Стефан Стаменковски (Заветници): Часна Србија упућује последњи поздрав супрузи великог државника

Она већинска, добронамерна и часна Србија, без обзира на политичке разлике, данас упућује последњи поздрав Мирјани Марковић, супрузи великог државника

Мирјана Марковић и Стефан Стаменковски (Извор: ФБ Стефана Стаменковског)

Срели смо у Москви у јануару ове године. Разговарали смо сатима. Изгнанство из земље подносила је достојанствено, али посебно тешко јој је падало то што 17 година није видела ћерку. Мафијашко-криминални досовски режим није јој допустио да присуствује сахрани свог супруга и посети његов гроб током свих ових година. Рекао сам јој да се надам да ће ускоро доћи време када ће моћи да се врати у Србију. Чини ми се, да после свих неправди, ни она сама више није веровала у то.

Недавно је Апелациони суд поништио затворску казну на коју је осуђена, али ослобађајућу пресуду госпођа Марковић није дочекала.

Прогон из земље је највеће понижење и у моралном погледу најстрожа казна још од времена старе Грчке. Она је из своје земље протерана монтираном оптужницом и бруталном хајком. Данас није питање да ли се неко слагао са њеном политиком или био против ње, суштина је да се разни Динкићи, Свилановићи, Чанци, Јовановићи, Живковићи и други који су здробили српску државу и привреду, потпуно слободно шетају, заузимају важне положаје, ведре и облаче Србијом. Са друге стране, породица покојног председника Милошевића обесправљена је и проказана.

Знам да данас ликују многи који су петог октобра са фантомкама и дугим цевима упадали у државне институције. Убеђени су да су правда и истина недостижне. Не знају да су оне као вода, увек нађу пут.

Она већинска, добронамерна и часна Србија, без обзира на политичке разлике, данас упућује последњи поздрав супрузи великог државника.

Не зна се да ли ће Мирјану Марковић сахранити у Србији, или Русији. У једној земљи се родила и живела, а и друга је током година прогона постала њена. Бог душу да јој прости и подари вечни спокој.

Аутор је председник Српског сабора Заветници

Наслов и опрема: Стање ствари

(Фејсбук страница Стефана Стаменковског)



Categories: Преносимо

Tags: , , ,

3 replies

  1. Благо нама. Још само да се разграничимо с „Косовом“, па да удбашки комуно-патриоти и подржаваоци Алекноа Бугојанца прогласе величанствену победу, управо достојну „победа“ и „достигнућа“ овог „великог државника“ из текста. Мислим наравно на Слобека. Та где ће нам бити крај? У тами непостојања?
    Заправо, проблем са „српским патриотизмом“, оним већинским, социјалистичко-радикалским је прво у томе што он није патриотизам, што је у потпуности издајнички и псеудо, а друго у томе што је масовичко-комуњарски, што се у суштини своди на охлократију, што у владавини олоштва и нискости налази свој разлог и оправдање. Његов програм је шта? У основи програм другосрбијанских парвенуја, уз мало левичарско-народњачког запевања и уз много „патриотске“ демагогије. Туга. Ред Вулина, па ред Заветника, уз неизоставну Пинк-„естетку“. Мало СУБНОР-а, брозовштине, „антифашизма“, мало више Мира-Маре и Слобека, а понавише Алекноа и Брнабе. Лидл, брале. Рај за трбухе. Американски „Београд на води“ као симбол радикалског патриотизма, као сигнатура, аутентични знамен Србије коју је обликовала партизанштина. Има свакакве стоке. Има и „осведочених свпских патвиота“ који се куну у величину и патриотизам комуњарских Југословенки и Југословена, а највећа политичка псовка им је када некоме кажу да је „љотићевац“ у старом партизанском духу. УДБА живи и влада: она вазда производи олош попут дебилних „Заветника“ или „Оклопника“, који су и витезови и коњи вучићевштине, а понајвише мулци и магарци.
    Српски „патриотизам“ је дно; он је чисто удбашки, комуњарски, у то нема баш никакве сумње. Зато нам и иде овако како нам иде, а иде нам на све горе и морбидније. Потпуна дегенересценција. Чини се да је једино решење овог проблема кентауромахија ових четвороножних „патриота“: треба их сабити под земљу. Они не треба да постоје. – –

  2. Ако је ико, до сада, имао дилему коме су се заветовали „Заветници“, сада је дефинитивно отклоњена. „Туљанин“, све сте у праву. Из семена зла, које се сеје од 1945. па на овамо, стално ничу корови. Они се могу уклонити само ако се исчупају из корена.

  3. Слободан Милошевић се донекле искупио својим држањем у хашком казамату, том гнусном суду неправде, али то није довољно да бисмо га данас ковали у звезде.

    Слободан Милошевић је до краја живота био убеђени Југословен и социјалиста, и наша највећа грешка је што смо у једном кључном времену на челу државе имали човека који се није чак ни сматрао Србином.

Оставите коментар