друге стране бискуп Узинић остао вјеран традиционалној бискупској одјећи и носио црну мантију са љубичастим појасем (зингулум) и бискупском капицом (пилеоусом) на глави.

    Мису су пратили музичари са гитаром и другим инструментима, …………………

    Српски изроди и вероиздајници на римокатоличкој миси (фото)
    http://borbazaveru.info/content/view/10310/1/

    Свиђа ми се

  36. Кад нас отац Григорије подсећа да су наши православци, муслимани и католици живели у миру и поштовали различитост, ја га срдачно поздрављам и додајем да ће сутра, 22 окт 2019 у 18.00, у палати УНЕСКА у Паризу, генијални Емир Кустурица говорити на тему

    “КУЛТУРА И РАЗЛИЧИТОСТ”
    после чега наступа
    THE NO SMOKING ORCHESTRA

    Свиђа ми се

  37. „Сјећам се из детињства, у БиХ се раније никада нисмо дијелили на Србе, Хрвате и Бошњаке као данас.“
    Ajde? A šta ono beše 41-45, da nismo sanjali klanja, jame, logore? Ipak… jugoslovenština i komunjarizam su teške bolesti, teško se leče vladiko…

    Свиђа ми се

  38. Да се поштеном човеку приповраћа од толике љигавштине и удварања греху. Фуј!

    Свиђа ми се

Пошаљите коментар

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s