Искра Александра Нола: Школа народног здравља „Андрија Штампар“ и јавно здравство у Хрватској

Штампар је био посвећен здрављу народа, и сматрао је да здравље није резервисано за појединце већ целокупну популацију. Поред промовисања јавног здравља, доктор Штампар је био познат и као човек од акције, који је често посећивао обичан народ

Искра Александра Нола (Фото: YouTube/ИЕС)

У среду, 20. марта 2019. године, на Институту за европске студије, предавање је одржала Искра Александра Нола, ванредна професорка Медицинског факултета у Загребу и сарадница познатог Института Андрија Штампар. Тема скупа је била Школа народног здравља Андрија Штампар и јавно здравство у Хрватској.

Професорка Нола се у свом излагању осврнула на историјат народног здравства и дело Андрије Штампара, по коме Школа народног здравља у Загребу носи назив. Установа Андрија Штампар је смештена у непосредној близини других медицинских и образовних институција, те се отуда овај крај често назива Брдо здравља. Данас се ова школа, као самостална јединица, налази у оквиру Медицинског факултета Универзитета у Загребу.

Школа народног здравља у Загребу има дугу историју, а највише заслуга за њено оснивање и функционисање је имао лекар Андрија Штампар. Рођен је 1888. године у Бродском Дреновцу, у Славонији, а преминуо 1958. године у Загребу. Током живота је обављао велики број функција. Био је лекар, ректор Универзитета у Загребу, професор и декан Медицинског факултета, експерт Здравствене организације у оквиру Друштва народа, први председник скупштине Светске здравствене организације. Штампар је нарочито био заинтересован за област социјалне медицине, у оквиру које је развио концепте јавног здравства и јавног здравља.

Штампар је био посвећен здрављу народа, и сматрао је да здравље није резервисано за појединце већ целокупну популацију. Поред промовисања јавног здравља, доктор Штампар је био познат и као човек од акције, који је често посећивао обичан народ. Проводећи време са народом, он је са сарадницима едуковао популацију о хигијени и поступању са заразним болестима. Сматрао је да лекари треба да изађу из ординације и зађу у заједницу, те да едукују становништво. Јавно здравство је у том периоду промовисано кроз пропагандне материјале, који су били намењени едукацији становништва. У ту сврху су коришћени плакати и памфлети који су садржали поруку о јавном здрављу. У том периоду се појавио и већи број часописа са тематиком здравља народа. Штампар је начинио и Читанку о здрављу, у којој је описао најчешће узроке болести, њене симптоме, ток болести, и процес лечења. Занимљиво је да су поменуте штетне последице коришћења алкохола и дувана, који су били популарни и у том времену. Тако је кроз филмску продукцију, у кратком филму Биртија, представио пијанца и тиме послао поруку о штетности алкохола, док је у другом остварењу Један дан у туропољској задрузи, представио свакодневни живот тадашњег сеоског становништва.

Штампар је био активан и у иностранству, где је боравио у својству експерта у области јавног здравства. Захваљујући контактима које је остварио у иностранству, обезбедио је и средства Рокфелер фондације, која су уложена за оснивање здравствених институција. Током тридесетих година ХХ века, Штампар је боравио у Кини, где је у својству експерта помагао у спречавању ширења заразе након разорних поплава. Следеће деценије изабран је за првог председника скупштине Светске здравствене организације. Са сарадницима је дао дефиницију здравља која се није променила до данас, и која каже да је здравље стање потпуног физичког, менталног и социјалног благостања, а не само одсуство болести и немоћи. Увео је и поменуте концепте јавног здравља и јавног здравства, иако нису сви са одушевљењем гледали на јавно здравство као здравство за све. Основао је, у склопу Института за хигијену, Школу народног здравља 1927. године. У оквиру целокупне популације почео је да препознаје различите групе становништва, као што су деца и одрасли, који треба да буду укључени у програм јавног здравства. Као едукатор популације начинио је и пирамиду здраве хране, кроз коју је представио намирнице које треба да буду део свакодневне исхране.

Идеје и области интересовања доктора Штампара су релевантне и данас. Честе су дебате у данашњем свету које се тичу јавног здравља и јавног здравства. Један од основних проблема јесте финансирање јавног здравства, где се државе умногоме разликују. Последњих неколико деценија приметно је опадање интересовања за концепт здравља за све, и значајан број земаља је смањио средства за финансирање јавног здравства. Штампар је био поборник и творац установа Домова здравља, који су се развили након Другог светског рата. Домови здравља су, такође, доживели опадање услед смањеног интересовања држава за ову област. Многе од њих су прешле на концесиони систем здравства, који је и сам, након неколико година примене, показао значајне слабости. Индикативан пример је Шведска, које је покушала са концесионим моделом здравства, али се убрзо одлучила на повратак на претходно успостављене Домове здравља. Слични трендови су присутни и у нашем региону, где је јавно здравство последњих неколико година доживело осеку.

Јавно здравство тренутно пролази кроз тежак период. Смањење средстава је допринело отежаном функционисању претходно успостављених институција, које треба да се баве здрављем популације. Интересантно је приметити да се концепти здравства и здравља нису значајније променили неколико деценија уназад. Здравље се и даље перципира као стање менталног, физичког и социјалног благостања. Будућност јавног здравства је неизвесна, а од односа државе зависи да ли ће јавно здравље заузети значајно место какво је некада и имало.

Страхиња Обреновић. Институт за европске студије

Advertisements


Категорије:Дневник читаоца/гледаоца

Ознаке:, , , ,

1 reply

  1. „Сматрао је да лекари треба да изађу из ординације и зађу у заједницу, те да едукују становништво.“
    То се зове прави лекар, и једини начин да народ буде здрав!
    Ово што имамо – у свим земњама света – је само бизнис заснован на болестима. Кад би се радило тако како заиста има смисла, 3/4 савремене медицине би одједном могло да престане да постоји, те да се ти људи и та средства усмере на друге добробити за човечанство.
    Ах! Моја утопијска размишљања у свету у којем је „шеф котларнице“ онај чији шапат се слуша!

    Свиђа ми се

Пошаљите коментар

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s