Милош Ковић: Свођење рачуна

Притисак на Србију да призна сецесију „Косова“ потврђује да агресија започета 1999. и данас траје. Док НАТО чељусти све брже остају без најоштријих зуба, у Београду имамо власт која је спремна да изврши и овај налог

Милош Ковић (Извор: Светигора)

Навршило се двадесет година од почетка НАТО агресије на Савезну Републику Југославију. То је добра прилика да се осврнемо око себе и покушамо да сведемо рачуне.

У западној литератури и медијима постоји сагласност у процени да је „Косовски рат“, како се он тамо назива, изазвао важне промене у историји света. Био је, тврди се, први у потоњем низу „хуманитарних интервенција“, или „ратова за вредности“. Нису малобројни они који признају да се земље НАТО савеза, вођене варљивим утиском успеха из 1999, од тада налазе у константном ратном стању, обележеном ратовима и кризама у односима са целим низом држава, медијском ратнохушкачком пропагандом, свеобухватним мерама надгледања сопствених грађана и њиховим масовним погибијама у терористичким нападима. Најопаснија је чињеница да су НАТО војске стигле, као по некој страшној, историјској неумитности, путевима својих претходника из 1812. и 1941, на границе Русије. Док прете Русији, у исто време, оне изазивају чак и Кину. Заслепљени идеологијама „политичке коректности“, оглувели од сопствене пропаганде, ослоњени на непоуздане савезнике, западни „доносиоци одлука“ више не владају ситуацијом.

Изјаве руских јавних личности и потези званичника сведоче да је година агресије НАТО на СРЈ, у којој је и Владимир Путин дошао на власт, означила почетак преокрета и у руској спољној политици. У Москви су, једноставно, схватили да су они следећи. Кршење свих обећања о неширењу НАТО на исток то ће само додатно да потврди. Бомбардовањем кинеске амбасаде у Београду 1999. и данашњим притисцима у Јужном кинеском мору, истоветну поруку примили су и Кинези. Упркос напрезањима НАТО земаља да у Албанији и Босни и Херцеговини покажу како су наклоњене муслиманима, они их, после разарања Авганистана, Ирака, Либије и Сирије виде као своје судбинске непријатеље.

Губљење илузија и сазревање свести о претњи подстакло је мобилисање свих војних, пропагандних и економских снага Русије и Кине. Земље НАТО и данас су у значајној предности, али она се више се ни на који начин не може упоредити  са стањем из 1999. године. Ближе проучавање откриће структурне проблеме који потресају и Русију и Кину. Али, и водеће земље НАТО налазе се у стању непрекидних сукоба и политичких превирања. Изгледа да су гласачи Доналда Трампа, Брегзита и суверенистичких странака у ЕУ коначно схватили одакле долазе невоље. Администрација и моћ још су, међутим, у рукама старих елита. Оне неће да се предају и да прихвате промене у стварним односима снага.

Свет се, у ових двадесет година, суштински променио. Какав је одговор Србије на нове ветрове који дувају са Истока и Запада?

Наша једра остају скупљена и нас носе непредвидиве морске струје. Српске политичке, медијске и пословне елите укочене су у прошлости, заробљене у последњој деценији 20. века и, нарочито, у 1999. години. Залеђене страхом, оне ослушкују претње које нам ратоборни хуманисти са Запада и данас шаљу. Најновија, у виду драконске казне за Радована Караџића, стигла је из „Међународног резидуалног механизма“, оруђа НАТО савеза, задуженог за јавно преваспитавање и кажњавање Срба.

Притисак на Србију да призна сецесију „Косова“ потврђује да агресија започета 1999. и данас траје. Док НАТО чељусти све брже остају без најоштријих зуба, у Београду имамо власт која је спремна да изврши и овај налог, упркос Уставу и Резолуцији 1244 СБ УН, подршци Русије и Кине, упркос упозорењима да ће то водити ка распарчавању Србије и гашењу Српске, упркос отпору Цркве, опозиције, јавности  и, судећи по анкетама, убедљиве већине грађана.

Чим Приштина укине ограничења за српску робу, Београд ће се стрмоглавити у даље преговоре. Пљачка косовских рудних богатстава и стварање „Војске Косова“ – то скоро да се и не помиње. Са или без „корекције граница“ Србије са „Косовом“, ти преговори ће се завршити „правно обавезујућим споразумом о свеобухватној нормализацији односа“ или, у преводу, разарањем Србије и, на њеним рушевинама, стварањем Велике Албаније.

