Небојша Катић: Срби и реалполитика

Проблем српског неразумевања реалполитике сеже дубље у прошлост. Да су Срби прихватили окупацију 1941. и да нису ратовали, Косово и Метохија можда не би били део Србије, па косовско питање не би ни постојало

Илустрација: Миланко Каличанин

Хуманитарно бомбардовање Србије из 1999. добар је повод да нација размисли о својој историји и усуду који је прати. Чини се да и ових дана најмудрији међу Србима управо то раде, храбро саопштавајући нацији истину – за бомбардовање Србије крив је Слободан Милошевић. Клинтон, или саветници српске владе, Блер и Шредер, на пример, само су хуманисти који су Србији покушавали да помогну. Споразум из Рамбујеа је зато требало потписати без обзира на то шта је у њему писало. За најмудрије међу Србима, реалполитика је математички прецизна – снагу противника упоредиш са својом и онда се предаш.

Да је Србија 1999. добровољно прихватала сопствено распарчавање и да је прихватила да НАТО трупе уђу у Србију, бомбардовања не би било. Нација би, истина, остала без разлога да буде поносна на своје синове који су је бранили од највеће армаде на свету, али би можда била поносна на ћерке, које би овако, а нарочито онако, могле опслуживати НАТО хуманитарце, како се то иначе ради у окупираним земљама.

Проблем српског неразумевања реалполитике сеже дубље у прошлост. Да су Срби прихватили окупацију 1941. и да нису ратовали, Косово и Метохија можда не би били део Србије, па косовско питање не би ни постојало. Да је Србија прихватила ултиматум из 1914, Југославије засигурно не би било, не би било ни грађанских ратова деведесетих, па вероватно не би било ни косовског проблема.

Али зашто стати на 1941. када се кривица за српски усуд налази још дубље у прошлости? Наравно, кључна кривица лежи на Карађорђу. Да није онако пргав наумио да квари глобализацијску идилу на отомански начин, не би било ни Другог српског устанка, а ни балканских ратова. Не би било ни Србије, ни српског национализма, а самим тим не би било ни бомбардовања.

Чини се да је српска историја од доласка на Балкан до данас, само хронологија трагичних грешака које су кулминирале 1999. A и ког ђавола Срби траже на Балкану?

Небојша Катић (Извор: Политика)

Најмудрији међу Србима луцидно су запазили да је НАТО ионако ушао у Србију, додуше само на Косово и Метохију, и да су отпор, погибељ и страшно разарање били бесмислени и непотребни. Иако се исто реалполитичко промишљање може применити на све ратове које су Срби водили последњих двеста година, само се овај последњи рат упорно покушава прогласити бесмисленим, а његове жртве узалудним. У чему је разлика?

До јуче, Срби су се трудили да сами пишу своју историју. Тумачили су је, романтизовали и митологизовали, радећи у длаку све исто што раде и други народи како би сачували самопоштовање и опстали. У новом миленијуму се ситуација мења, па српски непријатељи, преко мудрих и просвећених Срба, сада диктирају наратив.

У таквом тумачењу историје, пре двадесет година се није догодила брутална агресији на суверену земљу, већ је НАТО, ето, био присиљен да интервенише како би косовске Албанце заштитио од погрома. А свако ко иоле познаје историју зна колико су НАТО силе осетљиве на људско страдање. Из западног угла и из угла просвећених грађана Србије, било какво другачије тумачење прошлости постаје доказ да је национализам у Срба, тај праузрок свих балканских зала, још жив.

Да ли ће овај цинични наратив који се упорно покушава наметнути Србима на крају и победити, зависи само од Срба. У игри је много више од тумачења и памћења догађаја од пре двадесет година.

Рат са НАТО-ом, без обзира на исход, величанствен је тренутак у историји нације, ако она то уме да препозна. Слабо наоружана, окружена са свих страна, апсолутно сама и сатанизована као никада у историји, Србија је 77 дана одолевала највећој армији света.

