Мирослав Здравковић: Рад у вечерњим сатима у Србији повећан са 20% на 29,9% – највећи пораст у Европи!

И тако, сан сваког нормалног човека је да се викендом добро одмори и разоноди. На жалост, код већине запослених у Србији то није случај, а тенденција је да ће све мање људи живети таквим, нормалним, животом

Мирослав Здравковић (Фото: Медија центар)

Сан сваког нормалног човека је да се суботом и недељом од рада у претходних пет (радних) дана одмори. Постоје, међутим, дежурне службе које морају да раде и тог дана, попут хитне помоћи или новинара, како не бисмо остали ускраћени за важне информације. Сиромаштво и жеља за већим примањима нагоне људе да раде и викендом, па није чудо да су у врху листе земаља управо најсиромашније земље са иначе најнижим стопама запослености становништва. Правило је да викендом више раде мушкарци од жена (јер би оне требало да обаве и кућне послове) али има земаља, попут Словеније, где су жене радније од мушкараца. Тако је мене у суботу (29.6.2019), на повратку из Италије зауставила полицајка Словенкиња и упослила Словенца да ми напише казну у износу од 150 евра због истекле вињете. Да није она радила, не би ни он на чистом Србском језику морао да ми саопштава правила о календарским данима… Али, скренух ја са теме. Ових 150 евра споменућу у још 147 текстова, најмање.

Еуростат има базе података које укључују рад у несоцијалним сатима, па ту има и рада увече, ноћног рада, али ми смо се овде задржали само на суботу и на недељу.

Од 2010, од када Еуростат има податке за Србију у ЕУ је незнатно смањен број запослених који раде и суботом, са 26,4% у тој години на 25,4% у 2018. У Србији је у истом периоду дошло до повећања удела „суботара“ са 38,8% на 40,6%.

Удео мушкараца који раде суботом у ЕУ је смањен са 26,3% на 26% док је у Србији незнатно повећан са 41,4% на 43,9%, а жена у ЕУ је смањен са 26,6% на 24,7% док је у Србији повећан са 35,3% на 36,5%.

Табеле са сајта Макроекономија

Већи удео запослених који раде и суботом од Србије имају само у Црној Гори, Турској, Северној Македонији и Грчкој, и то укупно и мушкараца. Већи удео жена које раде суботом имају само Турска, Црна Гора и С. Македонија.

Удео запослених који ради недељом повећан је са 13,5% у 2010 на 14% у 2018 у ЕУ док је он у Србији повећан са 20,6% на 24,2%. Удео мушкараца који ради недељом у ЕУ је повећан са 13,4% на 14,2%, а у Србији 22,6% са 25,9%, а удео жена у ЕУ са 13,6% на 13,8%, а у Србији са 17,9% на 22%.

У Србији нетипично радно време, са почетка текста, има 59,5% од укупног броја запослених. Већи удео имају само у Црној Гори, Северној Македонији и у Турској. Нетипична запосленост смањена је са 39,1% у 2011, на 37,4% у 2018 у ЕУ, док је у Србији смањена са 62,2% на 59,5%.

Рад у вечерњим сатима у ЕУ је значајно смањен: са 19,7% у 2011 на 14,4% у 2018, док је он у Србији повећан са 20% на 29,9% и ово је највећи пораст удела вечерњег рада у Европи у том периоду. Мушкарци су у ЕУ смањили рад са 21% на 15,8%, а у Србији су повећали са 21,8% на 30,4%, док су жене у ЕУ смањиле са 18% на 12,7% a у Србији су повећале са 17,6% на 29,4%. Већи удео запослених од Србије у вечерњим сатима имају у Грчкој, Црној Гори и у Холандији.

Рад ноћу у ЕУ смањен је са 7,4% од свих запослених у 2010 на 5,4% у 2018. У Србији је повећан удео са 7,5% на 9,6% и ових 2,1% раста је највећи раст у Европи (следи Кипар са 1,8%, па Италија са 1%, Грчка са 0,6%).

Мушкарци су смањили рад ноћу у ЕУ за 2,4 структурна поена, са 9,1% на 6,7%. Србија је повећала за 2,4%, са 10,1% на 12,5% и већи раст имао је само Кипар, за 3,2 структурна поена, а мањи раст имале су од Србије Шпанија, Италија и Грчка.

Жене су у ЕУ смањиле ноћни рад за 1,6 структурних поена, са 5,4% на 3,8%, док су у Србији повећале за 1,9, са 4% на 5,9% и ово је највећи раст у Европи. Иза Србије је, по овом расту, Хрватска (0,9), па Италија и још 13 земаља у којима је повећан удео жена које раде ноћу.

Са 9,6% запослених који раде ноћу Србија је друга у Европи и већи удео има само Словачка (15%). Код мушкараца само је Словачка испред Србије, док је већи удео жена са ноћним радом, сем у Словачкој још и у С. Македонији, Малти, Словенији и Финској а исти као Србија има Естонија.

