Мило Ломпар: Разграничење би било „смоквин лист” за признање косовске независности

Професор Ломпар указује да је плашење последицама трик режима да се, противно већинској вољи народа, изнуди решење које је, заправо, капитулација

Мило Ломпар (Фото: З. Јовановић)

Разграничење би било „смоквин лист“ и прикривени облик признавања косовске независности, изјавио је „ФоНету“ професор Филолошког факултета у Београду Мило Ломпар и додао да је за њега, као предавача културне историје Срба, косовска компонента једна од стожерних за српски културни и национални идентитет.

У серијалу разговора „Косинус“ Ломпар наводи да се залаже за замрзнути конфликт зато што је, како оцјењује, „стање тренутно горе него пре Бриселског споразума, али је још увијек боље од онога које би било после признавања независне косовске државе“.

Не дјелује ми да је компромис по питању Косова у овом тренутку могућ, каже Ломпар и оцјењује да није логично очекивати да се тај проблем може ријешити без уплива светских сила.

„У овом тренутку ми се чини да однос још није такав да би се нешто могло суштински промијенити, осим да се пронађе неки прикривени облик како би се спровело оно чему се од почетка тежи у настојањима западне, односно америчке моћи – да Косово и Метохија буду признати као независна држава“, навео је Ломпар.

Према његовом мишљењу, чланство Косова у УН је недопустиво, а референдум види као обавезу уколико се ради о промени Устава, мада сумња у објективност читавог процеса.

„Атмосфера која се креира, терористичка настројеност огромне већине медија, агресиван тон власти, подршка свјетских сила апсолутно недемократским облицима понашања, како овде тако и на другим тачкама гдје живи дискриминисани српски народ, показују да објективних услова за разуман референдум нема“, оцјењује Ломпар.

Он указује да је плашење последицама „трик режима да се, противно већинској вољи народа, изнуди решење које је, заправо, капитулација“.

„Последице, као што видимо у случају Црне Горе или Хрватске, зависе од степена толеранције који ће западна, односно америчка сила имати према облицима дискриминације српског народа, како у Хрватској и Црној Гори, тако и на Косову и Метохији“, сматра Ломпар.

Када је у питању његов лични и емотивни доживљај Косова, истиче да је тамо био много пута и да због природе своје професије много зна о тамошњим манастирима.

„Чак знам више него што би они који би признали независност Косова и Метохије и помислили да постоји. Оно што сам ја заборавио о Косову и Метохији оно нису ни знали“, закључује Ломпар.

ИН4С, Данас

Опрема: Стање ствари

(Искра, 12. 7. 2019)

Advertisements


Категорије:Преносимо

Ознаке:, , ,

1 reply

  1. (Он указује да је плашење последицама „трик режима да се, противно већинској вољи народа, изнуди решење које је, заправо, капитулација“.)

    Проф. Ломпар врло јасно, са њему својственим изражавањем, указује на покушај режима да на претећи начин убеди грађане Србије у неминовност решења за Косово и Метохију које се провлачи по медијима и изјавама званичника у земљи и иностранству. Оно што може да забрине је велика послушност припадника владајућих странака према свему што се износи са врха државе. Сетимо се дугог излагања председника Вучића у Скупштини Србије крајем маја ове године. На доказе о ваљаности и оправданости „компромисног“ решења за Косово и Метохију, које је урадио Републички завод за статистику а наручио Сорошев „Фонд за отворено друштво“, готово да није било питања и примедби. Да није било усамљених посланика Опозиције, готово сви присутни посланици владајуће коалиције су подржали тај експозе. Ни једног питања или примедби од великог броја „владајућих“ посланика. Само громки аплауз, вероватно и у инат „мислећим“ посланицима Опозиције. То исказано „једноумље“ би могло да донесе и неке одлуке које би биле на штету државних интереса, а можда и непоправљиве.

    Свиђа ми се

Пошаљите коментар

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s