Полемика Зорана Чворовића и еп. Атанасија Јевтића: Шта се у Уставу СПЦ (не) може „само мачку о реп” (2010)

Подсећамо на полемику о томе је ли еп. умировљени Атанасије (Јевтић) изрекао – сада већ чувену – реченицу „каноне само мачку о реп”

Извор: Kolektiv.me; монтажа: Стање ствари

Револуционарна, уместо правне свести

Елемент историјске нужности промена, којим се револуционарна свест најдиректније супротставља правној свести, најприсутнији је у ставовима једног умировљеног епископа СПЦ. Отпочео је реченицом: „у новој стварности каноне само мачку о реп”

Криза правне свести српског народа, која се, пре свега, испољава у функционисању српске државе, последица је вишедеценијског потирања правне свести њеном антитезом – револуционарном свешћу. Дуготрајни историјски процес разградње српске правне свести, који је истовремено најбољи показатељ дубине кризе националне свести, своје горке плодове даје ових дана у нашој најстаријој националној установи, СПЦ.

Тежина овог преседана огледа се у томе што је црквеноправни поредак у највећем свом делу непроменљив, а управо је конзервативност једно од основних обележја које правну свест разликује од револуционарне. Осим тога, криза правне свести у СПЦ има и ту специфичну тежину, зато што је реч о најстаријој српској правној установи, која је и у временима турског, аустријског и комунистичког безакоња успела да сачува узорну правну свест.

Да ће поступак поведен против владике Артемија бити рендген стања правне свести код појединих архијереја показала је већ прва одлука, којом му је Синод одузео управу над епархијом, иако је по Уставу СПЦ такву одлуку могао да донесе само Сабор.

Слутњу да оваква одлука није епизодни противуставни инцидент, већ формални израз унутрашњег интелектуалног и вредносног односа појединих епископа према начелу законитости, потврдио је убрзо својом изјавом један епископ. На питање да ли Сабор, као другостепени орган, може донети другачију одлуку од првостепене одлуке Синода, овај епископ, и сам члан Синода, одговорио је пред милионским гледалиштем да је тако нешто немогуће. Како је за чланове Синода поступак против владике Артемија имао карактер судског поступка, изјава овог епископа показује један потпуно игнорантски однос према начелу судске независности. Треба ли подсетити да је начело судске независности из византијског права пренето у Душанов законик („све судије да суде по закону… а да не суде по страху од царства ми”) знањем и залагањем чланова законодавне комисије, а пре свега српског патријарха Јоаникија?

Зоран Чворовић (Извор: Вечерње новости)

После одлуке Сабора да разреши владику Артемија, поједини архијереји су давали изјаве које су накнадно требале да ојачају ауторитет ове одлуке, иза које није стало 15 епископа СПЦ. Међутим, садржај изјава показује да се није ни тражио црквеноправни основ из кога би одлука Сабора црпла правну снагу, већ се њен ауторитет извлачио из ванправног појма нужности промена.

Бавећи се револуцијама, Хана Арент је утврдила да је полазиште сваке револуционарне свести „вера у историјску нужност промена”.

Елемент историјске нужности промена, којим се револуционарна свест најдиректније супротставља правној свести, најприсутнији је у ставовима једног умировљеног епископа СПЦ. Отпочео је реченицом: „у новој стварности каноне само мачку о реп”. Потом су уследиле изјаве у којима је отворено признао да је у случају владике Артемија у СПЦ суспендован Устав (нпр. „да они који доцирају Светом архијерејском сабору да крши Устав СПЦ, посебно чл. 111, који међутим није предвидео случај као Артемијев”). У таквом ванредном стању и епилог евентуалног судског поступка против владике Артемија био би известан, јер би по речима умировљеног епископа „суђење засигурно довело до Артемијевог рашчињења”. Оваква правна прозорљивост је последица тога што би се евентуални судски поступак кретао у оквирима историјски нужних промена, а не у правним оквирима Устава и канона.

Случај владике Артемија је, међутим, само једна од епизода у прекомпозицији правног поретка СПЦ која је најављена од појединих чланова Комисије за промену Устава СПЦ још 2002. године.

