Урна Мире Марковић положена у гроб Слободана Милошевића

„Жао ми је што си одлучила да ти и тата будете овде где Марко и ја никада нећемо доћи”, поручила је Марија Милошевић у писму које је прочитао њен бивши супруг Слободан Булатовић

Фото: Ана Вуковић

Урна Мирјане Марковић, супруге бившег председника Србије и СР Југославије Слободана Милошевића, положена је у његов гроб на имању њихове породице у Пожаревцу.

Присутнима се обратио Милован Бојић, директор Института за кардиоваскуларне болести „Дедиње” и некадашњи истакнути члан ЈУЛ-а, партије коју је водила Мирјана Марковић.

Он је рекао да ће „суд времена са Мириног имена скинути све клевете и лажи”, а о Милошевићу је говорио као о „српском великомученику”. На опроштају од Мирјане Марковић говорио је и Момир Булатовић, који је између осталог био и премијер СР Југославије у време када је Милошевић био председник. Он је истакао да му је била част живети и радити у времену Мирјане Марковић.

Слободан Булатовић, супруг Марије Милошевић, прочитао је опроштајно писмо ћерке Мирјане и Слободана. „Жао ми је што си одлучила да ти и тата будете овде где Марко и ја никада нећемо доћи”, навела је Марија Милошевић у писму изразивши и незадовољство извештавањем медија о мајчиној смрти.

Полагању урне присуствовали су бивши Милошевићев блиски сарадник Никола Шаиновић, редитељ и некадашњи председник ЈУЛ-а Љубиша Ристић, као и истакнути чланови СПС-а Милутин Мркоњић, Славица Ђукић Дејановић и Горан Триван.

Ана Вуковић

(Политика, 20. 4. 2019)

Опело под липом

Пожаревац – Благословен Бог наш…

Фотографије: Ненад Неговановић

Звекет ланца на кандилу стопио се са штектањем и зујањем десетина фото-апарата и камера. Тачно у 15 часова, у дворишту породичне куће у Пожаревцу, почела је сахрана Мирјане Марковић. Иза медијског живог зида тискало се неколико стотина пријатеља, поштовалаца и партијских другова, који су дошли на последњи испраћај некадашње председнице Југословенске левице.

У тренутку када је парох Душан Марковић започео служење опела, урна с пепелом положена је на руб гробнице у којој је 18. марта 2006. сахрањен њен супруг Слободан Милошевић, некадашњи председник Србије и Југославије. Мермерна плоча, на којој је доминирао венац од ружа с лентом на којој је писало „Мојој мами, Марко”, била је помакнута и застрта црвеним платном. Под липом, повише вечног узглавља супружника, стајао је Слободан Булатовић, бивши муж њихове ћерке Марије. Он је у петак ујутро из Москве, где је Мира преминула и кремирана, донео урну у Пожаревац.

У припрему сахране и одржавање комеморативних скупова били су укључени кадрови СПС-а и Удружења грађана „Слобода”, али је Булатовић без сумње био стожер организације: читавог дана је био на услузи новинарским екипама, али и свима који су хтели да понешто питају или пак само искажу утиске и емоције.

Након што је обављен верски обред, присутнима се први обратио Милован Бојић, директор Института за кардиоваскуларне болести „Дедиње” и некадашњи истакнути члан ЈУЛ-а, партије Мирјане Марковић. Његов говор је био не само опроштај од партијске другарице, већ и својеврсни помен њеном супругу.

– Драга Миро, ти си преко своје главе претурила готово све, ништа те није заобишло. Ни тебе, ни твог мужа, ни вашу децу. Живели сте у времену када је Србија проносила своју слободу кроз неслободу историје настојећи да остане усправна и часна. И остала је усправна и часна јер сте ви били непоколебљиви у ставу и тврдњи да се част не може одузети. Може се једино изгубити. Ви је нисте изгубили. Србија то мора и треба да памти и да буде захвална. Слободан Милошевић био велики српски вођа, симбол слободе и одбране, хашки сужањ који је величанствено бранио Србију и Српство – био је српски великомученик – рекао је између осталог Бојић.

