Шта носе парламентарни избори у Израелу?

Предстојећи избори у Израелу су важан политички догађај не само за ту земљу, већ и за регион и свет, с обзиром на геополитички и културни значај израелске територије, речено на трибини Института за европске студије

Институт за европске студије у Београду организовао је 5. априла 2019. године предавање на тему предстојећих парламентарних избора у Израелу. На предавању су учествовали амбасадорка Израела у Београду Алона Фишер-Кам, проф. др Срђа Трифковић са Факултета политичких наука Универзитета у Бања Луци, затим Немања Старовић, уредник и водитељ емисије Ино-стране на РТВ и др Стеван Гајић, научни сарадник Института за европске студије. Предстојећи избори у Израелу су важан политички догађај не само за ту земљу, већ и за регион и свет, с обзиром на геополитички и културни значај израелске територије.

Алона Фишер-Кам (Фото: А. Паунковић/РАС Србија)

Амбасадорка Израела у Београду Алона Фишер-Кам је отворила предавање уводним излагањем. Најпре је истакла да је Израел млада и мала држава, која се простире на територији приближној једној четвртини територије Србије, те која има око девет милиона становника. Изборе у Израелу није могуће разумети, сматра она, без разумевања историјског, политичког и културног контекста. Израел је држава која је од свог оснивања па до данас непрекидно у рату, с обзиром да израелско-палестински и израелско-арапски конфликти још увек нису решени. Такође, питање јудаизма и његове везе са државом Израел је увек актуелна тема, а посебно пред изборе. Чак 50% држављана Израела су рођени у иностранству, што само говори колико је јеврејска имиграција важна за државу Израел, те увек незаобилазна тема у предизборним дебатама. Амбасадорка напомиње да је Израел демократска држава, односно ,,острво демократије“ окружено недемократским земљама. Но, поред тога, израелско демократско опредељење никада није довођено у питање, тако да се савремени Израел налази међу првих тридесет земаља по степену демократичности. Израел је, по тумачењу амбасадорке, друштво подељено по више основа. Подељено је по питању решавања палестинског конфликта, односа са земљама у региону, питања односа јудаизма и државе (односно, да ли је Израел верска држава или не) итд. Традиционална подела на политичку левицу и десницу у Израелу има потпуно другачију конотацију него у евроамеричким демократијама. Тако су израелски левичари они који подржавају проналажење компромисног решења за територијални конфликт, док су десничари прилично радикалнији по том питању. Закључно, амбасадорка је истакла да су парламентарни избори у Израелу персонализовани избори, односно да бирачи најчешће гласају за одређену личност, сходно њеним карактеристикама (попут вербалне комуникације, биографије, одлучности и сл.).

Срђа Трифковић

Професор Срђа Трифковић је, анализирајући предизборна дешавања у Израелу, истакао да коалиција Бенјамина Нетанијахуа, садашњег премијера, има благу предност. Он сматра да ће Нетанијаху победити на предстојећим изборима јер је водио бољу кампању у односу на свог главног опонента, некадашњег шефа израелске војске Бенјамина Ганца. Нетанијахуа красе сјајне вербалне способности, искуство и енергичност упркос његовим годинама. Трифковић је додао да ће се у израелском парламенту (Кнесет) вероватно наћи и ционистичка партија Зехут, која би могла бити Нетанијахуов коалициони партнер у влади. Нетанијахуу посебно иде у прилог чињеница да ће, судећи по анкетама, свега 50% Арапа у Израелу гласати на предстојећим изборима. Такође, у прилог му иде и најављени бојкот избора од стране Друза, једне од верских мањина у Израелу. Нетанијаху води прилично бескомпромисну борбу за очување националних интереса Израела што доприноси његовој популарности. Тако свега 20% Израелаца верује у могућност спровођења концепта две државе (израелске и палестинске), док их чак 40% сматра да Израел треба да анектира Западну обалу. Трифковић додаје да је Нетанијахуова политика према арапском свету у окружењу прилично опрезна, с обзиром на чињеницу да је за Арапе, идеолошки и верски посматрано, неприхватљиво трајно примирје са Израелом и прихватање истог као државе.

Немања Старовић (Извор: Културни центар Новог Сада)

Немања Старовић је дао кратак осврт на техничко-процедуралне карактеристике израелских парламентарних избора. Реч је о пропорционалном изборном систему, са затвореним листама и цензусом за улазак у парламент од свега 3,25%. Старовић је напоменуо да је реч о ванредним изборима, који су превремено расписани из неколико разлога, попут питања служења војног рока (да ли и даље дозволити мањинским Хараједима да не служе војни рок), полицијских истрага вођених против Нетанијахуа због наводне корупције итд. Он додаје да је политички спектар у Израелу подељен кроз четири кључне теме: социјално-економску, субетничком-завичајном кључу, секуларно-религијској и односу према ционизму. Закључно, Старовић је, на основу увида у предизборна истраживања у Израелу, указао да тренутно воде Нетанијаху и Ганц. Нико од кандидата неће бити у стању да сам формира власт, те Старовић не искључује могућност формирања велике коалиције између два најјача кандидата.

Стеван Гајић (Извор: EADaily)

Стеван Гајић са Института за европске студије је указао на значај Нетанијахуове спољне политике за његов политички успех. Он има релативно добре односе са свим важним светским лидерима, а посебно му у прилог иде одлука председника Сједињених Америчких Држава Доналда Трампа да прогласи Јерусалим за главни град Израела. Израел се под Нетанијахуовим вођством приближио Русији као светској и регионалној сили (најављена је чак и могућност уласка Израела у Евроазијски царински савез), затим Кини, а све је више присутан и на афричком континенту (захваљујући високо технолошким производима које може да понуди тамошњем тржишту). Нетанијаху је, сматра Гајић, успео да учини до пре њега незамисливу ствар – створио је неформалну коалицију Израела са Саудијском Арабијом и Египтом, те на тај начин релаксирао регионалну безбедносну позицију Израела. На другој страни, закључује Гајић, Иран и даље остаје главна претња по Израел са којом се нова власт мора суочити, посебно због присуства Иранске револуционарне гарде на границама Израела од кулминације сиријске кризе па наовамо.

Рајко Петровић, Институт за европске студије



Категорије:Дневник читаоца/гледаоца

Ознаке:, , , , ,

Пошаљите коментар

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s