Тада је већ поменути умировљени епископ упозорио да је при изради новог устава „нужно урачунавање реалности света у којој Црква живи и дела”. Један од чланова Комисије је тада признао да због, по њему, тоталитарног карактера Устава СПЦ, он „не функционише и сва срећа што је тако”. Као разлог за промену Устава, он је истицао волтеровски аргумент „нужности побуне” против „тоталитарног колективитета”, који је постојећим Уставом СПЦ био устројен. Са терена историјске нужности, овај професор теологије је прешао на терен владавине људи, као револуционарне негације владавине права.

Хронологија догађаја показује да је криза правне свести у СПЦ почела да се испољава оног тренутка када су, под утиском промена у српском друштву, поједини епископи закључили да у реформама не смеју да заостају за државом.

Правни историчар, асистент Правног факултета у Крагујевцу

(Политика, 5. 7. 2010)

Коментар Владике Атанасија поводом текста Зорана Чворовића

Господину Драгану Бујошевићу,
главном и одговорном уреднику Политике,
Београд, Македонска 29

Уважени господине Уредниче,

На молбу мога брата у епископству, Његовог Преосвештенства владике др Атанасија (Јевтића), умировљеног епископа захумско-херцеговачког, имам част доставити Вам његов коментар поводом текста мр Зорана Чворовића, објављеног у Политици од 6. јула 2010. године (рубрика Погледи, стр. 16). Молим Вас да и овај текст нашег угледног теолога објавите на одговарајућем месту, као што сте то учинили са наведеним текстом г. Чворовића, посвећеним веома деликатној и сложеној теолошкој теми од стране аутора без икаквог теолошког образовања.

Унапред хвала!

Изволите, господине Уредниче, примити изразе мог поштовања и добрих жеља.

Епископ бачки Иринеј

+ + +

Уредништву Политике

Поштована господо,

У Вашем листу, 6. јула 2010. године, г. Зоран Чворовић је објавио текст „Револуционарна, уместо правна свест“, у којем су наведене и речи које сам наводно ја изговорио: „Отпочео /је/ реченицом: У новој стварности каноне само мачку о реп. Како такву реченицу никада нисам ни изрекао нити написао, молим да ово писмо објавите као деманти лажи и клевета које потичу из редова припадникâ и присталицâ Артемијеве парасинагоге. Таквима, очигледно, припада и г. Чворовић, што се види и из њиме склепане књиге „Истина о случају Владике Артемија“, где је прва жртва сама истина, јер су му извор – писанија и лажи са парацрквених сајтова дотичних тужних људи у монашкој раси.

Чворовићев наслов иначе ништа не говори о Православној Цркви, па дакле ни о Српској, јер Црква није правна него богочовечанска установа, а правни систем унет у Устав СПЦ плод је свога времена (19. век и прва половина 20. века). У канонском Предању Цркве не постоји категорија Устава Цркве (постоје манастирски „Устави“ или Типици, али разни, сходно ктиторима манастира, као што, такође, постоје богослужбени „Устави-Типици“, који су то још мање, и у мањим стварима су такође различити, па је зато трагикомична прича о „новотарству“, као ова Чворовићева о „револуционарној свести“).

Епископ Атанасије (Јевтић)

Негде неком приликом сам рекао само то да у Уставу СПЦ „има ствари које су – мачку о реп“, док о светим канонима – које сам, узгред буди речено, превео и издао, са уводима и коментарима, па нека их чита ко жели – никада нисам нити бих рекао тако нешто. Али, нерасудни зилоти имају глуве уши или лоше доушнике, па причају и пишу свашта. Они су, нажалост, главни извор информацијâ „правницима“, самопрокламованим „канонистима“ и „црквеним аналитичарима“, попут Чворовића, анонимних уредника сајтова какви су „Борба за веру“, „Ихтис“, „Новинар“ и слични, и „бранилаца“ владике Артемија. Сâм пак владика Артемије, како изгледа, више верује у „правни поредак“ него у свете каноне и Саборе и очекује да буде суђен правно, јуридички, па зато у ствари не признаје синодско-саборску канонску одлуку. А за ту одлуку довољно је било и сâмо његово порицање саборности Цркве, конкретно изражене, на пример, у 34. и 74. Апостолском и 19. Картагенском канону. Управо те каноне чл. 111 Устава СПЦ није узео у обзир и зато сам о том члану рекао оно што сам рекао, а не да бих „суспендовао“ Устав. Устав, уосталом, ако Бог дâ и ако нађе за добро Свети Дух и ми у Цркви (ДАп.15,28), треба темељно прерадити, и то на канонским, а не на „правним“ основама. Устав СПЦ није ни израз правне традиције Византије и средњовековне Србије, а камоли да је израз и одраз светоканонског Предања и дисања Духа Светог Утешитеља у живом организму Цркве. Црква има своје богодано право и закон, али то је оно апостолско из Посланице Римљанима (8,2).