Председница Југословенске левице сахрањена уз „Подмосковске вечери”

Микрофону је потом пришао Момир Булатовић, председник Удружења „Слобода”, које је својевремено основала Мира Марковић са задатком да помогне Милошевићеву одбрану у Хагу.

– Била је част живети у истом времену с Миром Марковић. Пре две године смо имали прилику да разговарамо у Москви. Била је изложена свим могућим неправдама, своју ћерку није видела 14 година, али није покушавала да уради било шта што ће отклонити и смањити њену унутрашњу неправду – рекао је Булатовић, закључивши да је „Мира била срећна жена, јер је век провела с човеком кога је волела и који је њу волео”.

Писмо Међународног комитета „Слободан Милошевић”, које су потписали копредседници Клаус Хартман, Ремзи Кларк и Сергеј Бабурин, прочитао је секретар удружења Владимир Кршљанин.

Пре него што ће урна с пепелом бити положена у гробницу крај Слободана Милошевића, Слободан Булатовић је прочитао поруку њихове ћерке Марије, која живи на Цетињу и која због административних проблема с добијањем пасоша није могла да отпутује у Москву, нити да јуче дође у Пожаревац. Она се заветовала да ће припремити за издавање књигу чије је писање њена мајка није успела да заврши.

„Написаћу предговор овога пута ја, уместо тебе. И биће црвена… Биће такве боје као из наше омиљене песме кад смо били мали, за празник, 29. новембар. Али, сада, душо, те наше земље више нема и много ми је жао што си одлучила да будеш овде, да ти и тата будете овде сами. Овде где ја и Марко никада нећемо доћи… Али, ја разумем да ти желиш да будеш близу својим коренима баш као и ја. Сада те више нема и ништа не боли. Остало је да боли мене, што те нема.”

У муклој тишини после ових речи, двојица погребника у оделима и с белим рукавицама приступило је полагању урне. Један од њих је мердевинама сишао у гробницу, а посмртне остатке му је предао Слободан Булатовић.

Слободан Булатовић са урном

Са озвучења се зачула мелодија песме „Подмосковске вечери”, баш као и пре 13 година, када је на овом истом месту сахрањен Слободан Милошевић. Први венац положила је делегација СПС-а, у којој су били Жарко Обрадовић, Славица Ђукић Дејановић, Никола Шаиновић, Горан Триван и Милутин Мркоњић.

Без гурања и достојанствено, потом су мимоходили и остали који су присуствовали сахрани. У складу с обичајима, капија дворишта била је отворена, а на улазу у двориште је отворена књига жалости.

Комеморација у Центру за културу

Комеморацији Мирјани Марковић, у пожаревачком Центру за културу, присуствовало је јуче око 250 њених поштовалаца и некадашњих партијских сабораца из редова ЈУЛ-а, СПС-а и сродних странака. Међу присутнима били су Никола Шаиновић, Живадин Јовановић, Горан Триван и Момир Булатовић.

Активисти СПС-а су у првом реду развили заставу своје партије и истакли велики урамљен портрет Слободана Милошевића.

О Мирјани Марковић, њеном животном и политичком путу, везаности за породицу и Пожаревац, говорили су Урош Шуваковић, један од оснивача и први председник удружења „Слобода”, проф. др Драган Костић, један од оснивача ЈУЛ-а и некадашњи министар енергетике.

На крају комеморације, емитован је снимак њеног обраћања из Москве присутнима на промоцији њене мемоарске књиге „Овако је било” 2015. у Београду.

Поруке у књизи жалости

* За мене сте увек били добри људи

* Чуваћемо слободу

* Ни 20 година после промене власти не сме да се каже да Слоба и Мира нису никог убили, већ да су убиства обавиле стране обавештајне службе

* Другарице Миро, почивај у миру и хвала ти за несебичан допринос у левичарској борби

* Левица – те идеје не смеју умрети и нестати јер би човечанство нестало. Чувајмо идеју

Верски обред

Опело које је јуче служено пре сахране организовао је Војислав Шешељ, кога је за тај део церемоније овластио Мирјанин и Слободанов син Марко Милошевић. Део јавности је био изненађен вешћу да ће бити уприличен црквени обред, с обзиром на то да је Мирјана Марковић била левичар и декларисани атеиста. Како је објаснио Драгољуб Кочовић, потпредседник Удружења „Слобода”, чуђењу нема места, јер је Мира је одрасла у кући свог деде по мајци, који је био солунски добровољац. А у породици Милетић су се поштовали сви православни обичаји.