Погубни Бриселски споразум и дефетистичке изјаве представника српских власти о националним ресурсима и о Косову, додатно су охрабрили албанске шовинисте и њихове НАТО заштитнике. Њихове амбиције подстакнуте су и неспремношћу српских власти да, одлучнијим ослонцем на Русију и Кину, обнове материјалне, војне и дипломатске ресурсе земље. Спречавање, у медијима са националном фреквенцијом, слободне дебате о кључним темама, укључујући и ону најважнију, косовску, урушавање демократије, али и опасност од распарчавања државе, изазвали су очекивани гнев грађана.

У условима судбоносних промена у светским односима снага, када се од нас захтева само да умемо да чекамо, данашње српске власти довеле су, непромишљеношћу и нестрпљењем, и себе и земљу у крајње незавидан положај. Уместо ирационалних страхова и идеолошких измаглица, потребни су нам самосвест, стрпљење и ­- трезвеност.

Опрема: Стање ствари

(Политика, 25. 3. 2019)

Advertisements


Категорије:Преносимо

Ознаке:, ,

3 replies

  1. Да је Политика далеко од листа какав би требало да буде, јесте, али чињеница да у њој излазе и овакви текстови ипак говори о томе да у њој још има нечега вредног спашавања. Исто важи и за РТС. Јучерашња емисија „Око магазина“, који иначе не гледам због његове уобичајене прорежимске садржине, била је пристојна. Једва да су и поменули Велику Губицу. .

    Свиђа ми се

  2. После октобра 2000.г. све наше власти су срљање у ЕУропску унију правдале сомнабулним бајкама о добробити коју ће нам та империјалистичка организација донети, почев од чувене изјаве ППВа из 2012. или 2013. г. у Скупштини да ћемо банкротирати ако не уђемо у ЕУ, па кад је постало очигледно да тамо нико не намерава да нам ишта поклони онда се кренуло са још већим небулозама о некаквим тобожњим еуРОПСКИМ ВРЕДНОСТИМА, што је била џокер карта у коју је свако дописивао шта му је пало напамет (поштовање закона, антикорупција, медијске слободе, „људска права“ итд.). А „ОНИ“ ће нас примити (само што нису), ако се одрекнемо КиМ! Још могу да разумем што су режимски полумозгаши могли у то да поверују тада, али данас када нам са свих страна стижу изјаве немачких и француских званичника да у томе нема ни говора у наредних 10 година (а до тада ко жив ко мртав), данас, дакле, све приче о ЕУ постају крајње бесмислене, па одрицање од КиМ (све за ништа) постаје самоубиство за нацију и државу. Плаше нас измишљеном претњом од не знам чега. Ко нам то прети, ако смо 10 пута јачи него икад? У НАТОу нема консензуса ни око чега. Меркелова данас је сенка своје некадашње сенке Чиме и коме она може да прети? Британија је забављена својом муком из које не може да се испетља. У Француској Макро нема начина се се искобеља из унутрашњих сукоба који ће трајати док не падне. САД улазе у турбулентни период и ту Трамп има своје приоритете међу којима ми нимо на видику. Уместо да се смиримо и чекамо да се ситуација у свету избистри, наши званичници мољакају Меркелову и Макроа да моле Трампа да нам помогне у предаји КиМ, а како он није реаговао прелази се на даљу ескалацију – слање Курца да лично очи у очи пренесе ту молбу Трампу. Ко у овој политици види било какву логику (макар у траговима) нека ми објасни!

    Свиђа ми се

  3. Постоји још једна ствар коју претходни коментар није детаљно образложио, а то је овај Мјулеров извештај који практично ослобађа Трампа од двогодишње блокаде оптужбама за недозвољене везе са Русима. Трамп је већ кренуо у агресивну кампању објашњавања своје политике и верујем да ће енергично радити на испуњењу свих предизборних обећања. То сигурно подразумева како изградњу зида према Мексику и сређивање односа са Русима, такође и смењивање свих државних чиновника који му нису довољно лојални, а посебно дипломатију наслеђену од клинтоновско-сорошевске дубоке држава. Сви ови који из америчке дипломатије (заменик помоћника заменика) припадају тој клин-сор корпорацији. И ту је шанса за нову америчку политику према Србији. Шта смотано преплашена политика попуштања значи за Србију кратко и јасно објађњава овај клип:

    Свиђа ми се

Пошаљите коментар

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s