Претварати Цркву – Тело Христово и Заједницу Духа Светога – у правну установу, значило би одбацити речи Христове „Царство моје није од овога света“. Ове пак речи Господње не значе „револуционарну свест“, како мисли г. Чворовић, него значе да се Црква Бога Живога и Народа Божјег не може ни извести из Устава ни свести на Устав, чак ни на саме каноне, па ни на Свето Писмо, јер свако „слово убија, а Дух оживљује“ (Јн. 6,63), како гласе речи Христове изречене у изразито евхаристијском контексту Јовановог Јеванђеља, у коме их Црква и схвата, живи, практикује и примењује.

Манастир Тврдош, 6. јула 2010.

+ Епископ Атанасије,
умировљени захумско-херцеговачки

(Сајт Епархије бачке, 8. 7. 2010)

Наслов и опрема: Стање ствари

Advertisements


Категорије:Поново прочитати/погледати

Ознаке:, , , ,

4 replies

  1. Ех, да нам је више оваквих епископа, као што је Атанасије Јевтић…Нажалост, после његовог пензионисања, тешко ће га неко наследити и у мудрости и у образовању…

    Свиђа ми се

  2. ……………..Како такву реченицу никада нисам ни изрекао нити написао, молим да ово писмо објавите као деманти лажи и клевета које потичу из редова припадникâ и присталицâ Артемијеве парасинагоге.
    ++++

    Zato je Sabor samo produžena ruka Sinoda
    Rubrika: Aktuelno, Religija Autor: novinarstvo 914 puta pročitano Datum: 22.02.2010

    Moram da reagujem iako ste paraeklisiološki sajt. Jer sam kod vas pročitao da je tamo neki Rodoljub Lazić, drveni advokat i vrbov klin Artemijev,

    Tanasko Jevtinos , elektronskom poštom 17.02.2010
    +++

    tvrdio da Sinod ne može da ga razreši uprave nad eparhijom. Ne čudim se Rodoljubu Laziću, zlonamernom smutljivcu, epigonu i bukvojedu, a ni vama jer ste dojučerašnje poznate komunjare koje sramote hram Božiji.
    Ovaj komunistički pamflet se poziva na Ustav SPC, a Crkva nije Ustav nego je šira i od Ustava i od kanona, što onaj zlonamerni vetropir neće da razume. Ustav SPC sa svim njegovim članovima može mačku o rep da okači sve zajedno sa kanonima.
    Otkad to Sinod ne može da razreši Artemija? Sinod je grčka reč, a Sabor je srpska reč. U pravoslavlju je uvek tako bilo, a tako će i biti, da ono što je grčke reči ima, kako da kažem, supermaciju nad onim što je srpske reči. Zato je Sabor samo produžena ruka Sinoda. To je kao kada rukavica viri iz rukava, a rukav je važniji od rukavice.
    Predlažem vam, za vaše dobro, da opomenete onoga neznavenog psevdozilota i zaludnog piskarala da pogleda u zadnjih koliko hoće godina odluke Sinoda i Sabora i videće da je grčki Sinod iznad srpskog Sabora. Ako taj mediokritetski mentalitet, Rodoljub Lazić, ne može da dođe do tih odluka ja ću mu ih dati.

    p.s.Srećan vam post u smirenju!
    Tanasko Jevtinos

    REDAKCIJSKI KOMENTAR
    Teskt koji smo objavili (još 17. februara), dоbili smo lično od gospodina(?) Tanaska Jevtinosa ali sumnjajući u verodostojnost ponuđenog potpisa nismo želeli da ga objavimo. Autor nas je ponovo kontaktirao (elektronskom poštom) i uz brojne uvrede (samo njemu svojstvene -sic!) zapretio svim mogućim sudovima. Kako mi u uvom slučaju nismo hteli da gubimo vreme po sudskim salama, odlučili smo da objavimo članak.
    S.Marjanović, 23.02.2010

    И један од коментара ………..

