Синиша Павић: Јунак нашег доба уме да каже „не“

Ко су данас јунаци и какво је ово наше доба, Синиша Павић је говорио у емисији „Десет и по“ Радио Београда 1 коју уређује и води Ана Оташевић

Синиша Павић

У току је снимање нове серије „Јунаци нашег доба”, која ће пред крај године премијерно бити приказана на РТС-у. Продуцирају је „Телеком“ и „Кошутњак филм“, режира Миша Вукобратовић, а аутор текста је сценариста Синиша Павић.

Љермонтов је у истом наслову створио Печорина, првог сувишног човека у светској литератури. Ко је и какав је Ваш јунак у новој серији?

„За разлику од Печорина ови наши јунаци нису оно сто је Печорин – симбол некаквог изопаченог човека. Јунаци овог доба су онакви какво је и само доба. Доба има јунаке какве изнедри. Дакле данас бити јунак у добу у коме човек живи, значи бити способан да се као човек одупреш свему што га чини мање човеком – што га чини слабим, малодушним, човеком који не види перспективу, који нема воље да се одупре лошем и злу“, истиче познати сценариста.

Главни лик се зове Велимир Чичановић, а медији увелико спекулишу да ли је то нови Шурда или нови Моравац?

„То је било друго доба. Шурда је био човек једног доба које је давно прошло и које смо ми већ задржали само у сећању, а људи ако гледају данас Шурду виде да он не само да не прихвата било какав посао, као што се то данас од људи очекује, него он неће било какав посао – он бира. Дакле он чак није ни свестан за шта је способан. Ово је доба у коме тога више нема. Данас човек прихвата или не прихвата оно сто му се нуди, а нуди му се врло мало“, додаје Синиша Павић.

Како ће се Чичановић у томе снаћи?

„Чичановић је један од запуштених људи. Човек који је као млад био полетан, био је омиљен, био је човек за гледање, за љубав, за шармирање, био је човек у кога се могла заљубити свака девојка која има машту. Међутим, пошто се у њега заљубила таква девојка која је имала машту, живот који им се догодио – то је живот овога доба, а то значи доба које тражи мале људе. Доба које не тражи високу способност, високу образованост, надареност, које не трага за талентима. Напротив, доба које тражи људе малог формата, са којима се може лако манипулисати и управљати. Он се чини човеку који врши ту манипулацију врло погодним управо зато што му се чини да је човек без својстава, без своје воље, без кичме и без карактера“, каже саговорник Радио Београда.

Па добро, хоћемо ли га волети?

„Надам се да ћемо га волети јер се показује током серије да он није такав. Да га је време учинило таквим. Да га је учинило непрепознатљивим. Да је изгубио дивљење код своје супруге. Изгубио је оно својство које га је привукло њој. Дакле, код деце нема ауторитет. Све то он одједном, пробуђен некаквом људскошћу, у ситуацији да се тако изабран, не својом вољом, на места где треба да утиче на живот других људи, постепено мења. Показује да човек увек има избор. Да ли ће бити слепи послушник или ће бити човек који има своју вољу и који је способан да у одређеном тренутку каже НЕ, са свим последицама које то повлачи за собом. Дакле, он јесте јунак нашег времена, утолико што је на њега пао тај терет да изврши избор, што данас милиони људи немају прилике да учине или немају смелости“, објашњава Павић.

Са снимања серије „Јунаци нашег доба“

Познато је да публика воли и Ваше негативце. Они у Вашим серијама постају такође неодољиви. Хоће ли их бити и сад?

„У овој серији користићу лик Житомира – Житка, који увек има ту жабљу перспективу из које настоји да омогући себи да преживи доба које га снађе. То је један јако успео лик којега игра Брстина и мислим да ћемо га имати у овој серији. Имаћемо и Тику Шпица али имаћемо неке ликове какве нисам имао до сада у серији – то је неопходно“.

Гледаћемо Вашу серију премијерно после седам година. Имате ли осећај да ће бити хит? Хоће ли надмашити популарност Бољег живота, Беле лађе…?

„Ако будем водио рачуна о томе онда сам на лошем путу. Радећи серије никада нисам имао оптерећење да ли ће бити хит, да ли ће бити популарне. Док пишем, ја гледам да се то допадне оним људима за које знам да имају меру, укус, осећање за стил, живописности и животност једног текста. То су моја супруга Љиљана, то је мој син Владимир, то је мој уредник Слободан Терзић, мој кум и тако даље, који су образовани и имају истанчан естетски укус. Осим Слободана Терзића, они нису професионалци али су људи који знају шта је добро написано и шта носи у себи разлог зашто је написано. Кад су они задовољни осетим извесну мирноћу“, наводи сценариста Павић.

„Телевизија је медиј који не признаје никакве заслуге. Ви сте увек на почетку. Са сваком новом серијом ја сам увек био као на почетку. Мени Бољи живот ништа није помогао. Он ми је одмогао. Иако се то данас сматра нашом најуспешнијом серијом. Ја од њега нисам имао ништа осим невоље. Сваку следећу серију су поредили са Бољим животом. Мене су увек поредили са самим собом. Ја никада нисам имао прилике да се поредим са неком лошом серијом, него су увек поредили Срећне људе са Бољим животом, Породично благо са Срећним људима. Дакле, једно искуство од 70, 90 епизода које остави снажан утисак на гледаоца, ви са новом серијом покушавате да надмашите првом епизодом. Значи, већ прва епизода мора да испуни нека очекивања која сте ви створили претходним серијама. То није могуће. И онда увек имамо на почетку један опрез. На крају после 20 година кажу ‘Ово је било сјајно’„, признаје Павић.

Најављено је 20 епизода, али оставили сте могућност да ће их бити и више?

„Када сам почео да пишем ову серију, писао сам је без икакве намере да је снимим. Односно, имао сам намеру да је снимим, али потпуно равнодушан према томе да ли ће се снимити или не. То је врло чудно, али произлази из тога што сам ја доста тих телевизијских прича написао, па могу да сматрам да сам доста написао и да не морам да пишем нешто ако неће бити боље од претходног. Ово ће бити мало другачије од претходног. Надам се да ће бити у стилу мојих хумористичких комедија о којима се причају озбиљне ствари, са хумором са којим се зна више а не мање, који не заглупљује него бистри ум и онда, ако у томе успем можда бих се упустио у авантуру да то и продужим јер ова серија нема класичан крај. Она отвара нека питања и на крају та питања су знатно заплетенија и отворенија него на почетку“, каже на крају Синиша Павић.

Данашња продукција

„Данашња продукција је за мене врло необична и не разумем увек зашто се нешто снима, а зашто се нешто не снима. Да ли је увек иза жеље да се нешто снима стоји нешто вредно или да се само направе паре. Тако да нисам сигуран да ће се увек то догодити. Али догађало се досад увек“, наводи Павић

Докле је стигло снимање?

Снимање ће трајати још десетак дана, онда следи монтажа, па полагања тона, музике и тако даље.

За то је потребно још месец, до два месеца да се то финализује, напомиње сценариста.

Ана Оташевић

Опрема: Стање ствари

(РТС, 2. 9. 2019)

Послушајте још

Advertisements


Категорије:Преносимо

Ознаке:,

Пошаљите коментар

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s