Радићемо на обнови Црногорске православне цркве, као неодвојивог дела црногорског државног и националног идентитета, стоји у предлогу новог програма ДПС-а
Мило Ђукановић (Фото: Слободна Босна)
Владајућа Демократска партија социјалиста (ДПС) залагаће се за обнову Црногорске православне цркве (ЦПЦ), наводи се у предлогу новог политичког програма те странке који ће бити усвојен на 8. Конгресу партије заказаном за 30. новембар, преноси Танјуг.
„Радићемо на обнови Црногорске православне цркве, као неодвојивог дела црногорског државног и националног идентитета. Наша је додатна обавеза снажење црногорског националног идентитета, који је највише на удару оних који својим патерналистичким приступима и негацијом црногорског националног и културног идентитета суштински негирају потребу постојања Црне Горе”, наводи се у предлогу програма у делу идентитета, који објављује „Побједа”.
У питању је значајна измена политичког програма ДПС-а када је у питању однос те странке према црквеном питању, имајући у виду да су на прошлом конгресу у свом политичком програму записали да се залажу за једну православну цркву у Црној Гори, преноси РТЦГ.
Идеју о једној православној цркви у Црној Гори последњих годину дана је заступао председник ДПС-а Мило Ђукановић, али је та иницијатива оштро критикована и одбачена од стране Митрополије црногорско-приморске Српске православне цркве.
У новом политичком програму ДПС-а подсећа се да је та партија у „снажењу црногорског државног и националног идентитета, направила неке важне кораке и допринела његовом утемељењу и дефинисању”.
„Ипак, остао је још један искорак којим ћемо исправити велику неправду учињену Црној Гори на почетку 20. века”, наводи се у предлогу програма који је упућен председницима свих општинских организација.
Наводи се да је та странка поборник принципа раздвојености државе и верских заједница.
Наслов и опрема: Стање ствари
Categories: Вести над вестима
Било би врло корисно ако би неко ко добро познаје стање у цркви (некадашњим деловима садашње СПЦ) на прегледан начин изнео какви су били међусобни организациони односи Београдске Митрополије, Карловачке (Митрополије?)и Црногорске православне цркве у периоду пре 1914 године. Јер – та три дела су функционисала у три одвојене државе… Да ли су ти делови пре 1914 године били сви аутокефални, имали неке заједничке органе, како су међусобно комуницирали, какви су им били међусобни хијерархијски односи? У другом делу тог текста би било потребно отворено изнети шта се са црквом тачно догодило 1918 године, другим речима како су се, и на који начин та три дела ујединила (или била уједињена) у СПЦ и зашто је после тога било потребно да 1922 године Цариградска Патријаршија изда посебан томос о аутокефалији Српској Православној Цркви (http://srpskaenciklopedija.org/doku.php?id=%D0%BF%D0%B0%D1%82%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0%D1%80%D1%88%D0%B8%D1%98%D1%81%D0%BA%D0%B8_%D0%B8_%D1%81%D0%B8%D0%BD%D0%BE%D0%B4%D1%81%D0%BA%D0%B8_%D1%82%D0%BE%D0%BC%D0%BE%D1%81_1922 ) Тек после упознавања са тим чињеницама и детаљног прочитавања томоса, читаоци би могли да доносе своје закључке. Међутим, сигуран сам да не постоји шанса да неко то неутрално напише – а још мања да се то објави на увид широкој јавности. Отуд и ово садашње непрекидно пијачарско џапање које ће се у недоглед продужавати.