И тако, сан сваког нормалног човека је да се викендом добро одмори и разоноди. На жалост, код већине запослених у Србији то није случај, а тенденција је да ће све мање људи живети таквим, нормалним, животом.

Већи удео оних који раде недељом од Србије имају само Црна Гора и Турска и то важи и за мушкарце и за жене.

Ал ми пасуљ не да мира, све ме правоцира

Некада давно, током осамдесетих година прошлог века, уживао сам да летње распусте проведем у Трешњевици код Параћина. Тада су је напустили Цигани, Власи, Роми и Румуни, сви су отишли у Беч и кренули да зидају импозантне куће у трешњевачком пољу вредне у збиру више милиона евра. Са баком Љубинком ишао сам на највећу њиву, Стриковицу, величине 50 ари и окопавали смо пасуљ и кукуруз. Док сам ја био оптерећен продуктивношћу (колико редова да би је за дан или два окопали) јадна бака је морала да иза мене спашава шта се спасти могло, јер сам мотиком чистио и коров и пасуљ и кукуруз. А шта је могла? Мањи принос, али је њен унук ту крај ње и мисли да је користан.

У то време производња пасуља је већ била значајно смањена, на око 60 хиљада тона, а у односу на послератни период када је достизала и по 90 хиљада. Нису само моји Цигани, Роми, Власи и Румуни из Трешњевице отишли у Беч, отишла је милионска маса сеоског становништва у градове и у иностранство. Пасуљ је радно-интензиван и старачке руке не могу га произвести уколико нема младих и деце да им помогну. Слом у производњи пасуља у Србији десио се у 1997. када је производња смањена са 52 на 28 хиљада тона. Од тада је она срозана на најнижих 9,1 хиљада тона у 2018.

У бази УНКТАД-а постоје подаци о трговини од 2006, када нас је Црна Гора одвајањем осамосталила (полудим приликом преноса  кошаркашке репрезентације када новинари РТС-а 5 до 10 пута по утакмици понове „од како се Србија осамосталила“. Да ли су плаћени по броју поновљеног исказа?)

На основу ових података можемо проценити да је потрошња пасуља у Србији стабилна и да се креће у распону између 23 и 28 хиљада тона годишње, што је око 3 до 4 килограма по становнику.

У посматраном периоду производња пасуља је укупно износила 168,3 хиљада тона, извоз је износио 3,5 хиљада тона а увезено је 159 хиљада тона. Удео увозног пасуља у расположивој количини повећан је са 30,2% у 2006. на 61,8% у 2018. Не треба сумњати да ће се удео увезеног додатно увећати.

Пасуљ се из Србије извози у БиХ, Шведску, Словенију, С. Македонију, Црну Гору, али овако мала количина не заслужује коментар. Поготово уколико се ради о његовом реекспорту.

Пасуљ се у Србију увозио из 24 земље, али смо за табелу одабрали првих 10, како би у једној табели приказали податке о вредности, количини и јединичној вредности.

Осим пасуља Киргистанца (који се код нас, претпостављам, преименује у Градиштанац) претходних година дошло је и до раста увоза из Пољске и Бугарске, а у Србији се једе и пасуљ Американац, и то по цени 7 пута већој од просечне за укупан увоз.

Имамо у понуди и пасуља из Египта, Аргентине, Казахстана, али је дуг ово списак земаља за набрајање. Укупно је од српског осамостаљивања купљено пасуља у иностранству у вредности од 98,3 милиона евра. При увозу 159 хиљада тона то даје просечну цену од 617 евра по тони или 62 евроцента по килограму. Ова цена од око 80 динара по килограму, при најнижој продајној од 250 до 300 динара у продавницама јасно илуструје колико је профитабилан увоз, али и колико је ниска производна цена у Киргистану и у другим земљама.

Из Киргистана је укупно увезено 76,9 хиљада тона, па следе Аргентина са 17,3, Египат 12,8 и Пољска са 10,3 хиљада тона, у посматраном периоду.

Најнижа цена приликом куповине добија се у Египту и Канади (464 евра по тони), па у Киргистану (492 евра) па следи Аргентина. Кина више није ценовно конкурентна јер је премашила евро по килограму, док се из САД увози по цени од 5 евра, а из Холандије за 4,3 евра.

И тако, 35 година касније, након мог детињства, син иде код баке Љиљане у кућу у Јагодини и нема њиве на којој би окопавао пасуљ са кукурузом. Претпостављам да ће његова деца за 30-так година долазити из далеког света код своје баке у Београд, а како ће у овом хипер дигитализованом свету изгледати и шта ће радити далеко је од мојих способности имагинације.

Наслов и опрема: Стање ствари

(Макроекономија 9. 7. 2019/24. 7. 2019)



Categories: Преносимо

Tags: , ,

Оставите коментар