Проблеми са украјинским поклоном Новом Саду: Биста Шевченку, борцу за независност од Русије?

Представљен је као борац за слободу свих словенских народа, што није тачно. То је човек који се борио за независност Украјине од мајке Русије, рекао је Ђурађ Јакшић, историчар и шеф одборничке групе СРС-а

Нови Сад (Фото А. Васиљевић)

Нови Сад – Биста Тараса Шевченка, истакнутог украјинског песника и сликара с половине 19. века, биће постављена у Новом Саду по одлуци градског парламента, али тај поклон града Лавова нису сви прихватили. Радикали су чак затражили да Нови Сад раскине споразум о сарадњи са Лавовим за кога кажу да је седиште украјинских неонациста.

Због „споменичке политике” која нема везе са Новим Садом, а сеже и у раније године, када је на кеј постављен споменик азербејџанском композитору Узеиру Хаџибејлију, реаговао је и ванпарламентарни градски одбор ДСС-а. Најављују, упутиће предлог министарству спољних послова да ускрати сагласност на дизање бисте Шевченка. Није тајна, како кажу, да неке земље „штанцују” споменике и поклањају их широм света, а неретко и плаћају за њихово постављање.

Иницијатива о бисти Шевченка стигла је пре две године из амбасаде Украјине у Србији, а предлог је сачинио савет за културу који је одлучио о локацији. На основу мишљења урбаниста и заштитара, одлучено је да буде у зеленилу уз Булевар цара Лазара и Алеју Мике Антића.

Тарас Шевченко већ има улицу у насељу Детелинара, док у Лавову, како је то савет за културу указао, постоје улице Српска и Вука Караџића. У одлуци о бисти помиње се да је био борац за слободу словенских народа, али историчар и шеф одборничке групе СРС-а Ђурађ Јакшић каже за наш лист да је то фалсификовање историје.

„Представљен је као борац за слободу свих словенских народа, што није тачно. То је човек који се борио за независност Украјине од мајке Русије. Историјске чињенице тако говоре. Ви знате шта за Русе значи Кијев – оно што је за Србе Призрен, то је за Русе Кијев. У Кијеву је најстарија руска престоница”, наводи. Такође сматра да овај уметник нема споне са Новим Садом.

Он је на скупштинској седници позвао градоначелника да Нови Сад „моментално прекине” сарадњу са Лавовим.

„Немамо заједничке тековине. Нови Сад баштини антифашизам, а Лавов иде у контра смеру, тако кажу чињенице, такве нам вести оданде стижу”, каже Ђурађ Јакшић.

Град Лавов у области Галиције, према речима овог одборника, средише је украјинских неонациста и оданде „мало-мало” стижу вести о томе. Подсећа да је тамо пре неколико година прављен контра марш Бесмртном маршу и учесници су носили у рукама фотографије својих предака из СС трупа. А 2019. годину Лавов је прогласио за годину Степана Бандере који је отворено подржавао Адолфа Хитлера у Другом светском рату.

Нови Сад и Лавов сарађују од 1999. године, када је потписан Протокол о намерама, а формално од 2005, када је донет Споразум о партнерској сарадњи. У то време потписивања споразума, у градској власти били су радикали, а Маја Гојковић градоначелница Новог Сада.

„Тачно је да је тада била наша власт, али је сарадња почела још 1999. године, и данас имамо другачију ситуацију – на то реагујемо”, каже Јакшић.

Наводно је и одборник Бојан Вулин из Покрета социјалиста гласао против подизања ове бисте, али информацију нисмо могли да проверимо, јер у странци министра Вулина, иначе брата овог одборника, нису реаговали на позив.

Снежана Ковачевић

Наслов и опрема: Стање ствари

(Политика, 27. 3. 2019)

Advertisements


Категорије:Преносимо

Ознаке:, , , , ,

3 replies

  1. Бушни ко швајцарски сир! Па се питамо што нам Руси не дају тај С-300?

    Свиђа ми се

  2. Грешке су и у наслову (ауторке) и у поднаслову (историчара г. Јакшића)! Није се Шевченко борио за независност Украјине од Русије, него за равноправност словенских народа у Хабзбуршкој монархији, којој је тада припадала Галиција (Лавов). Осим тога, Шевченко је био Русин, припадник народа који данас у Војводини где чини једну од бројних националних заједница, са свим оним правима које им обезбеђују пуну равноправност. У новије време је део те заједнице прихватио украјински идентитет! Везивати Шевченка за политику данашње Украјине сасвим је неоправдано! Иначе, све се то може наћи у књигама (па и на интернету!)

    Свиђа ми се

  3. Галиција је припадала некада царској Русији, а била је под окупацијом Аустроугарске, као што је била Крајина, Босна и Херсеговина, Војводина ( а називи градова су преиначавани) Велики бој Словена је тамо римокатоличком унијатском мисијом поунијаћен силом и `милом` – као што је у османској окупацији исламизован. Срби нису успјели да се одупру потпуно аустроугарској унијатској мисији, као у Далмацији, Крајини (хрватска римокатоличка зајендица је резултат рада унијатске мисије). Књажевина Србија је прихватила колонијални мисонарски модел аустрославистичке југословенске језичке политике и прозлитски правопис у вријеме Књаза Михаила али која је у српским историјама и уџбеницима приказана у српском `филолошком` фолклору као Караџићева и Даничићева реформа српског језика и правописа, а заправо представља раскид са сродним књижевним језиком и ћириличним правописом у Русији, Бугарској итд. Пролатинични резултати аустрославистичке реформе српског правописа су данас у Србији и у Срба очигледни – доминација латиничног писма и вишеименовање српског језика у републикама бивше Југославије
    Није Рус него Русин, није Србин него Црногорац, није шија него врат, аустрославистичка југословенска језичка политика је управо спроводила стратегију дијалекатског раздјељивања руског и српског језика, а потом проглашавала дијалеката независним националним језицима са новим називима – само од српског језика су тако проглашени хрватски, бошњачки, црногорски, а сада се видимо ради на проглашењу војвођанског језика и у чијем циљу је и поклоњен споменик Тараса Шевченка Новом Саду…

    Свиђа ми се

Пошаљите коментар

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s