НП Отаџбина: У седам година владавине Вучић се никада није појавио на Газиместану

На Газиместану нема Вучићевих сендвичара ни металних ограда који треба да га сачувају од реакције незадовољних грађана

Обележавање Видовдана као симбола српског страдања на Газиместану ове године протекло је у знатно већем броју присутних у односу на прошлу годину. Више од двадесет аутобуса са регистарским таблицама из централне Србије је било присутно на обележавању. Све скупа било је око 2000 људи. Оно што посебно радује јесте да међу онима који су стигли аутобусима били искључиво млади људи у просеку око 25 година што гарантује да се народ Србије не мири са губитком јужне српске покрајине коју председник Србије намерава да уступи Албанцима. То нису сендвичари Александра Вучића са дневницом од 2000 динара него искрени родољуби који сами сносе своје трошкове одлазећи на доста ризичну локацију.

Оно што је још упадљиво на Газиместану није било представника државних органа Републике Србије па ни „шиптарских“ градоначелника са Вучићеве „Српске листе“. Интересантно је да се у седам година владавине Српске напредне странке Александар Вучић никада није појавио на Газиместану. Најмање су два битна разлога због чега њега тамо нема. Први, како сам каже, јер се он гнуша косовског мита, Небеске Србије и Светог Кнеза Лазара. Током последњег састанка са турским председником Ердоганом био је пун хвале и дивљења за турског султана Мурата победника у Косовском боју како сам каже. Други разлог је тај што се боји звиждука српских патриота који председника Србије доживљавају као издајника имајући у виду да је потписник Бриселског споразума који је катастрофалан по српске националне и државне интересе. Звиждуци које је доживео пре пар година Томислав Николић јасно га опомињу да ни он не би боље прошао.

На Газиместану нема његових сендвичара ни металних ограда који треба да га сачувају од реакције незадовољних грађана.

Присуство великог броја српских владика на челу са Миторполитом Амфилохијем Радовићем је јасно упозорење Александру Вучићу да дигне руке од најављене предаје Косова и Метохије. Ово је битно стога јер је Српска православна црква сачувала свој интегритет у Црној Гори без обзира на договор Мила Ђукановића и Александра Вучића да у црногорској скупштини донесу закон којим се одузимају од Српске православне цркве српске светиње и манастири. На свој подмукао начин председник Србије је упутио захтев Венецијанској комисији уз следећу констатацију, ако став Комисије буде у корист СПЦ онда је то његова заслуга али ако је став Комисије негативан онда је председник Србије учинио све што је у његовој моћи да сачува имовину СПЦ. Ову прљаву политичку игру на радост свих Срба пресекао је Васељенски патријарх Вартоломеј који је помало брутално послао писмо Милу Ђукановићу да се признању Црногорске православне цркве не нада.

Газиместан 2019. (Извор: N1)

Разлог ових нечасних намера председника Србије крије се у жељи да ослаби положај Митрополита зетско-приморског кога сматра главним стожером одбране Косова и Метохије. Митрополиту посебну тежину даје одлука српске Патријаршије из 1752. године донесена у Сремским Карловцима где се Епархија зетско-приморска обавезује да буде егзарх пећког трона.

Народни покрет Срба са Косова и Метохије „Отаџбина“ ипак препоручују Митрополиту Амфилохију Радовићу да се уопште не либи да баци анатему на председника Србије јер је судбина Косова и Метохије превише драгоцена за васколико српство да би се дозволило властодршцу из Чипулића код Бугојна да се њиме игра.

На север Косова и Метохије стигао је директор Канцеларије за КиМ Марко Ђурић који је требао да отвори прву фазу водовода за север Косова и Метохије. После јасног упозорења сепаратиста из Приштине од те намере је одустао имајући у виду негативно искуство када га је РОСУ полиција као последњу џукелу водила улицама Приштине. Деловао је преплашено и узнемирено подсећајући на жалосну сову. Као метак после свечане академије на Универзитету Приштина са седиштем у Косовској Митровици побегао је за Београд.

У последње време Александар Вучић много воли да цитира српског књижевника и једног од оснивача Демократске странке Србије Борислава Пекића импутирајући му да је желео да се Србија одрекне Косова и Метохије што је гнусна лаж. Чак напротив, Бориславу Пекићу као српском националисти више од три деценије комунистичка власт није дозволила долазак у Београд. Његово политичко гесло приликом оснивања ДСС-а је гласило: демократско или национано – не, демократско и национално – да. Да је жив тешко да би прихватио тиранију и диктатуру са примесама фашизма коју презентује режим Александра Вучића. У своје време није се слагао са Слободаном Милошевићем а можемо да појмимо колико би се тек гнушао примитивног, разбојничког и уличарског система садашњег председника Србије.

Косовска Митровица, 29. 6. 2019.
Информативна служба Народног покрета Срба са Косова и Метохије „Отаџбина“

Advertisements


Категорије:Вести над вестима

Ознаке:, , ,

Пошаљите коментар

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s