Одсутни и присутни

Упитан зашто није присуствовао сахрани Мире Марковић, председник СПС-а Ивица Дачић је оценио је да није коректно да иде на сахрану јер му Мира Марковић није дозволила да иде на сахрану Слободана Милошевића.

Војислав Шешељ и Милован Бојић

„Ја сам послао венац који је положила делегација високих функционера наше партије. Као странка смо упутили саучешће, помогли организацију сахране. Остало је ствар историјских оцена, а мислим да је још рано за њих”, рекао је Дачић за ТВ Прва а преноси Бета.

Од некадашњих истакнутих чланова Југословенске левице, у Пожаревац су дошли председник странке Љубиша Ристић, Зорица Брунцлик и њен супруг Мирослав Аранђеловић Кемиш, као и секретар партије Драгана Кузмановић и генерални секретар Дирекције ЈУЛ-а Ратко Крсмановић.

Дарко Пејовић, Ана Вуковић

(Политика, 21. 4. 2019)

Марко и Марија се читуљом у „Побједи” опростили од мајке

ПОДГОРИЦА – Деца Слободана Милошевића и Мире Марковић великом читуљом опростили су се од своје мајке.

Принтскрин: Фос медија

Читуља је објављена на целој страни подгоричког листа „Побједа” у којој наводе да је њихова мајка умрла „у избеглиштву у Москви”.

„Наша мама Мира Марковић умрла је у избеглиштву у Москви у 77. години 14. априла. Очајни Марко и Марија Милошевић”, пише у тексту читуље, преноси Танјуг.

Мира Марковић умрла је у Москви од упале плућа, где је живела од 2003. године и где је 2010. године добила азил, пошто је била у бекству од правосудних органа Србије, који су за њом расписали потерницу у оквиру истраге за злоупотребе са доделом државних станова 2000. године.

(Политика, 15. 4. 2019)



Категорије:Преносимо

Ознаке:, , , , , , ,

1 reply

  1. Ништа овде није нормално… Свештеник служи опело над урном и поред „пирамиде“. Деца не присуствују, кажу „никад неће ни моћи да дођу“, а читуљу дају у Побједи, у земљи којом влада ваљда најомраженији лик брачног пара Марковић-Милошевић (тим редом, да!). Урну доноси БИВШИ муж Марије Милошевић, а Марко преко црвеног војводе (који је о његовој мајци говорио да је ЦРВЕНА ВЕШТИЦА) организује опело…

    Дакле, унесрећили су нас добрано, али ни они нису као породица „пропевали“.

    „Јер зна Господ пут праведних, и пут безбожника пропашће.“ (Пс. 1,6)

    А још: урна Мирјане Марковић положена у гроб Слободана Милошевића који је сахрањен у дворишту ЊЕНЕ куће. Ван гробног места и гробља. Макар нека привилегија. Једино што опело није било у сумрак, како испратише мужа јој.

    „Тада видевши Јуда издајник Његов да Га осудише раскаја се, и врати тридесет сребрника главарима свештеничким и старешинама.
    Говорећи: Ја сагреших што издадох крв праву. А они рекоше: Шта ми маримо за то? Ти ћеш видети.
    И бацивши сребрнике у цркви изиђе, и отиде те се обеси.
    А главари свештенички узевши сребрнике рекоше: Не ваља их метнути у црквену хазну, јер је узето за крв.
    Него се договорише те купише за њих лончареву њиву за гробље гостима.
    Од тога се и прозва она њива крвна њива и до данас.“ (Мт. 27, 4–8)

    Свиђа ми се

Пошаљите коментар

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s