Србија није бранила само право да постоји као независна држава. Бранила је не само своју част и достојанство, већ је бранила част, достојанство и успомену на милионе предака који нису сматрали да је жртвовање бесмислено и који нису држали до реалполитичких калкулација.

Смисао историје не постоји по себи, смисао историји дајемо ми. Да ли ће борба, жртве и страдање имати смисла не зависи од ратног исхода, већ од начина на који се ми односимо према својој историји и према својим жртвама. Ако се допусти да наручени и плаћени наратив превлада, Србија ће по други пут убити све оне који су страдали бранећи је, и тек тада ће бити заиста поражена.

Баш као што постоје људи, постоје и нације које могу живети без кичме и достојанства, и таквих нација није мало у Европи. Срби, на срећу или нажалост, не спадају, или бар нису спадали у такве народе. Ово није хвала, ово је дијагноза стања.

Аутор је пословни консултант

Опрема: Стање ствари

(Политика, 1. 4. 2019)

Advertisements


Категорије:Преносимо

Ознаке:, ,

4 replies

  1. Плодоносно, поносно и активно превазиђи страх, дефанзиву и предају.
    Деидентификуј се слободно, храбро и мушки са окупаторско-садистичко-злочиначким “милосрдним анђелима“ и издајницима!

    Нема предаје!

    http://www.novosti.rs/vesti/srbija.73.html:649933-GRAFIT-U-NOVOM-SADU-Pavelic-i-Stepinac-su-milosrdni-andjeli-FOTO

    Epopeja partizana

    Свиђа ми се

  2. Не зна се шта је чудније, писац овог текста који нам то шаље из нато земље у којој живи, или овај комунистички ****** од коментатора са овим запаљивим паролашким скрибоманским натписима свако мало. Из какве ли то, било предачке, било неке друге потмуле и повампирене димензије опет такве, у крви црвеној окупане ослободиоце призива, сами Бог зна! Слава бесмртном Ђенералу Дражи, иако ми уопште није намера да се надгорњавам са овим *******. Шта ли тражи на сајту са ћирилицом, само он зна. Или је то само привремено. Или то ни ауторима сајта не смета, видим Милана Бабић је на време отишла. То скупљање сваког месеца неког новца док је ******* ****** ****** имао за докторате баш у Лондону заиста чуди онима који још могу да саберу два и два. Са чим ће се Богу на Истину, нека се запитају. Тешка тема је л’ да? :’) Баш се на енглеском то каже мислим стање свести choose not to think (about that and that). Не бих им био у кожи ако су подвале, за сад сам само подозрив. Веома. 🙂

    Свиђа ми се

  3. @ Војвода Добрњац

    Одавно не прочитах овако добар и сувисао коментар! Аферим, Војводо!

    Нормално да је сумЉиво што ови кукавци прикупљају „динар по динар“ уместо да се лепо џумле продају и да пишу са Бизоном и Бакарецом за велике паре (и на време оду, а сачувају и главуџице своје)…. Или да оглођу масно копито у виду од педесетак иљада евра за једну конференцију („пројекат“), па ја лако ондаК бранити Вучићеву мирнодопску политику

    А посебно су сумЉива лица ови доктори разни што пишу по овом тзв. сајту: уместо да су лепо купили дипломе/докторате диљем Србије и измештених косовских факултета, они да докторирају „на ферку“ и у Лондону. Па коме то не би било сумЉиво, а да има и грам мозга, много мање него ви штивани господине и Војводо наш….

    Да вам пожелим „дабогда имали паре као маснокопитари или „дабогда имали паре као ови са Стања ствар“?

    Свиђа ми се

  4. За @Војводу Добрњца
    Поздрављам ваш коментар.
    И ја сам згрожен појавом овог “бољшевика” који паролом ЖИВЕЛА АНТИИЗДАЈНИЧКА . . . СРБИЈА ! и филмом ЕПОПЕЈА ПАРТИЗАНА велича злочинце који су 1944 год, без суђења стрељали масу “народних издајника” и у црно завили грађанску Србију.

    Свиђа ми се

Пошаљите коментар

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s