    Lazar, 23.02.2010, 18:00

    Braćo, čitajmo pažljivo. Na koga vas ove reči podsećaju: paraeklisiološki, drveni advokat, vrbov klin, zlonamerni smutljivac, epigon, bukvojed, komunjara, vetropir, neznaveni psevdozilot, zaludno piskaralo, mediokritet… Na koga ukazuje količina uvreda po napisanom redu teksta? Naravno Tanasko (Atanasije, Tasa) Jevtinos (Jevtić). Pismo podjednako nadahnuto nepatvorenom hrišćanskom ljubavlju, Zoran Jevtić, alijas vladika Atanasije, alijas Tanasko Jevtinos je poslao i na adresu sajta Borba za veru.
    Isus Hristos, Sveti Sava, i svi veliki srpski svetitelji nas uče da Zoranu Jevtiću ne sudimo već da se usrdno Bogu molimo da se vrati na usku stazu spasenja. Na stazu na koju je hiljade nas priveo u onim danima kada je bio sa svojim narodom, kada je bio gorostas Pravog Slavlja.

    http://www.novinar.de/2010/02/22/zato-je-sabor-samo-produzena-ruka-sinoda.html

    Извињавам се брату Родољубу, што сам поставио овај линк у коме се помиње његово име од овог „ владике „ на начин који довољно говори о њему.
    Праштај брате.

    Свиђа ми се

  3. Мирославе, наш народ каже:“Каква је то крава која да 10 литара млека па се ритне ногом и проспе“!
    Ово што пише епископ Атанасије је најобичнија демагогија за људе који су интелектуално инфериорнији уодносу на њега. Шта значи реч канон, ако не закон – црквени закон заснован на Јеванђељу, апостолским и свето-отачким предањима који се пројављује кроз живот Цркве. За еп. Атанасија и њему сличне не постоје никаква правила, никакве мере и границе. Довољно је само видети служи Св. Литургију – виче на свештенике, (а нарочито ђаконе) понижава их пред народом, прекида свету Литургију и свађа се а поинекад им удара чврге и ћушке. Другим речима скрнави Литургију, као да је, Боже опрости, у њему дух немира, дух опадачки, што се пројављује и у његовом писању и вођењу полемике – не може а да не увреди човека.
    Чињеница је да је еп. Атанасије у чисто револуционарном маниру (да не кажем у разбојничком) разорио вековни богослужбени поредак СПЦ и унео раздор, немир и смутњу у народ. Његов духовни син јавно проповеда мајмунологију, вређа Св. Саву и подржава украјинске нацисте, а он ћути гробном тишином. Досада се брукао када је говорио, а сада се највише обрукао својим ћутањем.

    Свиђа ми се

  4. Da li je Kosara Gavrilović, ćerka predratnog ministra i diplomate, dobrovoljca i četnika iz 1912. godine, pisca Milana Gavrilovića na predavanju u u Parohijskom domu ruske crkve Svetog Jovana Krstitelja u Vašingtonu, stvarno otkrila velike tajne Srpske Crkve, ili je to bila predigra izbora Patrijarha?

    Vladika Artemije: „To što činiš je protiv kanona“
    Vladika Atanasije: „Kanone samo mačku o rep”

    „Svaki vladika ima svoje razloge. Neki su pohlepni. Neki su neutaživo ambiciozni. Ima ih koji se plaše. Strah je izuzetno ubedljiv razlog. Lično znam za dvojicu vladika koje je Stejt Department naterao da se potčine ucenivši ih optužbom za ratne zločine, tvrdeći da američka vlada ima neoborive dokaze za to i da se u bilo kom trenutku mogu naći u Hagu i biti optuženi kao ratni zločinci.
    Ali američka vlada smatrala je korisnijim za Ameriku, ili je to Stejt Department smatrao, da oni zadrže svoje položaje i sarađuju sa Amerikom. Oni su se uplašili i reagovali kao kukavice. Ostali su na svojim položajima i počeli da ispunjavaju naloge Amerike…“

    http://www.svedok.rs/index.asp?show=70317

    Свиђа ми се

Пошаљите коментар

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s